Град Столац је јединица локалне самоуправе на крајњем истоку Херцеговачко-неретванског кантона, унутар ентитета Федерација Босне и Херцеговине, у Босни и Херцеговини. Сједиште градске администрације налази се у истоименом градском насељу Столац.
Град је настао на обалама ријеке Брегаве, окружују га планина Хргуд и Видово поље. Сам прилаз Стоцу са западне стране је Дубравска висораван, која је специфична и позната по брескви и надасве дубравском виноградарству по којем су позната столачка вина. У Стоцу постоје трагови живота од пре 3.500 година, колико су стари последњи познати налази илирског града Даорсона.
Ова локална заједница је званично успостављена ступањем на снагу Закона о Граду Столац, који је усвојио Парламент ФБиХ, чиме је дотадашња административна општина трансформисана у град као виши ниво самоуправе.„Закон о Граду Столац”, Влада Федерације Босне и Херцеговине.
Према коначним и службеним подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине са пописа становништва из 2013. године, на укупној територији Града Стоца живјело је 14.502 становника.„Град Столац — Попис 2013. у БиХ (Преглед општина)”, статистика.ба.
Географија Територија Града Стоца заузима површину од 275км. Географски је смјештена у долини крашке ријеке Брегава (притока Неретве), омеђена висоравни планинског ланца Хргуд на сјеверу и пространством Видовог поља на југу.„Столац — Општи географски преглед”, Хрватска енциклопедија. Са западне стране прилаз Стоцу чини супмедитеранска Дубравска висораван, изразито цијењена по виноградарству и узгоју раних пољопривредних култура.„Природне карактеристике столачког краја”, Званична страница Града Стоца. На истоку, југоистоку и сјевероистоку само градско језгро окружено је територијом општине Берковићи (Република Српска), према којој је повучена послијератна ентитетска линија разграничења.„Расподјела предратне територије и промјене граница”, статистика.ба. Клима је типична медитеранска/супмедитеранска са веома топлим, сувим љетима и благим зимама.
Историја Шире подручје Стоца представља простор са изразито дугим и непрекидним континуитетом насељавања који траје преко 3.500 година, почевши од праисторијске палеолитске пећине Бадањ, преко престонице Илира Даорсон, развијеног средњег вијека и града Видошког до данашњих времена.
Културно-историјски споменици („Град-музеј”) Град Столац представља јединствен простор на Балкану са највишом концентрацијом заштићеног културног насљеђа на малом географском простору. На територији града налази се чак 30 званично проглашених националних споменика Босне и Херцеговине, док се двије велике средњовјековне некрополе налазе под највишом заштитом УНЕСКО-а:od-znacaja-za-bih/ „Столац: На малом простору 30 споменика од значаја за БиХ”, Висит БиХ. Некропола стећака Радимља: Смјештена 3 километра западно од града, представља једну од најочуванијих и највреднијих збирки средњовјековних стећака са укупно 133 споменика, препознатљива по заштитном знаку — мушкој фигури са уздигнутом руком и великом шаком.„Столац је херцеговчки бисер са највећим бројем националних споменика”, Wомен ин Адриа. Некропола стећака Бољуни: Други заштићени УНЕСКО-в локалитет са огромним бројем украшених надгробника писаних ћирилицом (хумчицом). Антички град Даорсон на Ошањићима: Археолошко налазиште из III вијека прије н.е., које је служило као престоница илирског племена Даорса, чувено по монументалним киклопским зидовима грађеним без везивног материјала. Стари град Видошки (Тврђава Столац): Велика средњовјековна и одбрамбена војна утврда смјештена на брду Крижевац непосредно изнад града, која доминира панорамом Стоца са укупно 13 кула.„Историјско подручје: Стари град Столац”, Комисија за очување националних споменика БиХ. Црква Светих апостола Петра и Павла на Ошањићима: Средњовјековни православни храм саграђен прије 1505. године као ктиторско дјело војводе Радосава Храбрен-Милорадовића чији се стећак налази испред улаза. Непосредно изнад цркве, у живој стијени, уклесане су двије камене судачке столице које су представљале симбол феудалне судске власти ове властелинске породице, а према предању, управо по овим каменим „столицама” град Столац је добио име.„Национални споменик: Црква св. Петра и Павла са судачким столицама”, Комисија за очување националних споменика БиХ. Камени мостови на Брегави (Инат ћуприја): Комплекс традиционалних камених мостова из османског периода који премошћавају ријеку Брегаву, међу којима је најпознатија Инат ћуприја (саграђена у XVII вијеку). Мост одликује асиметричан изглед са луковима различитих димензија, а према легенди, изграђен је из ината тадашњем бегу који је ометао градњу других објеката у чаршији.„Комплекс камених мостова на ријеци Брегави”, Комисија за очување националних споменика БиХ. Беговина: Велики и репрезентативни стамбени комплекс породице Ризванбеговић из османског периода, који свједочи о стамбеној архитектури XIX вијека.
Становништво Кроз историју пописа након рата дошло је до значајних измјена демографске и етничке структуре цијеле локалне заједнице.
<center>година<center>Хрвати<center>%<center>Муслимани/Бошњаци<center>%<center>Срби<center>%<center>остали<center>%<center>укупно<center>±%<center>извор 1948.<center>7.432 <center>28,66<center>6.857 <center>26,44<center>11.624 <center>44,82<center>30 <center>0,08<center>25.943<center>— <center> 1953.<center>7.093 <center>27,57<center>— <center>—<center>11.255 <center>43,75<center>7.379 <center>28,68<center>25,727<center>−0,83 <center> 1961.<center>6.751 <center>36,41<center>4.205 <center>22,68<center>5.814 <center>31,36<center>1.772 <center>9,55<center>18.542<center>−27,93 <center> 1971.<center>7.041 <center>36,61<center>7.113 <center>36,98<center>4.900 <center>25,48<center>176 <center>0,90<center>19.230<center>+3,71 <center> 1981.<center>6.410 <center>33,89<center>7.359 <center>38,91<center>4.332 <center>22,90<center>809 <center>4,26<center>18.910<center>−1,66 <center> 1991.<center>6.188 <center>33,12<center>8.101 <center>43,36<center>3.917 <center>20,96<center>475 <center>2,53<center>18.681<center>−1,21 <center> 2013.<center>8.486 <center>58,52<center>5.544 <center>38,23<center>279 <center>1,92<center>193 <center>1,02<center>14,502<center>−22,37 <center>
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, град Столац имала је 18.681 становника, распоређених у 36 насеља. Послије потписивања Дејтонског споразума, пријератна општина Столац је подијељена у двс дијела: град Столац, која је ушла у састав Федерације Босне и Херцеговине и општину Берковићи, која је ушла у састав Републике Српске.
Територију града Столац чине насеља: Аладинићи, Баране (дио), Бјелојевићи, Боројевићи, Бурмази(дио), До (дио), Комање Брдо, Козице, Крушево, Ошањићи, Пјешивац-Греда, Пјешивац-Кула, Попрати, Прењ, Ротимља, Столац, Тријебањ, Ходово (дио), Хргуд (дио), Црнићи-Греда и Црнићи-Кула.
Види још Столац Херцеговина
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе Службена страница општине
Столац