Анафилакса

Анафилакса је тешка алергијска реакција која има брз почетак настанка и развоја и може да узрокује анафилактични шок са могућим смртним исходом. Анафилакса обично има низ симптома, укључујући свраб, осип, отицање грла, и низак крвни притисак. Најчешћи узроци настанка ове болести су ујед инсекта, храна и лекови.

Анафилакса настаје због ослобађања протеина медијатора из одређених врста белих крвних зрнаца. Протеини медијатори су супстанце које могу да изазову алергијску реакцију или да је погоршају. Њихово ослобађање може бити изазвано реакцијом имунског система или неким другим узроком који се не односи на имуни систем. Анафилакса се дијагностикује на основу симптома и знакова. Примарни третман је инјекција епинефрина, која се понекад комбинује са другим лековима.

У свету око 0.05-2% људи има анафилаксу у неком тренутку живота. Овај проценат се повећава. Термин потиче од грчких речи ανα ана, против, а φυλαξις пхилаксис, заштита.

Историја мини|Шарл Рише француски физиолог (1850-1935) први је осмислио термин анафилакса Анафилатична реакција била је позната древним Грцима и Кинезима, још из раних периода медицине. Тако и сам термин анафилакса потиче из грчког језика, од грчких речи „ἀνά” - ана, што значи „против” и „φύλαξις” - филаксис, што значи „заштита”.

Први документовани случај анафилаксе, који је остао је забележен на хијероглифима, догодио се у 2640. години п. н. е., након што је Египатски фараон Менес, мистериозно умро од уједа осе или стршљена.Wadell LA 1930 Egyptian civilisation. Luzac & Co., London

Нешто касније, у списима из Вавилона, откривена су два различита извора о смртним исходима насталим накод убода осе.

Термин „афилакса” први је осмислио француски физиолог Шарл Рише 1902. године, који је прво на броду принца Алберта од Монака, а потом и у лабораторији у Паризу изучавао дејство отров који излучују медузе. Он је отров убризгавао у тело паса, у покушају да активном имунизацијом добије вакцину против отрова медуза. Ужаснут открићем да накнадно унете врло мале дозе отрова изазивају неочекивану и драматичну алергијску болест, која се манифестује бржим и израженијим потешкоћама у дисању и убрзо смртним исходом у року 30 минута, он је ту реакцију окарактерисао као анафилактични шок, мењајући нешто касније и назив афилакса у „анафилакса” јер му је та реч наводно лепше звучала. Рише је са правом закључили да имунски систем постаје након првог контакта са алергеном сензибилисан током првих неколико недеља, и да зато након поновног излагања организма алергену, реагује тешком анафилактичном реакцијом (шоком).

Захваљујући овим и другим радовима на изучавању анафилаксе, Шарл Рише је додељена Нобелова награда за физиологију или медицину 1913. године.

У првој половини 20. века, анафилактична реакције најчешће је била узроковане вакцином против дифтерије и тетануса која је у том периоду прављена из коњског серума. Данас, проимена коњске вакцине укинута и уместо ње за превенцију тетануса, користи се хумани или људски серум, па су анафилатичке реакције на овај серум знатно ређе. Тих деценија истраживачи су схватили да се слични симптоми (као и након уноса хране, убода инсеката или контакта са медузама) могу изазвати интравенском инјекцијом хистамина,Hanzlik PJ, Karsner HAT 1920 Anaphylactoid phenomena from the intravenous administration of various colloids, arsenicals and other agents. J Pharmacol Exp Ther 14:379 код kod људи или животиња ако претходно нису сензибилисани (анафилактоидна реакција).Lorenz W, Doenicke A, Dittmann I, Hug P, Schwarz B 1977 Anaphylaktoide Reaktionen nach Applikation von Blutersatzmitteln beim Menschen. Verhinderung dieser Nebenwirkung von Haemacccel durch Praemedikation mit H1- und H2-Antagonisten. Anaesthesist 26:644Kind LS, Kaushal PK, Drury P 1972 Fatal anaphylaxis-like reaction induced by yeast mannans in nonsensitized mice. Infect Immun 5:180^182

У 1956. године, Мери Хјуит Ловеле доказала је да се интравенским убризгавање отрова оса може изазвати анафилакса у особа алергичних на ујед осе. Она је касније користила оса од кога је правила екстракт за успешну имунизацију такви појединца.

Најчешћи узроци анафилаксе у 20. веку и касније, постали су пеницилин и друге антибиотици, убоди инсеката, унос одређених намирница, хемијских материја и све веће загађење животне средине бројним новим познатим и непознатим алергенима.

Епидемиологија Учесталост јављања анафилаксе је 4-5 на 100.000 особа годишње, где је животно угрожено 0,5%-2%. Проценат случајева се повећава. Број људи са анафилаксом 1980-их година био је приближно 20 на 100.000 годишње, док је 1990-их износио 50 на 100.000 годишње. Повећање броја случајева је превасходно повезано са порастом појаве анафилаксе узроковане храном. Ризик је већи код млађих особа и жена.

Тренутно, анафилакса доводи до 500–1.000 смртних исхода годишње (2,4 на милион људи) у САД, 20 смртних исхода годишње у Уједињеном Краљевству (0,33 на милион људи) и 15 смртних исхода годишње у Аустралији (0,64 на милион људи). Проценат смртних исхода је смањен између 1970-их и 2000-их година. У Аустралији, смрт од анафилаксе узроковане храном дешава се претежно код жена, док се смрт услед уједа инсеката дешава претежно код мушкараца. У већини смртних случајева узрокованих анафилаксом, лекови су били окидачи реакције.

Етиологија Анафилакса може бити изазвана одговором организма на скоро сваку страну материју. Уобичајени окидачи су отрови од уједа или убода инсекта, хране и лекова.Spieksma FT. Domestic mites from an acarologic perspective. Allergy 1997; 52:360- 368 Намирнице су најчешћи окидачи код деце и младих одраслих особа. Лекови, уједи инсеката и жаоке су чешћи окидачи код старијих особа. Мање чести узроци укључују физичке факторе, биолошке агенсе (као што су сперма), латекс, хормонске промене, адитиви (као што је мононатријум глутамат), боје у храни и лекови који се примењују на кожу (топикални лекови). Вежба или температура (било топла или хладна) могу изазвати анафилаксу тако што делују да одређене ћелије ткива (познате као мастоцити), које ослобађају хемикалије које изазивају алергијску реакцију. Анафилакса изазвана вежбом је такође често повезана са конзумирањем одређене хране. Ако дође до анафилаксе док особа прима анестезију, најчешћи узроци су одређени лекови који се дају за парализу (неуромишићни блокатори), антибиотици и латекс. У 32-50% случајева узрок није познат (идиопатска анафилакса).

Храна Многе намирнице могу изазвати анафилаксу, чак и када се храна једе први пут. У западним културама, су најчешћи узроци конзумирање или контакт са кикирикијем, пшеницом, орасима, шкољкама, рибом, млеком и јајима. На Блиском истоку, сезам је чести окидач. У Азији, пиринач и грашак често изазивају анафилаксу. Тешки случајеви најчешће настају конзумирањем хране, али неке особе могу имати озбиљне реакције када храна додирне неки део њиховог тела. Деца могу да прерасту своје алергије. До 16 година, 80% деце са анафилаксом на млеко или јаја и 20% са јединим случајем анафилаксе на кикирики могу да једу ове намирнице без проблема.

Медикаменти Сваки лек може изазвати анафилаксу. Најчешћи су β-лактамски антибиотици (као што су пеницилин), затим аспирин и НСАИДи. Ако је особа алергична на један НСАИД она обично можете да користи други који неће изазвати анафилаксу. Остали чести узроци анафилаксе укључују хемотерапију, вакцине, протамине (налази се у сперми) и лекове направљене од биља. Неки лекови, укључујући ванкомицин, морфијум, и лекови који се користе за побољшање рендгенске слике (радиоконтрастни агенси), изазивају анафилаксу тако што оштећују одређене ћелије у ткивима, што доводи до ослобађања хистамина (дегранулација мастоцита).

Учесталост реакција на лек делимично зависи од тога колико често се даје људима и делом од начина на који је лек делује у телу. Анафилакса на пеницилине или цефалоспорине јавља се само након што се вежу за протеине у телу, а неки се везују лакше него други. Анафилакса на пеницилин се јавља једном у сваких 2.000 до 10.000 људи који су се лечили. Смрт се јавља мање од једном на сваких 50.000 људи који су лечени пеницилином. Анафилакса на аспирин и НСАИД се јавља једном на сваких 50.000 људи. Ако неко има реакцију на пеницилине, њихов ризик од реакција на цефалоспорине је већи, али ризик је и даље мањи од један у 1000. Старији лекови који су коришћени за побољшање рендгенске слике (радиоконтрастни агенси) изазивали су реакције у 1% случајева. Новији, нижи осмоларни радиоконтрастни агенси изазивају реакције у 0,04% случајева.

Отров Отров од убода или уједа инсеката као што су пчеле и осе (Опнокрилци) или крпељи (-{Triatominae}-) може изазвати анафилаксу. Ако је особа имала реакцију на отров у прошлости, и била је више од локалне реакције око места убода, онда та особа има већи ризик за анафилаксу у будућности. Међутим, половина људи који умиру од анафилаксе није имала никакву претходно распрострањену (системску) реакцију.

Фактори ризика Људи са атопичним болестима као што су астма, екцеми, или алергијски ринитис имају висок ризик од анафилаксе из хране, латекса и радиоконтрастних агенаса. Ови људи немају већи ризик од лекова који се дају путем инјекција или убода. Једна студија код деце са анафилаксом нашла је да је 60% њих имало историју претходних атопичних болести. Више од 90% деце која умиру од анафилаксе има астму. Људи који имају поремећаје који су изазвани повећаним бројем мастоцита у ткивима (мастоцитоза) или који имају више тих ћелија, су у већем ризику. Што је дуже време од последњег излагања агенсу који је изазвао анафилаксију, то је мањи ризик од нове реакције.

Патофизиологија Анафилакса је озбиљна алергијска реакција која почиње изненада и утиче на многе телесне системе. Узрок је отпуштање инфламаторних медијатора и цитокина из мастоцита и базофила. Њихово отпуштање је обично изазвано реакцијом имунског система, али може бити изазвано оштећењем ових ћелија које није везано за имунолошку реакцију.

Имунски одговор Када је анафилакса узрокована одговором имунског система, имуноглобулин Е (-{IgE}-) се везује за страни материјал који започиње алергијску реакцију (антиген). Комбинација IgE везана за антиген активира FcεRI рецепторе мастоцита и базофиле. Мастоцити и базофили реагују ослобађањем инфламаторних медијатора, као што је хистамин. Ови посредници повећавају контракције бронхијалних глатких мишића, изазивају проширивање крвних судова (вазодилатацију), повећавају проток течности из крвних судова, а смањују рад срчаног мишића. Ту је такође имунолошки механизам који се не ослања на IgE, а није познато да ли се то појављује и код људи.

Неимунски одговор Када анафилакса није изазвана имунском реакцијом, реакција је настала због агенаса који директно нарушавају мастоците и базофиле, узрокујући ослобађање хистамина и других супстанци које су обично повезане са алергијском реакцијом (дегранулација). Агенси који могу оштетити ове ћелије садрже контрастни медијум за икс-зраке, опиоиде, температуре (топло или хладно), и вибрацију. Клиничка слика мини|280п|Знаци и симптоми анафилаксе. Анафилакса је најчешће праћена многобројним симптома и знацима који се драматично мењају из минута у минут, у неколико наредних часова од контакта са алергеном.

Први симптоми јављају се најчешће након 5 до 30 минута, након контакта са алергеном, ако је анафилакса узрокован супстанцом која је ушла директно у крвоток (интравенски унос). Након уноса алергена храном први симптоми се јављају у просеку након два часа.

Најчешће погођене области су: кожа (80-90%), плућа и дисајни путеви (70%), желудац и црева (30-45%), срце и крвни судови (10-45%), централни нервни систем (10-15%). Анафилактичком реакцијом најчешће су истовремено захваћена два или више, од наведених, органских система.

Кожа мини|десно|200п|Уртикарија и црвенило на леђима особе са анафилаксом