д|200п Светско првенство у дизању тегова је годишње такмичење за сваку од тежинских категорија, у организацији ИВФ ().

Историја Међународна федерација за дизање тегова основана је 1920. у Паризу, најпре као Међународна федерација за дизање тегова и културизам (бодибилдинг) ФИХК () и као таква опстала до 1968, када су се раздвојили дизачи тегова и културисти и настала данашња организација ИВФ. После оснивања 1920. ФИХК је ретроактивно доделила статус светских првенстава такмичењима која су раније одржавана.

Прво незванично светско првенство у дизању тегова за аматере и професионалце одржано је 1887. у Лондону, а прво званично одржано је 28. марта 1891. у Лондону у мушкој, а од 1987. и у женској конкуренцији.

Број тежинских категорија се мењао од 1913. до 1997. од три до десет. Године 1998. одржана је још једна редукција у категоријама, приликом припремања увођења овог спорта у женској конкуренцији на Олимпијске игре 2000. у Сиднеју. Одлучено је да се такмичење одржава у осам мушких и седам женских тежинских категорија.

Тежина Мушкарци Жене <center>1. до 56 кг до 48 кг <center>2. до 62 кг до 53 кг <center>3. до 69 кг до 58 кг <center>4. до 77 кг до 63 кг <center>5. до 85 кг до 69 кг <center>6. до 94 кг до 75 кг <center>7. до 105 кг преко 75 кг <center>8. преко 105 кг

Светска првенства Мушкарци #ГодинаДатумГрад и земља домаћин# Спортисти# Земље I 1891 28. март Лондон, 7 6 II 1898 31. јул — 1. август Беч, 11 3 III 1899 4—5. април Милано, 5 3 IV 1903 1—3. октобарПариз, 18 5 V 1904 18. априлБеч, 13 4 VI 1905 8—10. април Берлин, 41 4 VII 1905 11—13. јунДуизбург, 7 2 VIII 1905 16. и 30. децембарПариз, 16 1 IX 1906 18. март Лил, 33 4 X 1907 19. мајФранкфурт, 23 3 XI 1908 8—9. децембарБеч, 23 2 XII 1909 3. октобар и 2. децембарБеч, 23 3 XIII 1910 4—6. јунДуизбург, 57 5 XIV 1910 9—10. октобарБеч, 15 2 XV 1911 29—30. априлШтутгарт, 36 3 XVI 1911 13–14. мартБерлин, 27 2 XVII 1911 26. јунДрезден, 21 3 XVIII 1911 29. јун – 2. јулБеч, 32 3 XIX 1913 28–29. јул Breslau, 40 4 XX 1920 4—8. септембарБеч, 74 4 XXI 1922 29–30. април Талин, 33 4 XXII 1923 8—9. септембарБеч, 76 7 XXIII 1937 10–12. септембарПариз, 50 10 XXIV 1938 21–23. октобарБеч, 38 11 XXV 1946 18–19. октобарПариз, 79 13 XXVI 1947 26–27. септембар Philadelphia, САД 39 12 XXVII 1949 4—6. септембар Схевенинген, 38 13 XXVIII 1950 13–15. октобарПариз, 56 17 XXIX 1951 26—28. октобар Милано, 62 14 XXX 1953 26—30. август Стокхолм, 70 19 XXXI 1954 7–10. октобар Беч, 100 23 XXXII 1955 12–16. октобарМинхен, 108 25 XXXIII 1957 8–12. новембарТехеран, Иран 76 21 XXXIV 1958 16–21. септембарСтокхолм, 96 27 XXXV 1959 29. септембар — 4. октобар Варшава, 85 19 XXXVI 1961 20–25. септембарБеч, 120 33 XXXVII 1962 16–22. септембар Будимпешта, 113 27 XXXVIII 1963 16–22. септембарСтокхолм, 134 32 XXXIX 1964 11–18. октобар Токио, 149 42 XL 1965 27. септембар – 3. новембар Техеран, 20п Иран 85 24 XLI 1966 15–21. октобар Источни Берлин, Источна Немачка 117 28 XLII 1968 13–19. октобарМексико сити, Мексико 160 55 XLIII 1969 20–28. септембар Варшава, 166 37 XLIV 1970 12–20. септембар Коламбус, 129 28 XLV 1971 18–26. септембар Лима, 144 30 XLVI 1972 27. август – 6. септембар Минхен, 188 54 XLVII 1973 15–23. септембар Хавана, 189 39 XLVIII 1974 21–29. септембар Манила, Филипини 143 32 XLIX 1975 15–23. септембарМосква, СССР 169 33 L 1976 18–27. јулиМонтреал, 173 46 LI 1977 17–25. септембар Штутгарт, 186 44 LII 1978 4–8. октобарGettysburg, 35 LIII 1979 3–11. новембарСолун, 189 39 LIV 1980 July 20–30 Москва, СССР 173 40 LV 1981 13–20. септембар Лил, 194 35 LVI 1982 18–26. септембар Љубљана, 205 38 LVII 1983 22–31. октобар Москва, 187 32 LVIII 1984 29. јул – 8. август Лос Алђелес, 187 48 LIX 1985 23. август – 1. септембар Седертеље, 195 38 LX 1986 8–15. новембар Софија, , Бугарска 193 41 LXI 1987 6–13. септембарОстрава, 168 29 LXII 1989 16–23. септембар Атина, 220 37 LXIII 1990 10–18. новембар Будимпешта, 182 38

Такмичења у дизању тегова током Летњих олимпијски игара 1964, 1968, 1972, 1976, 1980. и 1984. се рачунају као Светском првенству у дизању тегова одговарајуће године. После игара 1984. у годинама одржавања Летњих олимпијских игара, Светска првенства у дизању дегова се не одржавају.

Жене Прва четири Светска првенства за жене од 1987. до 1990. одржавала су се одвојено од првенстава за мушкарце, а од 1991. одржавају се заједно. #ГодинаДатумГрад и земља домаћин# Спортисти# Земље I 1987 30. октобар — 1. новембар Дејтона Бич, 100 22 II 1988 2–4. децембар Џакарта, 103 23 III 1989 24–26. новембар Манчестер, 133 25 IV 1990 26. мај — 3. јун Сарајево, 109 25

Комбиновано #ГодинаДатумГрад и земља домаћинМушкарциЖенеМЖ Бр. учес.Земље Бр. учес.Земље LXIV V 1991 27. септембар – 6. октобар Донауешинген, 200 40 108 24 — VI 1992 16–24. мај Варна, — — 110 25 LXV VII 1993 11–21. новембар Мелбурн, Аустралија 195 57 94 25 LXVI VIII 1994 17–27. новембарИстанбул, 242 52 105 30 LXVII IX 199516–26. новембар Гуангџоу, 345 63 93 26 — X 1996 –11. мај Варшава, — — 102 24 LXVIII XI 1997 6–14. децембар Чијанг Мај, 189 51 143 39 LXIX XII 1998 10–15. новембар Лахти, 210 53 122 35 LXX XIII 1999 21–28. новембар Пиреј, Грчка 395 79 231 51 LXXI XIV 2001 4–11. новембар Анталија, 153 47 114 34 LXXII XV 2002 18–26. новембар Варшава, 170 47 115 37 LXXIII XVI 200314–22. новембар Ванкувер, 297 59 208 47 LXXIV XVII 2005 9–17. новембар Доха, 169 58 112 42 LXXV XVIII 2006 30. септембар – 7. октобар Санто Доминго, 298 58 186 39 LXXVI XIX 2007 17–26. септембар Чијанг Мај, 355 70 225 53 LXXVII XX 2009 20–29. новембар Goyang, 196 57 133 38 LXXVIII XXI 2010 17–26. септембар Анталија, 312 63 203 50 LXXIX XXII 2011 5–13. новембар Париз, 307 75 212 61 LXXX XXIII 2013 20—27. октобар Варшава, 168 49 124 37 LXXXI XXIV 2014 8—16. новембар Астана, 307 62 219 51 LXXXII XXV 2015 20—28. новембар Хјустон, 324 76 261 72 LXXXIII XXVI 2017 28. новембар—5. децембар Анахајм,

Биланс медаља Стање после СП 2015. Земља20п20п20пУкупно 1. 165 74 37 276 2. 151 90 33 274 3. 79 82 63 224 4. 39 49 29 117 5. 37 47 33 117 6. 32 27 31 90 7. 27 39 30 96 8. 25 37 56 118 9. 19 10 24 53 10. 15 6 7 28 11. 14 20 15 49 12. 12 20 24 56 13. 11 38 42 91 14. 10 15 20 45 15. 10 15 11 36 16. 10 11 27 48 17. 9 11 12 32 18. 8 4 11 23 19. 7 11 18 36 20. 7 5 17 29 21. 7 5 6 18 22. 6 15 20 41 23. 5 13 10 28 24. 5 3 9 17 25. 4 19 29 52 26. 4 4 2 10 27. 4 2 10 16 28. 4 1 3 8 29. 3 11 15 29 30. 3 4 6 13 31. 3 3 15 21 32. 3 2 3 8 33. 2 8 5 15 34. 2 6 9 17 35. 2 6 8 16 36. 2 6 5 13 37. 2 2 0 4 38. 1 5 7 13 39. 1 3 4 8 40. 1 3 0 4 41. 1 2 5 8 42. 1 2 4 7 43. 1 1 6 8 44. 1 1 1 3 45. 1 0 1 2 46. 1 0 0 1 47. 0 4 3 7 48. 0 3 0 3 49 0 2 4 6 50. 0 2 0 2 51. 0 1 3 4 0 1 3 453. 0 1 2 3 54. 0 1 1 2 0 1 1 256. 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 59. 0 0 5 5 60. 0 0 3 361. 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 Укупно 757 757 755 2.269

Вишеструки освајачи медаља Табела показује најуспешније дизаче тегова на светским првенстви. У табели се налазе само они који су освојили 5 и више златних медаља.

СпортистаЗемљаПол20п20п20pxУкупно Василиј Алексејев M 8 0 0 8 Yurik Vardanyan M 7 1 0 8 Naim Süleymanoğlu / M 7 1 0 8 Јозеф Графл M 6 2 0 8 Томи Коно M 6 1 1 8 Џон Дејвис M 6 1 0 7 Yoshinobu Miyake M 6 0 1 7 David Rigert M 6 0 1 7 Waldemar Baszanowski M 5 5 0 10 Аркадиј Воробјев M 5 2 1 8 Pete George M 5 2 0 7 Јанко Русев M 5 2 0 7 Halil Mutlu M 5 2 0 7 Mohammad Nassiri M 5 1 3 9 Виктор Куренцов M 5 1 0 6 Stanley Stanczyk M 5 0 2 7 Anatoly Khrapaty / M 5 0 2 7 Владимир Стогов M 5 0 1 6

Спољашње везе Списак свих светских првенства од 1891 до данас

Категорија:Светска првенства у дизању тегова