десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током 1923. године.

1923. година Календар Јануар ’23 Фебруар ’23 Март ’23 Април ’23 Мај ’23 Јун ’23 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 1 2 3 4 1 1 2 3 4 5 6 1 2 3 8 9 10 11 12 13 14 5 6 7 8 9 10 11 5 6 7 8 9 10 11 2 3 4 5 6 7 8 7 8 9 10 11 12 13 4 5 6 7 8 9 10 15 16 17 18 19 20 21 12 13 14 15 16 17 18 12 13 14 15 16 17 18 9 10 11 12 13 14 15 14 15 16 17 18 19 20 11 12 13 14 15 16 17 22 23 24 25 26 27 28 19 20 21 22 23 24 25 19 20 21 22 23 24 25 16 17 18 19 20 21 22 21 22 23 24 25 26 27 18 19 20 21 22 23 24 29 30 31 26 27 28 26 27 28 29 30 31 23 24 25 26 27 28 29 28 29 30 31 25 26 27 28 29 30 30 Јул ’23 Август ’23 Септембар ’23 Октобар ’23 Новембар ’23 Децембар ’23 П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н 1 1 2 3 4 5 1 2 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 1 2 2 3 4 5 6 7 8 6 7 8 9 10 11 12 3 4 5 6 7 8 9 8 9 10 11 12 13 14 5 6 7 8 9 10 11 3 4 5 6 7 8 9 9 10 11 12 13 14 15 13 14 15 16 17 18 19 10 11 12 13 14 15 16 15 16 17 18 19 20 21 12 13 14 15 16 17 18 10 11 12 13 14 15 16 16 17 18 19 20 21 22 20 21 22 23 24 25 26 17 18 19 20 21 22 23 22 23 24 25 26 27 28 19 20 21 22 23 24 25 17 18 19 20 21 22 23 23 24 25 26 27 28 29 27 28 29 30 31 24 25 26 27 28 29 30 29 30 31 26 27 28 29 30 24 25 26 27 28 29 30 30 31 31

Догађаји

Јануар 2. јануар У Београду, у хотелу „Славија“ одржан протестни раднички скуп на ком је изражена подршка штрајку радника Фабрике вагона у Славонском Броду (они су били у штрајку од 18. децембра 1922. године).

почетак јануара У Сарајеву одржана конференција комуниста на којој су изабрани делегати за предстојећу Оснивачку конференцију НРПЈ. Полиција је због учешћа на овој конференцији ухапсила Ђуру Ђаковића, Данила Поњарца, Ивана Антића и још седам лица. Сви они су изведени пред суд и осуђени на по 10 до 20 дана затвора.

6. јануар У Београду почео да излази лист на мађарском језику „Организовани радник” (), намењен радницима мађарске националности. У листу су сарађивали и мађарски комунисти, који су после пада Мађарске Совјетске Републике, избегли у Југославију. Због недостатка средстава престао је да излази већ у јуну. Поново је покренут у јуну 1925. године, а у септембру исте године је премештен у Суботицу. Забрањен је 13. јануара 1929. године, после увођења шестојануарске диктатуре.

11. јануар Београдска полиција саопштила Акционом одбору да забрањује одржавање Оснивачке седнице Независне радничке партије Југославије.

13. јануар У Београду, 13. и 14. јануара, упркос забрани полиције, одржана Оснивачка конференција Независне радничке партије Југославије (НРПЈ), којој је присуствовало 74 делегата. НРПЈ је формирана на основу одлуке Централног партијског већа КПЈ, а у складу са одлукама донетим на Првој земаљској конференцији КПЈ (одржаној у јулу 1922. године). На конференцији је усвојен Статут и Програм партије (истоветни Статуту и Програму КПЈ донетим на Вуковарском конгресу, само мало измењени) и изабрано Земаљско партијско веће. Ова партија представљала је легални облик рада илегалне КПЈ и изашла је на предстојеће парламентарне изборе (одржани у марту), али није успела да уђе у парламент. И поред свих напора руководства илегалне КПЈ, ова партија није успела да постане масовна радничка партије. Крајем године имала је свега око 3.500 чланова. Партија је постојала до јула 1924. године, када је забрањена.

21. јануар У Љубљани формирана Социјалистичка странка радног народа Словеније (), који су формирали су словеначки комунисти и љубљанска фракција Социјалистичке партије Југославије, окупљена око листа „Зарја“. У ову странку ушао је комплетни Покрајински комитет КПЈ за Словенију, предвођен секретаром Ловром Клеменчичем и Владиславом Фабијанчичем. Они су у ово „уједињење“ ушли својевољно што је изазвало негодовање ЦВП КПЈ, дела словеначких комуниста и посебно СКОЈ-а у Словенији и због чега су били искључени из КПЈ. На парламентарним изборима (одржани у марту), партија је у љубљанском изборном округу освојила мање од 2.000 гласова, док је у мариборском изборном округу (где је била у коалицији са мариборским социјалистима) освојила преко 6.000 гласова, али није освојила ни једно посланичко место. Комунисти, који су имали већину у партији, су на Конференцији одржаној 15. априла, одлучили да партија приступи НРПЈ, чиме је ова странка престала да постоји.

27. јануар У Београду, од 27. до 29. јануара, одржана Прва земаљска конференција Независних синдиката Југославије којој је присуствовало 114 делегата. На почетку конференције је поднет извештај о збивањима у синдикалном покрету од доношења „Обзнане“ до краја 1922. године. Потом је усвојен Статут, којим је промењен назив синдикалне организације из Међусавезни синдикални одбор Југославије (МСОЈ) у Централни раднички синдикални одбор Југославије (ЦРСОЈ). Ново име је требало да подсећа и да истакне континуитет са старим синдикатом — Централним радничким синдикалним већем Југославије (ЦРСВЈ), који је био укинут 1920. године, доношењем „Обзнане“.

Фебруар 11. фебруар У Загребу полиција забранила одржавање Оснивачка конференција НРПЈ за Хрватску, која је била заказана за одржавање у дворани биоскопа „Метропол“. У знак протеста испред зграде биоскопа се окупило око 1.000 људи, углавном радника, који су кренули на Јелачићев трг. По доласку на трг, они су демонстрирали и дошли у сукоб са полицијом.

18. фебруар У Сплиту, у дворани биоскопа „Чулић“ одржана Оснивачка конференција НРПЈ за Далмацију. Ова конференција, била је првобитно заказана за 11. фебруар, када и конференција у Загребу, али је била забрањена.

у току фебруара У Подгорици, у кафани „Русија“ одржана Обласна конференција НРПЈ за Црну Гору и Боку Которску. На конференцији је изабрано обласно руководство НРПЈ на челу са Адолфом Муком, а за носиоца листе НРПЈ у Црној Гори на парламентарним изборима изабран је Јован Томашевић. После конференције основане су месне организације НРПЈ у Боки Которској, Цетињу, Подгорици, Даниловграду, Никшићу, Улцињу, Грахову, Ријеци Црнојевића и др. Основане су месне организације НРПЈ у Горњем Милановцу, Младеновцу, Лазаревцу, Алексинцу, Шапцу, Краљеву, Ужичкој Пожеги, Крагујевцу, Неготину, Ваљеву, Јагодини, Чачку, Крагујевцу, Неготину, Нишу, Обреновцу, Ариљу и др.

Март 18. март 080п|безоквира|десно|Парламентарни избори за Народну скупштину Краљевине СХС Одражни избори за Народну скупштину Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На изборима је од 2.972.907 бирача гласало 2.177.051 тј 73,7%. Највећи број гласова освојила је Народна радикална странка — 108 мандата; резултат преосталих парламентарних старна био је следећи: Хрватска републиканска сељачка странка - 70 мандата, Југословенска демократска странка — 51 мандата, Словенска људска странка и Хрватска народна странка — 21 мандат, Југословенска муслиманска организација — 19 мандата, Народна турска организација „Џемијет“ — 14 мандата, Савез земљорадника — 9 мандата, Немачка странка — 8 мандата и остале партије — 12 мандата. На изборима је учествовала и Независна радничка партија Југославије (НРПЈ), која је због јаког притска режима и унутрашњих несугласица, освојила свега 24.321 гласова и није ушла у парламент.

27. март 60п|десно|Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Формирана нова Влада Краљевине СХС на чијем је челу био Никола Пашић, председник Народне радикалне странке (ова Влада постојала је са неколико реконструкција до 27. марта 1924. када је формирана нова Влада Николе Пашића). У Београду, од туберкулозе умро др Живко Јовановић (1888—1923), правник, истакнути теоретичар КПЈ и бивши народни посланик.

28. март У Хрватском загорју отпочео штрајк око 1.500 рудара, који су радили у рудницима — Иванец, Голубовец, Марушевац, Белетинец, Иваново Поље и Лепавина. Штрајк је организовао и предводио Опћи раднички савез Хрватске и Славоније, који је касније закључио штрајк, неводећи довољно рачуна о радничким интересима. У току штрајка у њега се умешао и Хрватски раднички савез.

Април мини|170п|десно|Хајнрих Вогелер „Радник“ 8. април У Београду, од 8. до 10. априла, одржана Земаљска конференција металских радника, чланова Независних синдиката. Ова конференција, био је први скуп металаца после доношења „Обзнане“ и имала је значај конгреса. На конференцији је промењено име организације у Савез радника металске индустрије и обрта Југославије (СРМИОЈ). У време одржавања конференције организација је имала 2.189 чланова распоређених у 28 одбора у Србији, Македонији, Војводини, Босни и Херцеговини и Хрватској.

15. април У Љубљани одржана Конференција Социјалистичке странке радног народа Словеније, на којој је учествовало 77 делегата. На конференцији је већином делегата-комуниста одлучено да се странка припоји НРПЈ, као и да се покрене лист „Глас слободе“.

21. април У Љубљани почео да излази лист „Глас слободе“ (), који је био гласило НРПЈ за Словенију. Уредник листа је био Антон Шуштаршич, а излазио је све до 30. маја 1924. године.

22. април У Београду, у кафани „Петровград“ одржан велики протестни збор пролетеријата, на коме је говорено о економској кризи, политичкој ситуацији и положају радничке класе. Усвојена је резолуција против незапослености, прогона и насиља полиције над независним синдикатима у Славонском Броду, Осијеку, Карловцу и Земуну. До краја априла слични зборови су били одржани у Крагујевцу, Ваљеву, Аранђеловцу, Шапцу, Чачку, Бајиној Башти, Ивањици и Обреновцу.

у току априла У Љубљани формиране илегалне Пролетерске акционе чете, које су биле организоване у циљу борбе против националистичке организације „ОРЈУНЕ“. Организатор ових чета је било руководство КПЈ у Словенији, њихова врховна команда се налазила у Љубљани, а врховни командант и организатор је био Фрањо Вулч. Поред Љубљане и околине, овакве чете су биле организоване у Загорју, Трбовљу и Јесеницама. Њени чланови, били су наоружани револверима и чували су стражу око радничких домова и насеља, сукобљавајући се са орјунашима (један од познатијих сукоба пролетерских чета и орјунаша догодио се 1. јуна 1924. године у Трбовљу).

Мај 1. мај 180п|мини|десно|Максимилијан Луч „Прослава првог маја“ 180п|мини|Насловна страна листа „Омладинска борба“ који је покренут 1. маја 1923. године Широм Југославије, уз забрану власти прослављен 1. мај — Празник рада. У Београду је првомајска прослава изведена у Кошутњаку уз учешће око 5.000 радника, на којој су говорили предстваници НРПЈ, СРОЈ-а и Независних синдиката. У Загреб је првомајска прослава одржана максимирској шуми, где је одржана скупштина. У повратку у град радници су били закићени црвеним каранфилима и носили су црвене заставе. У Драшковићевој улици их је чекала војска, а посел сукоба са њом, колона радника је успела да се пробије до Јелачићевог трга, где су настављене демонстрације. У Љубљани је на иницијативу Независних синдиката одржан скуп свих струковних организација, а поподне је одржана радничка забава под Рожником, на којој је дошло до сукоба са орјунашима. Првомајске прославе одржане су и у Сарајеву, Нишу, Шапцу, Пироту, Ужицу, Крагујевцу, Пожаревцу, Ваљеву, Лесковцу, Земуну и Крушевцу. У Загребу покренут лист „Омладинска борба“, који је излазио полумесечно. Овај лист покренула је група чланова СКОЈ-а, која је одбацивала централистичку организацију СКОЈ-а и захтевала да се он организује на федералном принципу. Након одржавања Друге земаљске конференције КПЈ, Централна управа СКОЈ-а је интервенисала и ова група се покорила партиској дисциплини. Од 18. јула лист је постао гласило Савеза радничке омладине Југославије (СРОЈ). Лист је забрањен 15. јануара 1924. године, а укупно је изашло 17 бројева.

9. мај