мини|Једине биомолекуле које могу кодирати живот у свемиру можда нису нуклеинске киселине. мини|Електронска микроскопија фосилних бактерија откривених у антартичком метеориту АЛХ84001 1996. године, за који је утврђено да потиче са Марса. мини|Није познато да ли живот другде у универзуму користи ћелијске структуре попут оних на Земљи. (нпр хлоропласта у биљним ћелијама.)
Астробиологија, егзобиологија, ксенобиологија је наука која проучава природу живота, његов настанак, еволуцију и распрострањеност као планетарног феномена са циљем разумевања живота на Земљи, као и будућност живота (биолошких система) у космосу-свемиру; ванземаљски живот и живот на Земљи у далекој будућности. Да би одговорила свим захтевима који се пред њу постављају астробиологија је за кратко време постала јединствена заједница истраживача, која обједињује преко 110 различитих дисциплина..
Ова млада мултидисциплинарна наука која покрива истраживања; за настањивим окружењима у нашем Сунчевом систему, насељивим планетама ван њега и доказе о постојању пребиотских хемијских елемената. Такође астробиологија врши лабораторијске и теренске студије о пореклу и раном развоју земаљског живота и проучава могућности прилагођавања живих бића екстремним условима на нашој планети и у космосу.
Захваљујући све већем развоју астробиологија, задњих година прикупљено је мноштво нових података о екстрасоларним планетамаD.Dominis Prester, Otkriće planeta sličnog zemlji pomoću metode gravitacijske leće, MFLLVII3(2006/2007) и малим телима Сунчевог системаD. Hrupec, Kamenje koje pada s neba, MFL LVII 1 (2006/2007) што је значајно повећало људска сазнања о настанку и еволуцији планета. Али исто тако, астробиологија није пронашла ниједан доказ да су интелигентна бића из космоса икада посетила Земљу, иако то није истински циљ астробиологија. То наглашава разлику између астробиологије као науке и холивудске и медијске потраге за свемирцима, чији је циљ стварање предуслова за ширење човечанства ван планете Земље, што ће се можда пре или касније догодити, пуно пре него што Земља престане бити погодна за живот, према неким суморним прогнозама дела научника.C.Sagan, Plava tаčka u beskraju:budućnost čovjeka u svemiru, Sveučilišna knjižara (2002)C. Sagan, Svijet progonjen demonima: znanost kao svijeća u tami, Jesenski i Turk (2000)
Етимологија и синоними речи астробиологија Термин астробиологија етимолошки је изведен из грчког језика од речи: αστρον - астрон (сазвежђе, звезда); βιος - биос (живо); и λογια- логиа (студија).
Синоними астробиологије су разноврсни и у својој основи настали су из астрономије и биологије. Тако се често као синоними користе термини егзобиологија и ксенобиологија. Егзобиологија Сноним егзобиологија изведен је из грчких речи Εξω (спољни) ; Βιος - биос (живот); и λογια - логиа (студија). Термин је први пут применио Каталонски молекуларни биолог Јошуа Ледерберг. У научним круговима сматрају да Каталонски термин егзобиологија има узак опсег истраживања који је ограничен на тражење живота изван Земље, док је област истраживања астробиологије шири јер она поред истраживања везе између живота на Земљи и универзума, укључујћии потрагу за ванземаљским животом, проучава и живот на Земља, њено порекло, еволуцију и ограничења у развоју. Каталонски као термин све више има тенденцију да буде замењен термином астробиологије.Grady Monica (2001): Astrobiology. Smithsonian Institution Press, Washington.Flores J-C. (1997): Exobiology: Matter, energy and information in the origin and evolution of life in the Universe. Kluwer Academic Publishers. Dordrecht, Boston, London.Jakovsky B. (1998): The search for life on other planets. Cambridge University Press.Segan Karl (1983): Kosmos. Otokar Keršovani, Rijeka.Matić Gordana (1997): Osnovi molekularne biologije. Zavet, Beograd. Ксенобиологија Термин ксенобиологија („биологија странаца“) скован је у 1954 од стране писца научне фантастике Роберт Хајнлајна у његовом делу „Звезда звер“. Данас се термин ксенобиологија користи у више специјализованом смислу да означи, биологију страних хемијских елемената, било да су они ванземаљски или земаљски (евентуално синтетичког порекла). Пошто су алтернативни аналози хемије неки животни процеси створени у лабораторији, за ксенобиологију се може рећи да је то њен главни предмет истраживања.
Историја Човечанство се вековима суочава са дилемом како је настао разуман живот на Земљи, из које су протекла и два опречна гледишта: да је разуман живот ужасавајуће ретка појава, и да нема начина да се то поткрепи; и насупрот томе да је наша галаксија космичко станиште многих разумних створења, а то је подложно доказивању. Тако је настал потреба да се оснује посебна наука која би се бавила између осталог и овом проблематиком.
Са овом проблематиком, у оквиру програма истраживања космоса, прва је започела да се бави НАСА оснивањем астробиолошког програма који је требало да се бави тражењем одговора на следећа основна питања: Како је почео и еволуирао живот? Да ли постоји живот ван Земље и, ако јесте, како може да се открије? Каква је будућност живота на Земљи и у космосу? У настојању да одговори на ова питања и побољша разумевање биолошких, планетарних, и космичким феноменима и односа међу њима, стручњаци из астрономије и астрофизике, Земљских и планетарних наука, микробиологије, еволуционе биологије, космичке хемије, и других релевантних дисциплина укључени су у астробиолошка истраживања, како би помогли и унапреди подухват истраживања космоса.
Након што је 1996. године НАСА основала Институт за астробиологију (NASA Astrobiology Institute − NAI), астробиологија је под њеним окриљем и формално постала нучно-истраживачка грана. Формирање института настало је као резултат све већег интересовања НАСА стручњака за планету Марс, најближу ванземаљску локацију које је потенцијално погодна за живот. Преломни догађај вероватно је био откриће антартичког метеорита АЛХ84001 1996. године, за који је утврђено да потиче са Марса, и у којем су наводно нађени микрофосили ванземаљског живота.A.Lawleratal. Astrobiology FightsforIts Life, Science 315 (2007) 318−321 Иако је НАСА основала астробиолошки програм у 1996. она је прво започела истраживања у области егзобиологије, претходница астробиологије, које практично датирају с почетка свемирског програма САД.
Астробиолошки програм у оквиру НАСА-е има четири елемента: НАСА астробиолошки институт за егзобиологију и еволуциону биологију () Астробиолошке науке и технологију за итраживање планете (). Астробиолошке науке и технологију инструмента развоја ( ).
НАСА институт за астробиологију ради као виртуални институт са 12 америчких истраживачких тимова који броје преко 700 научника. Готово деценију након оснивања, и успешног рада, НАИ улази у кризно раздобље (јер је НАСА смањила финансирање астробиологије за 50%), те се тежиште истраживања пребачено у друге институције, углавном европске.
Истраживачки центар за астробиологију данас постоје широм света, нпр. у Шпанији, Француској, Аустралији, Великој Британији. Такође, на многим угледним универзитетима постоје студије астробиологије.
Историјат првих биолошких истраживања у космосу Назив летелицеДатум летаТрајање летаВрсте биолошких узоракаБиолошко безбедносне карактеристике летаРеализација задаткаДруги вештачких сателит око Земље3. новембар1957.Пас ЛајкаРегистрација: ЕКГ, артеријског притиска, учесталости дисања, моторичке активности Сателит се због квара није вратио на ЗемљуДруги свемирски брод-сателит19. август 1960.1 данПси Стрелка и Белка, миш, семе биљака, ћелијска култура, инсектиРегистрација: ЕКГ, артеријског притиска, дисања, температуре тела, мишићне активности Прве животиње које су се вратиле на Земљу из свемираТрећи свемирски брод-сателит 1. децембар19601 данПси Пчелка и Мушка, морско прасе, пацов, миш, семе биљакаРегистрација код паса; ЕКГ, артеријског притиска, дисања, температуре тела, мишићне активности (ЕМГ)Сателит се није вратио због техничких проблемаЧетврти свемирски брод-сателит 9. март19611,5 часПас Чернушка, миш, заморац, мува, семе биљака, бактеријеРегистрација; ЕКГ, дисања, сфигмограмаСалтелит се безбедно спустио по завршетку програмаПети свемирски брод-сателит 25. март19611,5 часПас Звездочка, морско прасе, мува, семе биљака, бактерије, култура ткиваРегистрација: ЕКГ, дисања, сфигмограмаСалтелит се безбедно спустио по завршетку програма
Стратегија истраживања у астробиологији Стратешки план истраживања у астробиологији може се сагледати коз седам основних научних циљева 1. Схватити природу средина погодних за живот и њихову распрострањеност у свемиру Основна је компонента овог циља је моделовање развоја планете погодних за живот. Мала тела Сунчевог система, за која се сматра да су остаци од којих се нису успеле формирати планете важне су за космички биологију из два разлога: Прво стварити теоријских модела настанка и развоја настањивих планета након судара са раном Земљом који су битно утицали на хемијски састав будуће биосфере. мини|Биолошка лабораторија на међународној космичкој станици мини|Роботска рука ровера прикупља материјал за астробиолошка истраживања на Марсу Друго, посредно и непосредно сагледати екстрасоларне планете погодне за живот. До сада, истраживањима је откривено преко 200 планета ван Сунчевог система, а недавно и прва екстрасоларна планета слична Земљи. 2. Истражити некадашњу или садашњу животну средину и знаке живота ван Сунчевог система У првом је плану ових истраживања налази се истраживање Марса, а потом и остатка Сунчевог система даље од Марса. 3. Истражити како је живот потекао из космичких и планетарних претходница Овим истраживањем треба разјаснити како су настали и развили се биомолекули. 4. Разумети како се некадашња живота на Земљи прилагођавао глобалним променама Овим истраживањима нпр. треба открити како су из ране биосфере настали сложенија облици живота. 5. Изучи еволуцијске механизме ограничења која намеће околина Овај се циљ изучавања посебно односи на молекуларну еволуција микроорганизама и њихово прилагођавање на екстремне услове животне средине. На самој Земљи су до сада откривени многи ексермофили, микроорганизми који живе у екстремним условима (са наше тачке гледишта) температуре, притиска и киселости. 6. Изучити и схватити принципе који ће највероватније обликовати будући живот на Земљи и изван ње Тежиште у овим истраживањима је на прилагођавању живих организама на ванземаљске услове живота. Нпр свемирска биологија истражије утицај свемирских летова на живе организме. Данас је део астробиологије премда је настала много раније. 7. Одредити начине и поступке препознавања знакове живота у другим световима Недавно је у атмосфери Марса откривен гас метан. Имајући у виду сазнање да метан у атмосферским условима на Марсу није дуготрајно стабилан, мора постојати неки његов стални извор. То би могла бити вулканска активност или евентуално знак постојања живих микроорганизама. Активни вулкани на Марсу, међутим, још нису откривени.
Нове науке о космосу