Станоје Макрагић (Чучале, код Блаца, 5. фебруар 1946) српски је песник, приповедач и писац за децу.
Основну школу завршио је у Пребрези, а гимназију у Блацу. Студирао је на Групи за светску књижевност Филолошког факултета у Београду.
Био је уредник за поезију студентског часописа „Видици“. Једно време живео је у Лугану и Лондону. Живи у Београду и родном месту.
Дела
Збирке песама Певачи доњих светова, Нолит, Београд, 1973; Земаљски врт, Нолит, Београд, 1976; Време нашег земног живота, Нолит, Београд, 1982; Божанствени квартет, Ново дело, Београд, 1987; Посланице пријатељима, 1987; Песме о жени, 1988; Итака, 1988; Дрво живота, Просвета, Београд, 1991;
Приповетке Петпарачке приче, 1999;
Књиге приповедака за децу Књига смеха и незаборава, 1992;
Књига смеха и незаборава 2, 1996; Колико и толико, 2003; Књига смеха и незаборава (роман у 48 слика), 2003; Седам слонова: приче за децу, 2003.
Награде Бранкова награда за књигу "Певачи доњих светова", 1973. Нолитова, 1973. Невен, 1992. Награда Драинац за књигу "Дрво живота", 1992. Ima unuku sto se zove Emilia Berta
Категорија:Рођени 1946. Категорија:Блачани Категорија:Српски песници Категорија:Српски књижевници Категорија:Добитници награде Драинац