Презиме Папић није ријетко код Срба. На простору бивше Југославије православни Папићи живе или су живјели у неколико десетина сеоских насеља, од Љубомира крај Требиња до Арадца (Зрењанин) и од Доњих Дубрава на Кордуну до Подвршке код Кладова.
Презиме Папић носи више српских родова/братстава. Према предањима, постојбина двају најбројнијих родова са овим презименом је стара Херцеговина. Папићи који славе Лучиндан поријеклом су из ближе околине Никшића<ref>Јевто Дедијер, 'Херцеговина (антропогеографске студије), СЕЗ, књ. XII, Београд, 1909, 124 и 126.</ref>, а њихови презимењаци чија је крсна слава Јовањдан из села Петровића у Бањанима. У Петровићима одавно нема Папића: последњи су се одселили из тог мјеста око 1735. године, након убиства једног Црногорца који им је, заједно са цуцким харамијама, отео стоку.Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930, 245. Вук Шибалић, Стојан Караџић, Дробњак (породице у Дробњаку и њихово поријекло), Београд, 1995, 323 – 324. Нешто раније, судећи по родослову, доселио се од Никшића у Коравлицу родоначелник тамошњих Папића и њихових рођака у сусједном селу – Влахињи.Александар В. Папић, Родослов Папића из Коравлице и Влахиње (необјављени текст).
У недатираном Парохијском летопису Старог Арадца Папићи се помињу као „староседеоци од преко сто година“.Јован Ердељановић, Срби у Банату (насеља и становништво), Матица српска, Нови Сад, 1992. Арадчанин Вујадин Папић (1930) зна да његов далеки предак, Херцеговац, није дошао „са Чарнојевићем“ већ пола вијека касније. „У Арадцу је сада једна породица Папића, две су отишле. Славимо Светога Луку“, каже старац. Родоначелник Папића из Арадца доселио се, дакле, у то банатско насеље око 1740. године. Пошто у Родослову Папића из Коравлице и Влахиње нема помена о њему, може се са сигурношћу рећи да у Банат није доспио из билећког краја, но од Никшића, и то преко Шумадије, гдје одавно (у Пријевору крај Чачка) има „никшићких“ Папића.
Првих деценија 19. вијека двојица Папића из околине Билеће (Коравлице и Влахиње) напустила су завичај. Један се населио код Невесиња, а други у Босанској крајини.Александар В. Папић, нав. текст. Њихово потомство није бројно, као ни Папићи у бачкој варошици Жабљу. И жабаљски Папићи (4 породице) кажу да им је поријекло херцеговачко, а крсна слава Свети Лука. Предак им је протојереј Максим Папић, који се помиње у једном запису из бурне 1848. године.Грађа за историју српског покрета у Војводини (1848 – 1849), књ. 1, Научна књига, Београд, 1952, 83.
Православни Папићи увијек су дијелили судбину свога народа, а у претходна два вијека оставили видан траг у српској историји. Једни су се, према казивању Пека Папића из Влахиње, нашли под устаничким барјаком приликом опсаде Никшића (1807), други у Вукаловића буни, 50 година касније. У великом Херцеговачком устанку (1875 – 1878), Рудинско билећки батаљон од 900 бораца био је под командом Шћепана Вуковог Папића.Чедомир Баћовић, Поменик црногорских и херцеговачких ратника и првака, Никшић, 1999, 152. Стотинаш у том устанку Петар Лалићев Шупић (1842—1918) помиње, у мемоарском спису, погибију два Милоша Папића из Коравлице у истом дану (Битка код Моска 1875).Споменица Херцеговачком устанку 1875. године, Београд, 1928, 114. Брат једног од њих (Милоша – Благоја), Тодор Бајов Папић, погинуо је као батаљонски барјактар у Првом балканском рату.Чедомир Баћовић, нав. дјело, 151 – 152. Из братства Папића код Билеће (Коравлица и Влахиња) учествовало је у ослободилачким ратовима, 1912—1918. године, неколико десетина људи, махом добровољаца – повратника из Америке (преко 20), од којих су седморица одликовани Медаљом за храброст „Милош Обилић“.Живко Г. Вујовић, Школе у доњим Опутним рудинама 1904 – 2004, Никшић, 2004, 41. и 53. У Другом свјетском рату погинуло је 26 Папића из 15 домова у Коравлици и Влахињи.Томо Папић, Слово о Папићима, Стазе, бр. 1, јануар 2013, 11. Но, у тим мјестима нијесу се десили масовни злочини попут оног у Жабљу. Међу 666 становника Жабља које су, јануара 1942. године, убили мађарски фашисти било је дванаесторо Папића.Звонимир Голубовић, Рација у јужној Бачкој 1942. године, Нови Сад, 1991.
Помени Папића Први писани помен Папића није из 1596. године, како тврди Анте ИванковићAnte Ivanković, Duvanjska prezimena, Naša ognjišta, Tomislavgrad, 2001., већ из времена православног манастира Превлаке (срушен 1452). Саво Накићеновић у књизи Бока наводи, између осталог: „У сусједном Тивту, омиљеном боравишту Агронове удовице Теуте, у доба (...) превлачког манастира, и иза тога, имају своје љетниковце дванаест властеоских породица которских. Ондје су још спахилуци с дворовима и с тамницама кнежева (Conti) Периновића, Марићевића, Луковића, Трипковића, Папића, Бескућа, Верона, од којих неки, већ измаком 14. вијека, помогоше крњити власт Михољског збора“.С. Накићеновић, нав. дјело, ЦИД, Подгорица, 1999, 71 – 72. Да ли су которски Папићи били католици или православци – не може се тачно рећи. Не зна се ни гдје су се одселили. Према неким изворима, Папићи католици у градићу Супетру на острву Брачу старином су из Боке которске.
Крајем 17. стољећа Папићи досељени са Косова основали су село Белошевац код Крагујевца и истоимено насеље недалеко од Ваљева. У крагујевачком Белошевцу Папићи су давно изумрли, а њихови братственици у ваљевском Белошевцу узели су презиме Пејићанин.Миодраг – Миле Недељковић, Ко су Шумадинци?, Глас јавности, 5. март 2001. Од Пејићана воде поријекло белошевачки Пејићи, Бабићи, Јеремићи, Максимовићи, Видићи, Николићи, Лазићи, Илићи и Јолџићи. Сви славе Аранђеловдан.Љубомир Павловић, Колубара и Подгорина, Ваљево, 1991. Видјети и прво издање књиге (Београд, 1907).
У једном запису у Општем листу манастира Острога из 18. вијека, помиње се извјесни Станоје Папић из Петрића (заселак Шобајића) као човјек од кога је острошки игуман Стефан купио виноград, око 1754. године.Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, ЦИД, Подгорица, 1996, 65 – 66. Из истог је времена листа (датирана 1754) на којој је наведено име неплаћеног каплара (десетара) из села Папића на Банији: „Unbesoldeter Gefreite Maxim Annanic aus Papici“.Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне границе у XVIII веку, књ. II (Банска крајина XVII – XVIII век), САНУ, Београд, 1997, 394. Давне 1768. године у овом насељу је било само 15 кућа.Исто, 699 – 700.
Познати Папићи Шћепан Вуков Папић, звани Сердар (Коравлица, 1832), знаменити херцеговачки јунак. У вријеме Херцеговачког устанка (1875 – 1878) истакао се у борбама око Требиња и на збору херцеговачких главара, на Цетињу, изабран за командира Рудинско-билећког батаљона, у чијем саставу је било 9 чета. При опсади Никшића 1877. године, предводио је такозване „динамиташе“. Пошло му је за руком да заузме Мушовића шанац, послије чега је дошло до пада града. Његовом је заслугом Коравлица, 1878, припала Црној Гори. Умро је у збјегу под планином Сомином, 1915. године, у врло тешким материјалним околностима.Хамдија Капиџић, Прилози за историју Босне и Херцеговине у XIX вијеку, Научно друштво БиХ, Сарајево, 1956, 71. Тодор Бајов Папић (Коравлица, 1847), јунак Херцеговачког устанка (1875 – 1878). Војвода Машо Врбица, први министар унутрашњих дјела Књажевине Црне Горе, сматрао га је поузданим човјеком и слао га у повјерљиве мисије херцеговачким устаницима 1882. године. Учествовао је у Првом балканском рату и погинуо, као барјактар Опутнорудинског батаљона, у јуришу на Бардањолт код Скадра, 1913, у 66. години живота.Исто, 131. Упоредити: Живко Г. Вујовић: нав. дјело, 40.
Дука Папић (Коравлица, 1873 – 1945), барјактар Трећег батаљона „Никшићке“ бригаде у Другом балканском рату, добитник више високих одликовања. Обојица његових синова (Радован и Божо) и четири синовца погинули су за вријеме Другог свјетског рата. Једна улица у Никшићу носи име братанца му Милана Г. Папића.Живко Г. Вујовић, нав. дјело, 37, 60 – 62. Слободан Томић, Споменица одликованих лица из Зетске бановине/Црне Горе, Стручна књига, Београд, 1996.
Жарко Ј. Папић (Влахиња, 1920 – Баљци, 1944), народни херој Југославије.Narodni heroji Jugoslavije, knj. II, Beograd, 1975, 50.
Митар Папић (Влахиња, 1908 – Сарајево, 1988), историчар школства. Важнија дјела: Стазама просвјете и културе (1966), Пелагић и о Пелагићу (1969), Школство у Босни и Херцеговини за вријеме аустроугарске окупације (1972), Трагом културног насљеђа (1976), Историја српских школа у Босни и Херцеговини (1978).Pedagoška enciklopedija, knj. 2, Beograd, 1989, 169 – 170.
Лимун – Моне Папић (Бања Лука, 1933 – 2003), новинар и публициста, унук барјактара Тодора Папића из Коравлице. Аутор је три и коаутор двије књиге. Након његове смрти установљена је награда „Златно перо – Лимун Папић“, која се сваке године додјељује најуспјешнијем спортском новинару Републике Српске.Томо Папић, нав. текст. Награда „Златно перо – Лимун Папић“ Драгану Новаковићу, Глас Српске, 20.12.2007.
Крсто Папић (Вучји До, 1933 – Загреб, 2013), филмски редитељ и сценарист, добитник награде за ауторски опус и допринос филмској умјетности (Grand Prix American) Међународног филмског фестивала у Монтреалу (2004)Krsto Papić dobio Grand Prix American filmskog festivala u Montrealu, Приступљено 17. 4. 2013. те Награде „Владимир Назор“ за животно дјело (2006). Познатији филмови: Лисице (1969), Представа Хамлета у Мрдуши Доњој (1973), Тајна Николе Тесле (1980), Живот са стрицем (1988), Прича из Хрватске (1991), Цвјетни трг (2012).Umro Krsto Papić, jedan od vodećih autora hrvatskog filma, Večernji list, 07. 02. 2013.
Саво Папић (Вучји До, 1939), доктор стоматолошких наука, професор Универзитета у Новом Саду, брат редитеља Крста Папића. Један је од коаутора књиге Стоматологија за студенте медицине (1983) и аутор већег броја значајних научних радова, објављених у домаћим и међународним часописима.Томо Папић, нав. текст.
Жарко Р. Папић (Сарајево, 1947), научник, бивши професор Америчког универзитета у Паризу, синовац народног хероја Жарка Папића. Објавио десет књига из области економије и политикологије. Почетком осамдесетих био је министар науке и технологије у Влади Србије, а од 1986. до 1989. године министар за планирање у Савезном извршном вијећу.Biografije članova uredničkog vijeća Međunarodnog foruma Bosna, www.ifbosna.org.ba. Bosni prijeti ekonomski kolaps, Dani, broj 107, 18. jun 1999.
Жарана Папић (Сарајево, 1949 – Београд, 2002), социолог, професорка Универзитета у Београду, сестра др Жарка Папића. Објављене књиге: Социологија и феминизам (1989), Полност и култура (1997).
Љубиша Папић (Пријевор, 1952), редовни професор Универзитета у Крагујевцу и Политехничког универзитета у Валенсији (Шпанија), дописни члан Академије инжењерских наука Србије. Аутор је три и коаутор шест књига.Љубиша Папић, www.ains.rs.
Нада Томовић, рођена Папић (Дубровник, 1963), историчарка, професорка Универзитета Црне Горе. Аутор је књиге Русија и српско питање у анексионој кризи у Босни 1908 – 1909. године (2008) и коаутор уџбеника Култура модерног доба (2011).
Срђан Папић (Зрењанин, 1977), писац, добитник Шестоаприлске награде Београда. Прву збирку прича, Непремостиве разлике'', објавио 2001. године. Проза му је превођена на седам језика: енглески, француски, шпански, мађарски, словеначки, македонски и грчки.Srđan Papić, www.booksa.hr.
Села и крсне славе У табели која слиједи наведена су имена села у којима су Папићи живјели или још увијек живе и крсне славе носилаца тог презимена. Уз већину топонима уписано је (у средњој рубрици) име краја или насеља из којег су се Папићи доселили.