мини|Софра (Етнографски музеј у Београду). 250px|мини|лево|Софра у оџаклији у Матића кући у Вранићу Софра (ријеч арапског поријекла коју су на Балкан донијели Турци), синија, трпеза, ниски дрвени сто за ручавање око кога се сједјело по тлу или поду у кући.Стефановић Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972, Београд1959.г.
Софра у обичајима Народ у Мачви и западној Србији уопште, за одбрану од града износио софру у двориште испред куће. На њу би стављао остатак славске свијеће, сланину, комад божићне чеснице или комадић хљеба, поскурник, вјенчани прстен и „чувадар“ (јаје које се прво обојило), а поред софре коса или сјекира окренута према облаку. Ове ствари се износе напоље на софру зато што су све у вези са душама покојника и божанствима заштитницима родности, па тако и плодности поља са љетином. Како облаке предводе зли демони, све ове ствари на софри би требало да се супротставе облаку и непогоди коју носи. Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.
Референце
Категорија:Српски народни обичаји Категорија:Аскетизам