Сигла (, кип, статуа; печат),Жепић М, Латинско-хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1961.г. знак за скраћивање појединих ријечи и слогова.Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
Сигле су почетна слова која замјењују одређено име или назив, кратећи на тај начин текст. Сигле су у употреби већ код античких народа: Јевреја, Грка, Римљана (нпр. SPQR за Senatus populusque Romanus), на новцу, медаљама, натписима. У манускриптама су се толико умножиле да су стварале забуне, па их је Јустинијан забранио и законодавству. Сигле су неопходне у свим наукама, трговачком животу, администрацији, дипломатском саобраћају. Неке сигле су толико одомаћене да их примамо и деклинујемо као властита имена (САД, НОБ, УНРРА). Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
Врсте
Музичка сигла, кратак музички мотив којим почиње нека периодична емисија на радију или телевизији;
Стенографска сигла, самознак од једног или више слова као скраћеница за ријеч која се често понавља у тексту.
Референце
Категорија:Симболи Категорија:Типографија