thumb|right|200px| σ веза између два атома: локализација електронске густине.
У хемији, сигма везе (σ везе) су најјачи тип ковалентне хемијске везе. Молекули настају стварањем заједничких парова између атома при чему се орбитале у којима су били електрони преклапају и тако настају молекулске орбитале. Уколико је веза једнострука, орбитале су се преклопиле чеоно (директно) и тако настаје јака σ (сигма) веза. Сигма везе могу настати преклапањем: две -{s}- орбитале, једне -{s}- са једном -{p}- орбиталом, или две -{p}- орбитале које су постављене по истој оси. Сигма везе могу настати и преклапањем хибридизованих орбитала. Хибридизоване орбитале увек граде сигма везе.
Сигма везивање је најјасније дефинисано код диатомских молекула користећи језик и оруђа група симетрије. У том формалном приступу, σ-веза је симетрична у погледу ротације око осе везе. Уобичајене форме сигма веза су -{s+s, pz+pz, s+pz}- i -{dz2+dz2}- (где је -{z}- дефинисано као оса везе). Квантна теорија такође налаже да су молекулске орбитале (МО) идентичне симетрије у ствари мешовите. Практична консеквенца тог мешања диатомиских молекула је да таласне функције -{s+s}- и -{pz+pz}- молекулских орбитала постају мешовите. Степен тог мешања зависи од релативних енергија молекулских орбитала сличне симетрије.
Референце
Литература
Спољашње везе -{IUPAC definition}-
Категорија:Хемијске везе