Франсоа Бозизе (; Муила, 14. октобар 1946) је политичар и бивши председник Централноафричке Републике од 2003. до 2013. године.

Биографија Рођен је 1946. године у месту Муила, данашњи Габон, у народу Гбаје. Завршио је факултет за официре у централноафричкој провинцији Буар. До 1969. је постао виши поручник, а 1975. капетан. Цар Жан-Бедел Бокаса га је 1978. унапредио у чин бригадног генерала, јер је истукао француског неопуномоћеног официра, који се није прикладно односио према Бокаси. Након што је Бокаса срушен с власти 1979, Бозизе је у Даковој влади постао министар одбране. У наредној влади Колингбе, био је министар за информације.

Био је учесник пропалог пуча Анж-Феликса Патасе 1982., па је побегао из земље са још 100 официра. Током егзила је боравио у Француској Био је ухапшен у Бенину 1989. и затворен. Осуђен је због учешћа у пучу, али је помилован 24. септембра 1991. и пуштен 1. децембра После тога се вратио у Француску и тамо живео још две године.

Током распада Источног блока, на владу Централноафричке Републике вршен је притисак да покрене демократизацију политичке климе у земљи. У међувремену је Патасе 1993. године победио на председничким изборима. Бозизе се вратио у ЦАР и остао Патасин поборник, а овај га је унапредио у шефа оружаних снага.

Након покушаја пуча 2001."Situation “confused” after apparent coup attempt", IRIN, 28 May 2001., Патасе је постао неповерљив према Бозизеу и сменио га с функције шефа оружаних снага. Бозизе је касније успешно измакао његовим снагама и побегао у Чад"Regional efforts underway to calm tensions", IRIN, 28.11. 2001. Од тамо је наставио да командује побуњеницима у борби против Патасиних снага.

Бозизеове трупе освојиле су главни град Банги 15. марта 2003, што је означило његову победу у рату."Rebel leader seizes power, suspends constitution", IRIN, 17 March 2003. Патасе је отишао у егзил у Камерун, а затим у Того. Бозизе је изабран за председника тек на изборима 2005"Incumbent wins presidency", IRIN, 24.5. 2005., а поново је победио и 2011. године.

Сукоб 2012-'13. Крајем 2012. године, побуњеничка коалиција под именом Селека покренула је рат против Бозизеове владе. Бозизе је замолио Французе за помоћ у сламању побуне, али су га одбили. Примирје је потписано 11. јануара 2013, а Бозизе је пристао да на место премијера постави опозиционара Николаса ТјангајаPatrick Fort, "Tiangaye named Central African PM, says 'hard work' begins", Agence France-Presse, 17 January 2013..

Међутим, побуњеници су се поновно дигли на оружје 22. марта 2013, оптужујући Бозизеа да је прекршио услове мировног споразума. Побуњеничке снаге су 24. марта 2013. продрле у главни град и заузеле главне институције, укључујући и председничку палату. Бозизе и његова породица склонили су се у суседни ДР Конго, након чега им је дозвољен привремени азил у Јаундеу, главном граду Камеруна.

Референце

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1946. Категорија:Председници Централноафричке Републике Категорија:Генерали