Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) bio je holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
Mladost Arijus van Tinhoven bio je sin Bertusa Danijela van Tinhovena, građevinskog inženjera, i Žane Mišeline van de Vetering. Van Tinhoven je završio gimnaziju u Hagu. Nakon maturiranja otišao je u Indoneziju (tadašnju holandsku koloniju), ali se zbog jedne operacije sa nepovoljnim ishodom, usled koje je veoma onemoćao, vratio u Holandiju.Nieuwe Rotterdamsche Courant 23-03-1915. Studirao je u Amsterdamu, gde je sredinom marta 1912. godine diplomirao na Medicinskom fakultetu.Leidsche Courant d.d. 12-03-1912.
Prvi balkanski rat (1912) Preduzimljiv, kakav je očito bio, 24. oktobra 1912. godine krenuo je za Beograd kako bi stupio i službu u Crvenom krstu Srbije. Bio je u pratnji dva medicinska radnika. Pošto holandski Crveni krst nije planirao da za Srbiju obezbedi ambulantnu službu, određen broj uglednih ljudi je Van Tinhovenu dao novac na raspolaganje. Navodno se radilo o iznosu od 3.000 guldena.Algemeen Handelsblad d.d. 01-11-1912. Ovim putem je kompletna ambulantna služba ipak omogućena.Nieuwsblad van het Noorden d.d. 25-10-1912. Ambulante su bile vrsta ekipa medicinske pomoći koje su privatne organizacije slale na žarišta sukoba usled nedostatka medicinskog osoblja za zaraćene strane. O trošku srpske vlade ovoj ambulanti su se priključili još jedna medicinska sestra i jedan medicinski radnik iz institucije za brigu o bolesnima Providentia iz Haga, sa 'celokupnom opremom institucije'.Nieuwe Tilburgsche Courant d.d. 29-10-1912. Nekoliko dana kasnije je još troje ljudi krenulo iz Holandije u Srbiju da Van Tinhovenu ponudi svoje usluge (dvoje njih iz vojne bolnice u Lejdenu – V. Dahmen i D. van Vuren – i jedan iz Tilburga).Nieuwe Tilburgsche Courant d.d. 31-10-1912. Zahvaljujući, između ostalih, dvama predavanjima dr. Kramera, u Holandiji je kasnije prikupljeno još više novca.Algemeen Handelsblad d.d. 15-11-1912. U Busumu je 22. novembra organizovana dobrotvorna manifestacija holandskog Crvenog krsta u svrhu nabavljanja rendgen aparata.De Gooi-en Eemlander d.d. 23-11-1912.
Van Tinhoven je otvorio u Beogradu privremenu bolnicu, jednu od petnaest (kasnije ih je bilo ukupno devetnaest), u velikoj zgradi srednje škole. U početku je imao pomoć samo jednog studenta i jednog mladog lekaraLeidsche Courant d.d. 08-11-1912., kasnije i dr. De Jonga u pratnji starijeg Srbina, koji je obavljao funkciju tumača.Algemeen Handelsblad d.d. 17-12-1912. Van Tinhoven je sam napravio i salu za operacije; najveći broj operacija se sastojao iz vađenje metaka iz nogu, ruku, trbuha itd. U bolnici je ležalo najmanje dve stotine ranjenih.Ook is sprake van 260 gewonden; zie: Nieuwsblad van Friesland d.d. 06-11-1912. Ranjenici su verovatno dolazili iz Kumanova i Prilepa, među kojima je najviše bilo onih sa promrzlim stopalima. Ubrzo je Van Tinhovenu pružena pomoć sa svih strana, uglavnom od strane žena. Prvo je nekoliko dana proveo u Grand hotelu, ali mu je nekoliko dama obezbedilo nameštenu sobu sa novim nameštajem u sklopu bolnice. S druge strane, ranjenici su hteli da što pre napuste bolnicu kako bi 'sa uživanjem pobili nekoliko Turaka'.Algemeen Handelsblad d.d. 05-11-1912 Kasnije bi i ranjeni turski pacijenti, među kojima je izbila epidemija boginja, su primani: morali su da se smesta izoluju i odnesu u barake, a osoblje je moralo da se vakciniše.Nieuwsblad van het Noorden d.d. 27-11-1912. O kvalitetu holandske ambulante je rečima hvale pisala i strana štampa.Middelburgsche Courant d.d. 04-01-1913.
Proširenje ambulante (1913) Osoblju se 1913. godine pridružio, između ostalih, i dr. Van HamelMiddelburgsche Courant d.d. 03-04-1913. i sada ih je ukupno bilo desetoro.Dr. A. van Tienhoven; dr. A. van Hamel; de zusters D. Boon, H. Bos, H. de Groote, A. Kürtz, J. Vermaas; de verplegers J. Berendrecht, J. Heuken en C. van der Kolk. Zie: Middelburgsche Courant d.d. 12-04-1913. Nakon pada Jedrena, Van Tinhoven je, zajedno sa Van Hamelom, na molbu srpske vlade, otvorio veliku bolnicu za ranjene. Za potrebe bolnice je stavljeno na raspolaganje radno postrojenje jedne velike šećerane udaljene sat vremena od Beograda. Van Tinhoven je postavio uslov da osoblje (četiri medicinske sestre i dva medicinska radnika) iz Holadnije dođe u Srbiju o trošku Crvenog krsta Srbije.
Odlikovanja Krajem maja 1913. godine vratio se u Hag.Het nieuws van den dag d.d. 29-05-1913. Pri odlasku iz Beograda dobio je dva ordena od srpskog kralja: Orden svetog Save četvrtog reda i orden Crvenog krsta Srbije.Idem; Algemeen Handelsblad d.d. 24-05-1913. U povratku je boravio nekoliko dana u Berlinu da bi 31. maja vozom stigao na hašku železničku stanicu. Odbio je zvanični doček ali je nekolicina lekara ipak bila prisutna.Algemeen Handelsblad d.d. 02-06-1913. Osmog juna 1914. godine je usledilo njegovo odlikovanje činom oficira u Redu Oranski Nasau.Leidsch Dagblad d.d. 05-06-1914.
Drugi balkanski rat (1913) Usled pomola novih neprijateljstava, Van Tinhoven se na molbu srpske vlade početkom jula vratio u Srbiju kako bi pripremio eventualno otvaranje ambulante.Algemeen Handelsblad d.d. 04-07-1913. U isto vreme je u Beograd stigla i sestra De Hrote iz Holandije. Iste večeri su očistili i otvorili bolnicu. Uveče je pristiglo prvih 230 ranjenika; u narednih 36 sati je neprekidno operisano.Nieuwe Rotterdamsche Courant d.d. 23-03-1915. Ambulantu su, pored njega samog, činili još i dr. Van Hamel, dvojica stažista i devetoro medicinskih radnika.Volgens het Leidsch Dagblad van 4 augustus 1913 werden eerst dr. Koppeschaar en drie pleegzusters naar Belgrado gezonden, gevolgd door de semi-artsen H.C.W. Serlé en J. Riedijk en de pleegzusters G. v.d. Zwan, A.J. Schuitemaker en G. Joon. Van Tinhovenov otac, dr. C.B. Tilanus i još nekolicina gospoda iz Amsterdama, koji su osnovali tzv. 'Balkanski komitet', prikupili su sredstva.Leidsche Courant d.d. 01-10-1913. Aktivnosti su bile usredsređene na Valjevo; međutim, broj ranjenih je brzo opao, tako da je već u septembru sve bilo spremno za Van Tinhovenov povratak. Pri odlasku je za ambulantu organizovana velika gozba u Grand hotelu, gde je Van Tinhoven proglašen za počasnog građanina.Nieuwsblad van Friesland d.d. 04-10-1913.
Prijem Početkom oktobra 1913. godine vratio se u Holandiju, ovog puta uz odgovarajuće počasti: prvo na stanici u Amsterdamu, a onda i na Glavnoj železničkoj stanici u Hagu.De Tijd d.d. 04-10-1913; Algemeen Handelsblad d.d. 04-10-1913. Dr. Kramer je istakao kako je Van Tinhoven u Srbiji 'proslavio holandsko ime'. Lekar je čak postao i polu-Srbin zbog toga što je postao počasni građanin Valjeva. Takođe je i generalni konzul Srbije, M. Merens (koji ga je dopratio iz Amsterdama), govorio o tome kako se, između ostalih, Van Tinhoven prvi javio konzulatu. Zahvaljujući njegovoj brzoj inicijativi bio je od velikog značaja za Srbiju. Dva dana kasnije, 6. oktobra, održan je ručak u hotelu 'Central' u Hagu: sala je za tu priliku ukrašena cvećem i vencima, kao i lentama u bojama Srbije.Leidsch Dagblad d.d. 06-10-1913. Jelima su dodeljeni nazivi u skladu sa dobrotvornim radom osoblja ambulante. Van Tinhoven stariji je tom prilikom označen kao 'duša pokreta'. Kasnije je Van Tinhoven izjavio da je njegova deviza bila: ko se u takvim okolnostima prvi nađe, pomaže dvostruko. U modernim ratovima sve se svodilo na to da se neprijatelju što brže zada prvi udarac. Kupovina hirurških instrumenata se obavljala za nekoliko sati. Iako je holandski Crveni Krst bio izvanredna organizacija, birokratija je, po njegovom mišljenju, stajala na putu brzoj intervenciji. Povrh svega, na Balkanu nije bilo ni dovoljno lekara.
Berlin (1914) U okviru daljih studija postao je asistent hirurga prof. Valtera Kauša u bolnici ‘Auguste Victoria‘ u Berlinu. Početkom marta 1914. godine Van Tinhoven je održao predavanje u Berlinu o svojim iskustvima u Srbiji, čiji je narod u međuvremenu veoma zavoleo. Osim slika koje prikazuju rad u ambulanti i bolnicama, i slika ranjenih, takođe je pokazao i fotografije svakodnevnih stvari kao npr. pejzaže. Zahvaljujući tome je predavanje bilo manje suvoparno nego što se očekivalo. Po završetku je dobio iskrene ovacije mnogih Srba u Berlinu, koji su takođe prisustvovali predavanju.Nieuwe Rotterdamsche Courant d.d. 03-03-1914. Slučaj Srbije i njen vapaj za nezavisnošću uživali su veliku popularnost u drugim delovima Evrope i u svetu, između ostalih i kod engleskog istoričara G.M.Treveljana (G.M. Trevelyan). Tako je Van Tinhoven boravio u Berlinu, kada su političke tenzije krajem jula 1914. godine eskalirale. Pri Srpskom poslanstvu je u međuvremenu ponudio svoju pomoć. Kada se ispostavilo da su Srbiji potrebni lekari, Van Tinhoven je o tome putem telegrama odmah obavestio sestru De Hrote (svoju buduću suprugu), koja mu je asistirala pri operacijama i prethodna dva puta. Takođe je poslao telegram kući, tražeći novac, a kupio je i potrebne instrumente.
Prvi svetski rat Van Tinhoven je ponovo vršio operacije i Srbiji nakon izbijanja Prvog svetskog rata avgusta 1914. godine, iako ovoga puta nije bila formirana nijedna holandska ambulanta: svi uključeni u zbrinjavanje ranjenih su delovali na sopstvenu inicijativu.Leidsch Dagblad d.d. 10-03-1915. Postao je šef hirurgije u Vojnoj bolnici u Valjevu. Van Tinhoven je prvo učestvovao u komisiji u ime komandanta Drinske divizije u cilju istrage ratnih zločina kod Zavlake i Brzaka. Ostali članovi su bili Janićije Krasojević, dr. Svetislav Nikolajević i Žil Šmit (inženjer iz Ženeve). Oni su 21. i 22. avgusta posetili to područje i konstatovali sistematski masakr od strane austrougarskih trupa. Tela su bila osakaćenaHet nieuws van den dag voor Nederlandsch-Indië, 05-05-1916., ljudi povešani, domaćinstva uništena i životinje poubijane.Crawfurd Price, Serbia's part in the war, p. 11-12.
Od jeseni je vladao crevni tj. trbušni tifus, pegavi tifus (prema mišljenju Van Tinhovena svesno primenjivan kao sredstvo od strane Austrijanaca, jer je inače izuzetno redak kao bolest) i dizenterija. Usled prve dve bolesti je stradalo više hiljada žrtava nakon okršaja kod Valjeva zbog toga što se leševi ljudi (i životinja) nisu mogli sahraniti. Ti leševi su nedeljama trunuli na otvorenom prostoru. Higijesnko stanje u većini logora i bolnica za srpske ranjenike je bilo užasno: procenat smrtnih slučajeva je bio veoma visok: 70-80%. Van Tinhovena su kasnije hvalili između ostalog i zbog njegove pomoći austrougarskim ratnim zarobljenicima.Leidsch Dagblad d.d. 03-04-1915.
I sam Van Tinhoven je sredinom februara oboleo od pegavog tifusa, usled čega je polovinom marta 1915. godine sa svojim odeljenjem morao da se vrati u Holandiju.Leidsch Dagblad d.d. 17-02-1915; Nieuwe Rotterdamsche Courant d.d. 12-03-1915; De Tijd d.d. 12-03-1915. Kažu da je dvanaest dana ležao bez svesti pod visokom temperaturom (preko 40 °C), tako da se vratio jako oslabljen.Leeuwarder Courant d.d. 15-03-1915.
Prema pisanju nemačkih novina, njegov povratak je nepravedno pripisan neprijatnostima sa srpske strane.Het nieuws van den dag voor Nederlandsch-Indië Pravi razlog je bilo njegovo zdravstveno stanje, a u cilju potpunog oporavka; verovatno je bio i iscrpljen od rada.Leidsch Dagblad d.d. 10-03-1915; idem d.d. 12-03-1915. Pri njegovom povratku 16. marta 1915. godine, u Amsterdamu je, na molbu srpskog generalnog konzula, još jednom porekao glasine oko pojedinih uzajamnih razmirica. Nekoliko dana kasnije su obojica održali govor prilikom sahrane medicinskog radnika, brata A.F. Henkena u Hagu.
Publikacije