Џејмс Бастер Даглас (; Коламбус, 7. април 1960) амерички је професионални боксер и бивши светски шампион у тешкој категорији у WBC (1990), WBA (1990) и IBF (1990).
Каријера Син је професионалног боксера Вилијама Билија „Динамита“ Дагласа. Његова професионална каријера је почела 1981, а готово одмах након првих борби било је јасно да има осредњи квалитет, недостатак воље у карактеру и неопходну немилосрдност у рингу. Након 5 узастопних победа губи од новајлије Дејвида Беја.
Године 1986. је победио бившег шампиона Грега Пејџа и Дејвида Џека. Дана 30. маја 1987. се борио против Тонија Такера за титулу IBF. Био је лагано поражен. Од јула 1987. до јуна 1988. Даглас је имао 4 борбе са мало познатим боксерима и у свим је победио. Следеће године Бастер Даглас се бори против бившег шампиона Тревора Бербика и побеђује на поене. Затим, 21. јула исте године има и борбу против Оливера Мекола, Даглас доминира током целе борбе и самоуверено је победио једногласном судијском одлуком.
Са учинком - 29 победа, 4 пораза, 1 нерешено, као аутсајдер Бастер је отишао да се бори 11. фебруара 1990. у Токио за титулу апсолутног шампиона против Мајка Тајсона. У периоду прве три рунде, када би Тајсон обично решавао борбе разорним ударцима, Даглас је узмицао и провоцирао шампиона. Када год би Мајк покушао да се приближи, упути разоран ударац, Даглас би одговарао серијом лаких аперката, који су начињала противника. Када се Даглас коначно, у 8. рунди нашао у нокдауну, судија је одуговлачио са одбројавањем и Бастеру дао шансу да се врати. У 10. рунди, када се Тајсон након серије удараца Дагласа затетурао и нашао у конопцима па на поду, било је јасно да после 37 узастопних победа први пут губи. Бастер Даглас је преузео све титуле од Тајсона.
Након ове велике победе Дагласова каријера стагнира. Већ крајем исте године, 25. октобра, губи титуле од Ивандера Холифилда. После тог пораза, због здравствених проблема се повукао из бокса шест година. Године 1996, Бастер Даглас се вратио у ринг, али без већег успеха. Каријеру је завршио 1999. године, са 38 победа (25 нокаутом), 6 пораза (5 пута нокаутиран) и 1 нерешено.
Професионални рекорд у боксу
38 Победа (25 нокаута), 6 Пораза, 1 Нерешен, 1 Прекид Резултат Рекорд Противник Тип Рунда Датум <font color=black> Победа 38–6–1 Андре Кроудер Технички нокаут 1 (10) 19. 02. 1999. <font color=black> Победа 37–6–1 Ворен Вилијамс Нокаут 1 (10) 12. 12. 1998. <font color=black> Пораз 36–6–1 Лу Саварес Нокаут 1 (12) 25. 06. 1996. <font color=black> Победа 36–5–1 Квин Наваре Технички нокаут 4 (10) 13. 07. 1997. <font color=black> Победа 35–5–1 Луис Монако Дисквалификација 1 (10) 13. 05. 1997. <font color=black> Победа 34–5–1 Брајан Скот Нокаут 6 (10) 30. 03. 1997. <font color=black> Победа 33–5–1 Дики Рајан Једногласна одлука 10 12. 02. 1997. <font color=black> Победа 32–5–1 Роки Пепели Једногласна одлука 10 10. 01. 1997. <font color=black> Победа 31–5–1 Тони Лароса Технички нокаут 4 (12) 22. 06. 1996. <font color=black> Пораз 30–5–1 Евандер Холифилд Нокаут 3 (12) 25. 11. 1990. <font color=black> Победа 30–4–1 Мајк Тајсон Нокаут 10 (12) 11. 02. 1990. <font color=black> Победа 29–4–1 Оливер Мекол Једногласна одлука 10 21. 07. 1989. <font color=black> Победа 28–4–1 Тревор Бербик Једногласна одлука 10 25. 02. 1989. <font color=black> Победа 27–4–1 Мајк Вилијамс Технички нокаут 7 (10) 27. 06. 1988. <font color=black> Победа 26–4–1 Џери Халстед Технички нокаут 9 (10) 16. 04. 1988. <font color=black> Победа 25–4–1 Персел Дејвис Одлука већине 9 (10) 24. 02. 1988. <font color=black> Победа 24–4–1 Дони Лонг Нокаут 2 (10) 19. 10. 1987. <font color=black> Пораз 23–4–1 Тони Такер Технички нокаут 10 (15) 30. 05. 1987. <font color=black> Победа 23–3–1 Ди Колије Једногласна одлука 10 06. 09. 1986. <font color=black> Победа 22–3–1 Дејвид Џек Једногласна одлука 10 19. 04. 1986. <font color=black> Победа 21–3–1 Грег Пејџ Једногласна одлука 10 17. 01. 1986. <font color=black> Пораз 20–3–1 Џеси Фергусон Одлука већине 10 09. 05. 1985. <font color=black> Победа 20–2–1 Дион Симпсон Нокаут 1 (10) 27. 03. 1985. <font color=black> Победа 19–2–1 Рандал Коб Одлука већине 10 09. 11. 1984. <font color=black> Прекид 18–2–1 Дејвид Старки Прекид 1 (10), 1:02 09. 07. 1984. <font color=black> Пораз 18–2–1 Мајк Вајт Технички нокаут 9 (10) 17. 12. 1983. <font color=black> Победа 18–1–1 Еуген Като Технички нокаут 1 (8) 28. 09. 1983. <font color=black> Победа 17–1–1 Дејв Џонсон Одлука већине 10 05. 07. 1983. <font color=black> Победа 16–1–1 Хенри Портер Технички нокаут 2 (8) 28. 04. 1983. <font color=black> Победа 15–1–1 Џеси Кларк Нокаут 2 (8) 16. 04. 1983. <font color=black> Победа 14–1–1 Лирој Дигс Технички нокаут 7 (10) 29. 03. 1983. <font color=black> Победа 13–1–1 Џеси Кларк Нокаут 2 (8) 09. 03. 1983. <font color=black> Победа 12–1–1 Тим Џонсон Нокаут 1 (8) 20. 11. 1982. <font color=black> Нерешено 11–1–1 Штефен Тангстад Одлука судије нерешено 12 16. 10. 1982. <font color=black> Победа 11–1 Мел Данијелс Технички нокаут 1 (6) 24. 04. 1982. <font color=black> Победа 10–1 Рик Енис Једногласна одлука 6 08. 04. 1982. <font color=black> Победа 9–1 Марвин Ерл Технички нокаут 2 (6) 15. 02. 1982. <font color=black> Победа 8–1 Дони Таусенд Једногласна одлука 6 13. 02. 1982. <font color=black> Победа 7–1 Хуберт Адамс Нокаут 1 (6) 23. 01. 1982. <font color=black> Победа 6–1 Дон Џонсон Технички нокаут 3 (6) 23. 12. 1981. <font color=black> Пораз 5–1 Дејвид Беј Технички нокаут 2 (4) 06. 11. 1981. <font color=black> Победа 5–0 Џеси Кларк Нокаут 3 (4) 23. 10. 1981. <font color=black> Победа 4–0 Џеси Кларк Технички нокаут 5 (6) 14. 10. 1981. <font color=black> Победа 3–0 Мајк Роџерс Технички нокаут 3 (4) 27. 09. 1981. <font color=black> Победа 2–0 Мајк Лир Једногласна одлука 4 24. 07. 1981. <font color=black> Победа 1–0 Ден О'Мали Технички нокаут 3 (4) 31. 05. 1981.
Види још Списак светских шампиона у тешкој категорији у професионалном боксу
Референце
Спољашње везе Званични сајт Статистика каријере Бастера Дагласа
Категорија:Рођени 1960. Категорија:Амерички боксери