Музика се може поделити и класификовати у више категорија и поткатегорија, јер су доле поменуте категорије утицале једна на другу, мешале се и комбиновале, те су тако временом настајале нове и нове поткатегорије.Властимир Перичић - Радивој Лазић, Основи теорије музике, Приступљено 23. 4. 2013. Подела на основне категорије врши се према:
1. Средству којим се музика изводи: thumb|340px|Фотографија са концерта вокално-инструменталне музике. Вокална музика - изводи је људски глас, било соло или у хору. Основни људски гласови су: сопран, алт, тенор и бас. Пример за вокалну музику је хорска а капела музика. Инструментална музикаРадивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет II, Приступљено 23. 4. 2013. - настаје свирањем на музичким инструментима. Она се потпуно осамостаљује у периоду барока (крај 16. и почетак 18. века), јер је у средњем веку и ренесанси превласт имала вокална музика. Од 1750. године до данас, инструментална музика заузима примат. Ту спадају: Симфонија, Концерт, Соната, Свита, Фуга... Вокално-инструментална музика - настаје када се пева уз пратњу музичких инструмената. Ту спадају Опера, Оперета, Ораторијум, Реквијем, Кантата, Химна, Мотет, Мадригал, Корал, Канон итд.
2. Наслову, тј. садржају композиције: thumb|340px|Реку Влтаву, њен ток кроз различите пределе и њене ћуди, тоновима је осликао чешки композитор Беджих Сметана у свом циклусу од 6 симфонијских поема Из моје домовине, у којем је „Влтава“ најпопуларнија. Поема „Влтава“ представља ремек-дело програмске музике. Програмска музика – у њој се тонски слика (садржај): разне појаве у друштву и природи (битке, таласи мора, жубори потока, река и сл.). Ова врсту музике композитори компонују према неком садржају и програму из литературе: прича, легенда, догађај или нека замисао; сликарства или неке сличне уметности. С обзиром да су вокалне композиције везане за текст и да имају наслов, убрајају се у програмску музику. Програмска музика се највише стварала у другој половини 19. века. Најзначајнија дела из ове области су: Пер Гинт од Грига, Моја домовина (шест симфонијских поема) од Сметане, Слике с изложбе од Мусоргског, итд. Апсолутна музика – за разлику од програмске музике, апсолутна музика користи чисто музичка средства. Дела апсолутне музике најчешће носе назив према својој музичкој форми: Песма, Рондо, Прелудијум, фуга, Симфонија, Концерт, Варијације или по темпу у ком се изводи композиција: Адађо, Модерато, Алегро, Престо итд. Ове композиције често уз наслов имају и број, опус.
thumb|340px|Џез трио: Mel Tormé - бубњеви, Benny Goodman - кларинет и Teddy Wilson - клавир. 3. Жанровима ( - везано; ; , )Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина, тј. музичким врстама (музика која има иста стилска обележја). Треба знати да су сви ти жанрови утицали један на другог, да су се мешали и комбиновали и да су тако временом настајали опет нови поджанрови. Рецимо, на рок музику утицали су многи жанрови као што су блуз, фолк, џез, па чак и класична музика. Добри познаваоци музике могу тачно да дефинишу чији утицај се осети у поједином жанру.
Поменимо само мали део музичких жанрова:
Класична музика Забавна музика Народна музика Фолк музика Џез музика Блуз музика Поп музика Рок музика Фанк музика
144px|thumb|Француз Клод Дебиси је са Морис Равелом водећи композитор импресионизма (крај 19. и почетак 20. века). 4. Историјским епохама - у музици је то начин музичког мишљења неког доба или појединца у њему. Тако постоји музика: Антике - 1500. п. н. е. - 476. а.д. Средњег века (476—1400) Ренесансе (1400—1600) Барока (1600—1750) Класицизма (1730—1827) Романтизма (1815—1910) Импресионизма (1860—1960) Савремена музика, 20. век и 21. век - музика која одражава дух и темпо живота нашег времена, али и његове противречности. thumb|200px|Трубадури, 14. век.
5. Религијској основи:
Литургијска - сакрална музика ( = свети; , ; , ) - је црквена музика која развија верска осећања и побожност. У њој се приказују догађаји из Библије. То су хорске композиције које се певају а капела на богослужењу. Основне форме сакралне музике средином 15. века (ренесанса) биле су: миса, мотет, мадригал. Литургијску музику писали су многи српски композитори: Стеван Стојановић Мокрањац (Литургија и Опело у фис-молу), Коста Манојловић (Литургија, Опело, Божићна ноћ, Псалм 137), Јосиф Маринковић (Литургија за мешовити хор, Опело итд.). Световна или профана музика ( што значи нецрквени, несвети; , ; , ) - је не-верска музика (светован значи бити одвојен од религије) која се развијала у народу. То је била музика путујућих музичара (жонглера, шпилмана, трубадура, трувера), који су користили лако преносиве музичке инструменте: бубањ, харфа, блок-флаута и гајде. Код нас су се звали гудци, свиралници и скомраси. Њихову делатност (музику, тематику песама и инструменте) црква није одобравала. Певали су о љубави, тежњи за срећним животом, политичке сатире, игре и драмска дела. Ова врста музике развила се у средњем веку. Ту спада Мадригал.
6. Начину извођења: 170px|thumb|CD или компакт диск је медиј који служи за чување фиксираног извођења, као и за његову репродукцију. Живо извођење - је вокално, инструментално или вокално-инструментално извођење које има далеко већи емотивни набој од фиксираног извођења. Фиксирано или снимљено извођење - је чиста репродукција музике преко музичких медија и механичких (електронских) уређаја за репродукцију слике и звука (грамофон, касетофон, радио, ТВ, видео, YouTube, CD...). Како се могу изводити све категорије музике 370px|thumb|Инструментални (камерни) трио - ансамбл од 3 инструментална извођача (живо извођење). Зависно од броја извођача, све три поменуте категорије музике могу се изводити као: Дуо, када певају или свирају двоје. Постоје инструментални састави састављени од два инструмента. Ако су оба инструмента равноправна, онда се ради о камерној музици. Тај састав зовемо камерни дуо. Ако један инструмент доминира над другим, онда се ради о солистичкој музици. Трио, када певају или свирају троје. Квартет, када певају или свирају четворо и тако даље... Хор је састав у коме пева више од осам певача у групи. Хорске композиције без инструменталне пратње зову се а капела. Оркестар, када инструменталисти свирају заједно, у групи. </TD></TR> </TABLE>
Референце
Види још Дувачки инструменти Инструменталиста Солиста Извођач Уметник (музика) Композиција (музика) Стилови у музици Теорија музике Репродуктивни уметник (музика) Кларинетиста Аликвотно певање А капела Импровизација (музика) Списак музичких инструмената Подела музичких инструмената Оркестрација Концерт (музичка композиција) Концерт (музичка приредба) Публика
Музика Категорија:Музички жанрови Категорија:Klasična muzika