Општина Велика Кладуша је општина на крајњем сјеверозападу Федерације БиХ, у Босни и Херцеговини. Ова општина припада Унско-санском кантону. Сједиште јој се налази у граду Велика Кладуша.
С јужне стране граничи се са општинама Унско-санског кантона Бужим и Цазин, а са запада, сјевера и истока Републиком Хрватском, односно општинама Цетинград, Војнић, Топуско, Глина и Двор на Уни.
Географија Општина Велика Кладуша се простире на 331,55 km² и има око 47.000 становника. То ову општину уврштава у најгушће насељене просторе Босне и Херцеговине. Административно је територија општине подијељена на 14 мјесних заједница.
Земљиште представља један од најважнијих чинилаца за развој општине с обзиром на географски положај, климатске и хидролошке прилике, геолошке и педолошке карактеристике. Од укупне површине највећи проценат представља пољопривредно земљиште — 22.375 хектара или 67,48% укупне територије.
До сада извршеним геолошким истраживањима утврђене су појаве и лежишта неметалних и металних минералних сировина. Од неметалних минералних сировина значајнија су налазиште барита (интензивна експлоатација од 1948. године), кречњака и доломита. Металне минералне сировине су недовољно истражене и експлоатисане на подручју општине, иако се процењује да се лежишта мангана на овом подручју могу сврстати међу највећа у Европи. За привреду општине нису занемарљива ни остала природна богатства којима ово подручје обилује: текуће и термалне воде, 9.057 хектара шумског земљишта покривеног мјешовитим шумама букве, храста китњака и питомог кестена.
Пољопривреда: оранице и баште 16.318 хектара, воћњаци 259 хектара, ливаде 3.027 хектара, пашњаци 2.769 хектара, укупно 22.375 хектара. Шумско земљиште као ресурс ове општине обухвата површину 9.057 хектара, од чега је 95,50% под шумом и шумским културама, а свега 4,50% има третман голети.
Воде као ресурс овог подручја: нема великих ријека, али је богато изворима и мањим водотоковима. Ријека Глина (природна граница дела границе БиХ и РХ) прихвата воде ријека Кладушнице и Глинице с њиховим мањим притокама и чини слив површине од око 291 km². Термалне воде су истражене у периоду од 1973. до 1983. године истовремено са водоистраживањем подземних акумулација питке воде за потребе становништва и индустрије. Иако постоје довољне количине питке воде из подземних акумулација, још увек је свега 70% домаћинстава прикључено на „градску водоводну мрежу“ због неизграђености водоводне мреже.
Образовање Основне школе: 10 централних основних школа, 21 четвороразредна школа, ученика 5578, запослених у основним школама: 382 укупно. Средње школе: једна општа гимназија, двије средње мјешовите школе, укупно ученика 2.224, 142 запослених у средњим школама.
Здравство Здравствена установа Дом здравља Велика Кладуша са 7 здравствених амбуланти има укупно 172 запослена, од којих је 27 доктора медицине и стоматолога, док је 11 виших и 75 медицинских техничара. Социјална заштита: Јавна установа Центар за социјални рад Велика Кладуша, запослено 2 социјална радника, један психолог, један правник.
Привреда Привредни објекти по броју запослених: микрофирме (до 5 запослени) 90%, мале фирме (од 5 до 20 запослених) 5%, средње фирме (од 20 до 100 запослених) 3-4%, велике фирме (преко 100 запослених) 0,5 — 1%.
Запосленост становништва: у привреди 3.251, у ванпривреди 1.043, укупно запослених 4.294.
Становништво
Насељена мјеста Босанска Бојна, Брда, Буковље, Вејинац, Велика Кладуша, Врнограч, Врнограчка Слапница, Главица, Глиница, Голубовићи, Горња Слапница, Горња Видовска, Грабовац, Градина, Грахово, Долови, Доња Слапница, Доња Видовска, Елезовићи, Заград и Збориште, Јоховица, Клупе, Кудићи, Кумарица, Мала Кладуша, Марјановац, Миљковићи, Мрцељи, Непеке, Орчева Лука, Подзвизд, Пољана, Поље, Поникве, Рајновац, Стабанџа, Тодорово, Тодоровска Слапница, Трн, Трнови, Црваревац, Чаглица, Челиња, Шабићи, Шестановац, Шиљковача, Шмрековац и Шуматац
Послије потписивања Дејтонског споразума Општина Велика Кладуша је у цјелини ушла у састав Федерације БиХ.
Види још Аутономна Покрајина Западна Босна Велика Кладуша
Референце
*