Обмана

Обмана је чин убеђивања једног или више прималаца у неистините информације. Особа која ствара обману зна да је она лажна, док прималац информације то не зна. Често се спроводи ради личне користи или предности.

Обмана и неискреност такође могу представљати основ за грађанске парнице у оквиру деликтног права или уговорног права (где је то познато као лажно приказивање чињеница или преварно приказивање чињеница ако је намерно), или довести до кривичног гоњења за превару.

Врсте

Комуникација мини|Обмана жене, са аутопортретом (Deception of woman, with self-portrait), Станислав Игнаци Виткјевич (Stanisław Ignacy Witkiewicz), 1927. (Народни музеј у Варшави) Теорија интерперсоналне обмане истражује међусобну повезаност комуникативног контекста и спознаја и понашања пошиљаоца и примаоца у обмањујућим разменама.

Неки облици обмане укључују: Лажи: измишљање информација или давање информација које су супротне или веома различите од истине. Двосмислености: давање индиректних, двосмислених или контрадикторних изјава. Прикривање: изостављање информација које су важне или релевантне за дати контекст, или упуштање у понашање које помаже у скривању релевантних информација. Преувеличавање: пренаглашавање или растезање истине до одређене мере. Умањивања: минимизирање или умањивање аспеката истине.Guerrero, L., Anderson, P., Afifi, W. (2007). Close Encounters: Communication in Relationships (2nd ed.). Los Angeles: Sage Publications. Неистине: погрешно тумачење истине.

Булер и Бургун (Buller, Burgoon, 1996) предложили су три таксономије за разликовање мотива за обману на основу њихове Теорије интерперсоналне обмане: Инструментални: ради избегавања казне или заштите ресурса. Релациони: ради одржавања односа или веза. Идентитетски: ради очувања „угледа” или слике о себи.

Изглед

Мимикрија У биолошком свету, мимикрија укључује обману сличношћу са другим организмом или природним објектом. На пример, животиње могу преварити предаторе или плен путем визуелних, звучних или других средстава.

Камуфлажа

мини|upright|Овај валаби има адаптивну обојеност која му омогућава да се стопи са својом околином.

Камуфлажа физичког објекта често функционише тако што разбија визуелну границу тог објекта. Ово обично укључује бојење камуфлираног објекта истим бојама као што је позадина испред које ће објекат бити скривен.

Војна камуфлажа као облик визуелне обмане део је многих кампања.

Маскирање

Маскирање се користи како би се створио утисак лажног изгледа. Збирка прича из седамнаестог века, Књига превара (The Book of Swindles, око 1617) аутора Џанга Јингјуа (Zhang Yingyu), нуди више примера техника мамаца и замене, као и превара које укључују подстицање похлепе у Кини током династије Минг.

У романтичним везама мини|Мерлинова обмана (The Beguiling of Merlin), Едвард Берн-Џоунс (Edward Burne-Jones), 1874.

Обмана је такође посматрана и проучавана у романтичним везама.

Постоје три основна мотива за обману у везама.

Разлози за обмањивањеОпис Мотиви усмерени на партнера Коришћење обмане како би се избегло повређивање партнера, помогло партнеру да побољша или одржи своје самопоштовање, избегло забрињавање партнера и заштитио однос партнера са трећом страном. Обмана мотивисана бригом о партнеру понекад се може посматрати као друштвено пристојна и корисна за везу, попут говорења „белих лажи” како бисте избегли да повредите партнера. Ипак, други, мање уобичајени мотиви усмерени на партнера, попут коришћења обмане ради изазивања љубоморних реакција, могу имати штетне последице по везу. Мотиви усмерени на себе Коришћење обмане за побољшање или заштиту сопствене слике о себи, одржавање или успостављање аутономије, избегавање ограничења, нежељених активности или наметања, заштиту од беса, срамоте или критике, или решавање свађе. Још један уобичајен мотив усмерен на себе јесте наставак обмањивања како би се избегло хватање у претходној лажи. Обмана усмерена на себе генерално се перципира као озбиљнији преступ од обмане усмерене на партнера, јер обмањивач делује из себичних разлога уместо за добробит партнера или везе. Мотиви усмерени на везу Коришћење обмане ради ограничавања штете по везу избегавањем сукоба или релационе трауме. Обмана мотивисана очувањем везе може бити корисна, али и штетна јер додатно компликује ствари. Обмана се такође може користити да би олакшала прекид нежељене везе.

Обмана утиче на перцепцију везе на различите начине, како за обмањивача тако и за превареног. Обмањивач обично осећа мање разумевања и интимности у вези, јер свог партнера види као мање емпатичног и дистанциранијег. Чин обмане такође може резултирати осећајем нелагодности код обмањивача, који постаје све гори што дуже обмањивач познаје превареног, као и у дугорочним везама. Када се открије, обмана ствара осећај одвојености и немира у вези код оба партнера; ово на крају може довести до тога да се оба партнера удаље или до погоршања везе. Уопштено говорећи, откривање обмане може резултирати падом задовољства и нивоа посвећености вези. Међутим, у случајевима када је особа успешно преварена, задовољство везом заправо може бити позитивно погођено за преварену особу, јер се лажи обично користе како би се други партнер осећао позитивније у вези.

Генерално, обмана се ређе дешава у везама са вишим нивоом задовољства и посвећености, као и у везама где се партнери дуже познају, попут дугорочних веза и брака. У поређењу с тим, већа је вероватноћа да ће се обмана десити у неформалним везама и током забављања, где су ниво посвећености и дужина познанства често знатно нижи.

Обмана и неверство

Специфична за ексклузивне романтичне везе јесте употреба обмане у облику неверства. Када је реч о појави неверства, многи индивидуални фактори могу утицати на ово понашање. На неверство утичу стил везивања, задовољство везом, извршне функције, социосексуална оријентација, особине личности и пол. Стил везивања утиче на вероватноћу неверства, а истраживања показују да су људи са несигурним стилом везивања (анксиозни или избегавајући) склонији варању у поређењу са особама које имају сигуран стил везивања, посебно код мушкараца који избегавају везивање и анксиозних жена. Несигурни стилови везивања карактеришу се недостатком удобности унутар романтичне везе, што резултира жељом за претераном независношћу (избегавајући стил) или жељом за претераном и нездравом зависношћу од партнера (анксиозни стил). Они са несигурним стилом везивања карактеришу се веровањем да њихов партнер не може или неће на прави начин да их подржи и утеши, што потиче из негативног веровања о себи (анксиозни) или негативног веровања о романтичним партнерима (избегавајући). Жене су склоније неверству када су емоционално незадовољне својом везом, док су мушкарци склонији неверству ако су сексуално незадовољни тренутном везом. Жене су склоније емоционалном неверству од мушкараца, док су мушкарци склонији сексуалном неверству од жена; међутим, ово нису међусобно искључиве категорије, јер и мушкарци и жене могу да се упусте и у емоционално и у сексуално неверство.

Извршна контрола део је извршних функција који омогућава појединцима да прате и контролишу своје понашање тако што размишљају и управљају својим поступцима. Ниво извршне контроле који појединац поседује зависи од развоја и искуства, а може се побољшати кроз тренинг и праксу. Појединци који показују виши ниво извршне контроле могу лакше утицати на своје мисли и понашања у вези са потенцијалним претњама постојећој вези, што може резултирати обраћањем мање пажње на претње тренутној вези (тј. на друге потенцијалне романтичне партнере). Социосексуална оријентација односи се на то колико слободно појединци учествују у успутном сексу ван посвећене везе и на њихова уверења у вези са тим колико је неопходно бити заљубљен да би се ступило у сексуални однос са неким. Појединци са мање рестриктивном социосексуалном оријентацијом (који ће пре ступити у успутни секс) склонији су неверству. Појединци који имају особине личности укључујући (висок) неуротицизам, (ниску) пријатност и (ниску) савесност, склонији су неверству. Обично се спекулише да мушкарци варају више од жена, али је нејасно да ли је ово резултат процеса социјализације у коме је за мушкарце прихватљивије да варају у поређењу са женама, или је у питању стварно повећање овог понашања код мушкараца. Истраживање које су спровели Конли и сарадници (Conley et al., 2011) сугерише да разлози за ове полне разлике потичу од негативне стигме повезане са женама које се упуштају у успутни секс и закључака о сексуалној способности потенцијалног сексуалног партнера. У њиховој студији, мушкарци и жене су једнако прихватали сексуалну понуду од појединца за кога се претпостављало да има висок ниво сексуалне вештине. Осим тога, жене су биле подједнако спремне као и мушкарци да прихвате понуду за успутни секс када нису очекивале да ће бити изложене негативној стигми сексуално слободних жена као лаког морала.

Обмане у онлајн упознавању Истраживања о употреби обмане у онлајн упознавању показала су да су људи генерално искрени о себи, са изузетком физичких атрибута како би изгледали привлачније. Према часопису Scientific American, „девет од десет људи који користе сајтове за упознавање лагаће о својој висини, тежини или годинама”, тако да су мушкарци чешће лагали о висини, док су жене чешће лагале о тежини. У студији коју су спровели Тома и Хенкок (Toma, Hancock), утврђено је да су „мање привлачне особе склоније да изаберу профилну слику на којој су знатно привлачније него у свакодневном животу”. Оба пола су користила ову стратегију на профилима за упознавање, али жене више од мушкараца. Додатно, мање привлачни људи су чешће „лагали о објективним мерилима физичке привлачности попут висине и тежине”. Генерално, мушкарци чешће лажу на профилима за упознавање, са једним изузетком: жене чешће лажу о тежини.

У пословању Људи који преговарају осећају веће искушење да користе превару. Преговарање подразумева да обе стране верују и поштују једна другу. У преговорима, једна страна није свесна шта се дешава на другој страни у вези са предметом преговора. Обмана у преговорима долази у много облика, и сваки има своју реакцију (Gaspar et al., 2019). Резервација цене: Неизношење стварног буџета или цене коју неко има на уму. Лажно приказивање интереса: Извлачење користи ако купац делује очајно. Измишљање чињеница: Ово је најнеморалнији део, где особа лаже о материјалима и даје обмањујуће информације како би остварила продају. Изостављање битних информација: Ненавођење нечега што је корисно знати: на пример, аутомобил може бити као нов, али то не помаже ако продавац прећути чињеницу да постоји проблем са мењачем.

У новинарству Новинарска обмана креће се од пасивних активности (нпр. уклапање у марш за грађанска права) до активне обмане (нпр. лажно представљање преко телефона, запошљавање као радник у менталној болници). Пол Браун (Paul Braun) каже да се новинар не издваја од остатка становништва у коришћењу обмане.

У испитивањима

У праву У правне сврхе, превара је деликт који се дешава када особа изнесе чињеничну неистину, знајући да је лажна (или немајући веру у њену истинитост и будући непромишљена у погледу тога да ли је истинита) са намером да се прималац на њу ослони, а прималац делује на своју штету ослањајући се на њу. Превара такође може бити основ за правну акцију у оквиру уговорног права (познато као лажно приказивање чињеница или, ако је намерно, преварно приказивање чињеница), или кривично гоњење, на основу преваре.

У рату

У религији Обмана је честа тема у религијским дискусијама. Неки извори се фокусирају на то како се религијски текстови носе са обманом. Међутим, други извори фокусирају се на обмане које стварају саме религије. На пример, Рајан Макнајт (Ryan McKnight) оснивач је организације под називом FaithLeaks. Изјавио је да је циљ те организације „да смањи количину обмана, неистина и неетичког понашања која постоје у неким аспектима религије”.Ruth Graham, "A New "Wikileaks for Religion" Publishes Its First Trove of Documents", Slate, 12. 1. 2018.