десно|безоквира Фарсе и моралитети () су скуп од шест позоришних комада од по једног чина француског писца Октава Мирбоа, објављених 1904. године: L'Épidémie (Зараза) (1898). Vieux ménages (Стара домаћинства) (1900). Les Amants (Љубавници) (1901). Le Portefeuille (Новчаник) (1902). Scrupules (Савесност) (1902). Interview (Интервју) (1904).
Теме
Као по навици, Мирбо у овој збирци позоришних комада демистификује и подсмева се свему што један празан народ слепо поштује: закон, који је по својој природи опресиван, и полицију, самовољну и насилничку по својој дефиницији (Новчаник) ; љубав, једну обману (Љубавници), и брак, мочвара (Стара домаћинства) ; богатство, стечено на непоштен начин, и друштвени успон као једна лажна « гримаса » у друштву које почива на пљачки (Савесност, Стара домаћинства); штампа, успављујућа и дезинформаторска (Интервју), и политичка гарнитура, равнодушна према беди друштва и која брине једино о сопственом приходу (Зараза).
Својом великом оригиналношћу проширује оспоравање самог говора, захваљујући коме владајуће класе стичу потчињеност и поштовање тлачених и тако одржавају нејединствени друштвени поредак: говор је лажна новчаница који, далеко од тога да омогућава праву комуникацију, служи само за вођење неравноправних разговора међу класама (Зараза, Новчаник, Интервју) и међу половима (Љубавници, Стара домаћинства).
Мирбо ипак успева да нас засмеје оним због чега би пре требало да нас растужи у пустој нади да ће нам искра савести помоћи да живимо боље, да боље користимо нашу слободу и да се успешније побунимо.
Од моралитета до фарсе
Налазећи се у континуитету средњовековних моралитета, који су имали педагошки и морализаторски циљ, Мирбо се одлучно определио за говор фарсе: увеличавање, занетост (Зараза и Новчаник), карикатура, игра речи, гротеска (Љубавници) и апсурд, показивач једног друштвеног поретка у коме све иде у опозицији здравом разуму и правди(Зараза, Новчаник, Савесност) представљају улог и гарантују неопходно дистанцирање, без претензије на и најмањи реализам.
Изузетно оригиналне и модерне, Мирбоове Фарсе и моралитети, претходе истовремено и позоришту Бертолда Брехта, Марсела Ејмеа, Харолда Пинтера и Ежена ЈонескуаПјер Мишел, « Mirbeau, Eugène Ionesco et le théâtre de l’absurde », Cahiers Octave Mirbeau, n° 13, 2006, 159-170..
Мирбоови позоришни комади доживљавају све већи успех код публике и бројне позоришне трупе, аматери и професионални глумци стављају их на репертоар.
Референце
Спољашње везе Октав Мирбо, Farces et moralités . Пјер Мишел, « Les Farces et moralités », Octave Mirbeau, Presses de l'Université d'Angers, 1992, 379-392 . Пјер Мишел, « Octave Mirbeau, Ionesco et le théâtre de l'absurde », Cahiers Octave Mirbeau, n° 13, 2006, 163-174 .
Категорија:Октав Мирбо Категорија:Комедије Категорија:Француска књижевност