Тибетско писмо је званично писмо тибетских језика и неколико осталих јужноазијских језика. Као и код сваке абугиде, знакови су састављени комбинацијом сугласника и самогласника. Штампани облик тибетског писма се зове Ућен (, 'са врхом'). Има више рукописних облика, а најзаступљенији се зове Уме (, 'без врха').
Сем на Тибету, ово писмо се користи и у Бутану, Индији, Непалу и Пакистану. Од тибетског, настала су и лимбуанско, лепчанско и пагспа писма.Daniels, Peter T. and William Bright. The World’s Writing Systems. New York: Oxford University Press, 1996.
Штампани и рукописни облик Штампани облик тибетског писма се зове Ућен (, 'са врхом'). Има више рукописних облика, а најзаступљенији се зове Уме (, 'без врха'). Рукописни облик нема препознатљиву црту на врху. thumb|center|300px|Пример штампаног и рукописног облика са транслитерацијом
Опис Као и код свих писма индијског порекла, у тибетском, сваки знак за сугласник аутоматски добија самогласник 'а' на крају. Специфична одлика овог писма је то што се сугласници могу записати као радикали (основног састава) или као горњи и доњи индекс. Горњи индекс је за сугласнике -{'r'}-, -{'l'}- и -{'s'}-, а доњи за -{'y'}-, -{'r'}-, -{'l'}- и -{'w'}-. За пример, узет је радикал -{'ka'}-. Додавањем горњег или доњег индекса -{'r'}-, могу се добити -{'kra'}- или -{'rka'}-. У првом случају где је -{'r'}- у средини, оно се пише као доњи индекс. У другом случају је -{'r'}- први глас и пише се као горњи индекс. -{'R'}- мења свој облик када је написано као горњи или доњи индекс (нпр. -{རྐ}- -{'rka'}-, рка), с тиме да је -{'rnya'}-, тј. 'рња' изузетак (-{རྙ}-). Слично, сугласници -{'r'}-, -{'w'}- и -{'y'}- мењају облик кад се налазе под сугласником (нпр: -{'r'}-: -{ཀྲ}- -{'kra'}-, кра;-{'w'}-: -{ཀྭ}- -{'kwa'}-, ква;-{'y'}-: -{ཀྱ}- -{'kya'}-, кја).
Самогласници у овом писму су -{'a'}-, -{'i'}-, -{'u'}-, -{'e'}- и -{'o'}-. Самогласник -{'a'}- је присутна (у изговору и у правопису) код свих сугласника. Остали самогласници се означавају посебним знаковима који се додавају изнад или испод сугласника, нпр. -{ཀ}- -{ka}-; -{ཀི}- -{ki}-; -{ཀུ}- -{ku}-; -{ཀེ}- -{ke}-; -{ཀོ}- -{ko}-. Самогласници -{i}-, -{e}- и -{o}- се пишу над сугласником, а -{u}- под њиме.
У тибетском слогови се пишу слева надесно.Asher, R. E. ed. The Encyclopedia of Language and Linguistics. Tarrytown, N. Y.: Pergamon Press, 1994. 10 vol. Слогови су раздвојени 'цегом' (-{་}-) јер је велик број слогова у тибетском једносложан. Овај знак служи и као празно место пошто у тибетском такво нешто не постоји.
Тибетско писмо нема знакове за тонове иако неки тибетски језици имају тонове. У време кад је писмо конструисано ни у једном тибетском језику није било различитих тонова.
Тибетско писмо има 30 самогласника, који су познати и као радикали.
-{ཁ}- -{kha}- -{ག}- -{ga}- -{ང}- -{nga}- -{ཆ}- -{cha}- -{ཇ}- -{ja}- -{ཉ}- -{nya}- -{ཐ}- -{tha}- -{ད}- -{da}- -{ན}- -{na}- -{ཕ}- -{pha}- -{བ}- -{ba}- -{མ}- -{ma}- -{ཚ}- -{tsha}- -{ཛ}- -{dza}- -{ཝ}- -{wa}- (није одувек било део писма)Старотибетски језик није имао глас /w/.-{ཟ}- -{za}- -{འ}- -{'a}- -{h}- или апостроф (’) често означавају аспирацију (призвучност).-{ར}- -{ra}- -{ལ}- -{la}- -{ས}- -{sa}- -{ཧ}- -{ha}- Слово -{h}- означава безвучни грлени струјни сугласник. Види још Тибет Тибетски језик Деванагари
Референце
Литература
-{Asher, R. E. ed. The Encyclopedia of Language and Linguistics. Tarrytown, NY: Pergamon Press, 1994. 10 vol.}- -{Beyer, Stephan V. . Reprinted by Delhi: Sri Satguru.}- -{Chamberlain, Bradford Lynn. 2008. Script Selection for Tibetan-related Languages in Multiscriptal Environments. International Journal of the Sociology of Language 192:117–132.}- -{Csoma de Kőrös, Alexander. . Reprinted by Delhi: Sri Satguru.}- -{Csoma de Kőrös, Alexander (1980–1982). Sanskrit-Tibetan-English Vocabulary. 2 vols. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.}- -{Daniels, Peter T. and William Bright. The World’s Writing Systems. New York: Oxford University Press, 1996.}- -{Das, Sarat Chandra: “The Sacred and Ornamental Characters of Tibet”. Journal of the Asiatic Society of Bengal, vol. 57 (1888), pp. 41-48 and 9 plates.}- -{Das, Sarat Chandra. . Reprinted by Delhi: Motilal Banarsidass.}- -{Jäschke, Heinrich August. . Corrected by Sunil Gupta. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.}-
Спољашње везе
Тибетска калиграфија - како се пише тибетски. Учење писања тибетског (PDF 14 MB / DjVu 6.11 MB) Тибетско писмо Џомолхари Тибетски фонт Преглед Јуникод тибетских фонтова Тибетска писма и њихово очување Порекло тибетске калиграфије Тибетско писмо на Омниглоту Тибетско писмо и фонтови Елементи тибетског система писања. Увод у тибетски правопис Античка писма: тибетски
Категорија:Писма