Белфегор, првобитно бог плодности, кога су Моабићани обожавали у облику фалуса-{Victoria Hyatt & Joseph W. Charles, The Book of Demons (Lorrimer Pub., 1974)}-, у Старом завету постаје један од демона, а Кабала му приписује власт над шестом злом сефиром.
У хришћанској демонологији, Белфегор је инкарнација таштине и лењости – по Томи Аквинском, можда и најгорег од седам смртних грехова – јер има за последицу незнање које људе води на странпутицу.-{Encyclopedia of Demons and Demonology (Facts on File, 2009)}-
Прича се да је Белфегор једном приликом дошао на Земљу, где се неко време препустио сексуалним задовољствима, али је убрзо побегао у пакао, срећан што тамо нема супружничких односа. Ипак, оптужба за мизогинију чини се да је неоправдана, јер се Белфегор често појављује у облику лепе девојке.
Види још Седам принчева пакла
Референце
Спољашње везе Белфегор
Категорија:Митолошка бића Категорија:Демони у хришћанству Категорија:Стари завет Категорија:Окултизам