Мо Јен (, право име Гуан Моје) кинески је књижевник и професор. Добитник је Нобелове награде за књижевност 2012. године.Нобелова награда за књижевност Мо Јану („Политика“, 12. октобар 2012), Приступљено 13. 4. 2013. У образложењу Нобеловог комитета каже се да је „кроз спој фантастичног и стварног, историјске и друштвене перспективе Мо Јен створио свет који подсећа на онај из дела Фокнера и Маркеса, истовремено полазећи од традиције кинеске књижевности и усменог стваралаштва“.
Биографија Рођен је у провинцији Шандунг на истоку Кине, 1955. године,Mo Jen, Приступљено 13. 4. 2013. у породици сиромашног сељака. Са 11 година, кад је у Кини дошло до „културне револуције“, напустио је школу да би радио на селу, а са 18 година запослио се у фабрици памука. Године 1976, по укидању „културне револуције“, одлази да служи војни рок и објављује своје прве књижевне радове. Књижевну награду Часописа Кинеске ослободилачке војске добио је 1984. године и тада уписао Војну уметничку академију, када је узео псеудоним Мо Јен, који на кинеском значи „Не говори!“,Мо Јану Нобел за књижевност (Б92, 11. октобар 2012), Приступљено 13. 4. 2013. и који је, по пишчевим речима, усвојио у годинама револуционарног политичког диктата јер су га отац и мајка често упозоравали да у друштву не говори много, да је боље да прећути оно што мисли. Магистрирао је књижевност на Универзитету у Пекингу 1991.
Карактеристично је за овог данас најчитанијег кинеског писца да је оставио за собом више од 500.000 карактера у својим оригиналним рукописима на традиционалном кинеском папиру, користећи само мастило и четкицу за писање, будући да радије пише романе руком него користећи пинјин правопис који се употребљава и на компјутерима, јер он, по његовим речима, „ограничава пишчев речник“. Ширу славу стекао је већ својим првим романом из 1986, „Приче о црвеном сирку“.
Маја 2024. Мо Јен је боравио у Београду, са Пекиншким народним уметничким позориштем. Театар је извео представу по његовој драми „Убица Ђинг Ке“.
Одабрана дела „Киша пада на пролећно вече“ (1981) „Приче о црвеном сирку“ (1986) „Баладе о белом луку“ (1988) „Велика недра и широка бедра“ (1996) „Република Вина“ (2000) „Смрт на сандаловом коцу“ (2001) „Уморан од живота и смрти“ (2006) „Промена“ (2010) „Жабе“ (2011)
Види још Нобелова награда Нобелова награда за књижевност
Референце
Литература
A Subversive Voice in China: The Fictional World of Mo Yan. Shelley W. Chan. (Cambria Press, 2011). Chinese Writers on Writing featuring Mo Yan. Ed. Arthur Sze. (Trinity University Press, 2010).
Спољашње везе Лагуна - Мо Јен: биографија Роман Промена, Београд, „Лагуна“, 2013, прев. Никола Пајванчић Роман Жабе, Београд, „Лагуна“, 2013, прев. с кинеског Ана М. Јовановић Роман Приче о црвеном сирку, Београд, „Лагуна“, 2014 прев. с кинеског Мирјана Павловић Роман Уморан од живота и смрти, Београд, „Лагуна“, 2014, прев. с кинеског Зоран Скробановић
Категорија:Рођени 1955. Категорија:Кинески књижевници Категорија:Нобеловци за књижевност Категорија:Кинески нобеловци