Државни посао српска је сатирична телевизијска серија која се од 2012. до 2018. приказивала на Радио-телевизији Војводине, а од 2019. до 2026. на Суперстару. У серији глуме Димитрије Бањац, Никола Шкорић и Дејан Ћирјаковић. Они су такође аутори серије која је постала веома популарна у АП Војводини као и у целој Србији и шире. Једна је од најгледанијих серија Радио-телевизије Војводине и Суперстара.
Епизоде Сезона Епизоде Премијерно приказивање 1197 2204 3190 4173 5169 6149 7167 8181 9205 10209 11186 12189 13184 14142
Почеци Пре почетка овог, тројица глумаца су заједно радили на два пројекта, прво на Ноћној смени, а затим на Великој Србији на телевизији Б92. Њима су постали препознатљиви у Србији, али ни изблиза као Државним послом. Због тога су оба претходна ТВ пројекта обустављена.
Касније су прешли на Радио-телевизију Војводине где су на наговор њиховог будућег редитеља отпочели серију. Циљ им је био да окарактеришу људе са простора Војводине, прикажу њихове врлине и мане. Због тога су ушли у улоге Лале, Босанца и једног представника младих у покрајини. Прва епизода серије је премијерно приказана 24. септембра 2012.
О серији Радња серије Државни посао одвија се у канцеларији архивског и жалбеног одељења једне непостојеће државне фирме. Ђорђе Чварков, Драган Торбица и Бошкић су колеге и раде у истој канцеларији.
Једна епизода представља радни дан и размишљања тројице запослених о дневним догађањима у предузећу, али и о животу и друштву уопште. Теме црпе из дневне и седмичне штампе, из различитих блогова, сајтова, разговарају о филмовима, ТВ серијама, емисијама - радијским и телевизијским. Идеја је да актери на духовит начин коментаришу актуелна збивања, да насмеју гледаоце и да их подстакну на размишљање.
Срж серије су сатирични разговори између тројице актера, коментари који подсећају на „Stand-up” форму. У питању су кратки, духовити коментари и опаске на тему свакодневице, околности, друштвено-политичке ситуације, спорта, света забаве, њихови лични ставови о различитим темама. Квалитет серије временом је растао, што је посебно видљиво јер су неке од првих епизода контрадикторне новијима. Самим тим, јасно је колико је серији предвиђано кратко емитовање да би радња сазрела до читавих животних прича ликова, њихових породица, пријатеља, осталих колега, ... Тако на самом почетку, Торбица има сина Вељка (девет година) и Милуна (касније има Милана и Милоша, одраслу децу, као и ћерку мезимицу Милицу) и подржава СНС (касније се испоставља да је фан СПО-а и СРС-а), Чварков има возачку дозволу и вози Фиат Пунта, иако ће касније окосница радње у неколико епизода бити његово неимање возачке дозволе уз стално шлепање Бошкићевим колима. У првим епизодама име оца Јова се везује за Чваркова, да би касније било карактеристично за Торбицу. Чак се помиње у почецима да је Чварков пореклом „дођош” насељен у Мошорину, иако је рођен у Тителу, с друге стране мошоринског брега. На самом почетку Чварков Живана Ра(д)осављевића - чику Жику назива деда Жика, наводећи да је врло стар („можда и 100 година има”).
Кроз читаву серију провлачи се мистично питање „Случаја Гајдобра”. Иако се не зна шта се тачно десило у том бачком селу, познате су неке појединости као што су: Чварков и госпођа фон Шилович - фрау Шиловичка су завршили у затвору „Лепоглава” и да су бројни актери присуствовали: Чварков, Торбица, Баба, Жика и Шиловичка, кум Тодор, поп Јовица, директор Живко Марјановић, Стево Вишекруна и тата Бошкић као и Лазар Малиначки - Лаза Масни коме су Херцеговци сломили руку.
Ликови thumb|Димитрије Бањац (Ђорђе Чварков) thumb|Никола Шкорић (Драган Јове Торбица) Главни ликови Ђорђе Чварков (Димитрије Бањац) - главни архиватор, комуниста, аутономаш, Бачванин са Пејићевих салаша који поред државног посла продаје и пилиће цверглане. Рођен је у Тителу. По неким наводима даљим пореклом је из Херцеговине, али нерадо говори о томе. На фарми живи заједно са Бабом. Постављен је за главног архиватора у предузећу и шеф је у канцеларији. Од свих има најдужи радни стаж и имаo је четири године до пензије док није стигла пријава из Стразбура па је враћен на „привремену дужност” док се тај случај не реши, тај случај бива решен па онда склапа пакт са ђаволом да му се радни стаж продужи на још годину дана, али остаје много дуже запослен. Обично кука и жали за старим временима која су по њему била лепша и срећнија, углавном зато што је он са Живком Марјановићем мењао директорске фотеље и могао да поткрада фирму. Уједно је велики промотер аустроугарских цивилизацијских вредности - k. und k. културе, наравно, по његовом искривљеном схватању. Променом власти и падом аутономаша, ражалован је - мада он тврди због политике, остатак фирме и суд тврди да је то због крађе. Обожава да дели лекције другима јер је некада давно био финансијски директор. Препознатљив је и по својој специфичности - нетрпељивости према дошљацима, односно како их он назива „дођошима” што се види по његовом односу са Драганом Торбицом, мада његов „шовинизам” обухвата у ствари све друге, чак и Банаћане. Тако тврди да Банат нема везе са остатком света, да они чак и возе погрешном страном, а и сам Шицер тамо није могао да издржи више од годину дана и морао је да премести штаб, пошто га је „ухватила ружа ветрова, па је хтео да се обеси”. Чварков уједно гаји презир према Бошкићу због његове младости и савремених погледа на свет. Најчешће псовке коју му упућује Торбица су „будалчино бачванска” када га мало изнервира и „ђубре (једно) бачванско” у ретким ситуацијама када Чварков буде ухваћен у сплеткарењу. Завршио је ОШ за даровиту децу др Лудвиг Баварски у Перлезу и средњу посластичарку школу где му је наставник био некадашњи краљев посластичар Јаковљевић. Магистрирао је права на Универзитету у Крагујевцу, под сумњивим околностима. Његова животна љубав су биле госпођа Бугарски и мама Бошкић - Мамичка. Био је у романси са спремачицом Јагодом Марком због материјалних интереса. Драган Јове Торбица (Никола Шкорић) - заменик главног архиватора, Босанац из Крајине који је учествовао у војним акцијама за време Рата у Југославији ’90-их. За време НАТО агресије био је у ПВО јединици која је бранила једно село звано Гардиновци. То село (како каже Чварков) више мрзи Драгана Торбицу, него што мрзи НАТО агресоре. (Он и његов „рођо” су противавионским топом погодили амбар тако да су кокице летеле километрима около). У истом рату Торбица је био надређени Чваркову и тих пар дана је користио да му наплати за све. После пар дана, Чварков је ипак успео да добије поштеду. Био је веома дуго возач, понајвише самом Чваркову док је он био директор. У канцеларији обавља дужност заменика главног архиватора. Типичан представник српске струје ’90-их. У исто време слави како је некада (у комунизму) било далеко боље, а са друге стране је подржавао Српски покрет обнове и Вука Драшковића. Искрени верник, слави славу „чак” од 1997. Живи у тастовом стану са својом женом Смиљком, два сина и најдражом ћерком Милицом. Познат је по свом јадиковању за неисплаћеним кредитима, али и по свом патриотизму. Заклети је непријатељ главном архиватору и њих двојица кроз епизоде праве један другом сплетке. Уз то, као сваки „прави патриота”, ради за државну безбедност којој пријављује своје колеге и људе око себе, а спреман је да свој „високи патриотизам” прода за могућност куповине голфа 3 по повољнијим условима. Чварков га подругљиво назива „динароид”. Потајно жели да се нешто деси Чваркову само како би аванзовао у главног архиватора и запослио свог сина у архивско и жалбено одељење. Бошкић (Дејан Ћирјаковић) - заменик заменика главног архиватора, пореклом је Србијанац (у смислу да је из Централне Србије, тачније из села Доња Краварица код Ариља), што Чварков често наглашава и иако је рођен у Новом Саду, Чварков му не признаје да је Војвођанин. Завршио је мастер студије на приватном факултету где је уписао докторске студије. У предузеће га је запослио старији брат преко везе. Још у раном детињству је показивао да је спорији и неталентованији од брата и оца, високог официра ОЗНА-е, касније УДБА-е. У серији он представља одраз младих у Србији и одраз њиховог размишљања. Често је окарактерисан и као „глас разума” у канцеларији. Као типичан представник младих, он увек има примедбу на све, али сам није способан да уради нешто, штавише увек говори шта други треба да раде, али он сам то никада није у стању. Стално говори „како никада нећемо да одемо у Европу” због овога или онога, а сам је продукт непотизма, корупције и партијског запошљавања. Много пута је био на мети својих колега јер до сада није имао девојку. Бошкић је „европеизован” грађанин млађег нараштаја, али опет „дођош” због чега је увек на удару Чваркова, којем се често прикључује Торбица како би га нападали због савремених схватања или његове младости. Због недостатка љубавног искуства честа је мета понижавања од стране колега. Уједно служи и као катализатор гнева Торбице и Чваркова. Овај потоњи му често на „Добро јутро!” одговара са „Мрш!”, док га и Торбица и Чварков вређају са „ђубре мало”, „балавац (безобразни)” и најчешће „дебилко (малени)”. Торбица и Чварков се увек слажу када закључе да „све младе треба ставити у воз који их је донео“ и „протерати их у Канаду”.
Споредни ликови Поред тројице главних ликова који се физички појављују у серији, велику популарност су стекли и ликови као што су Баба, госпођа фон Шилович - фрау Шиловичка, Живан Ра(д)осављевић - чика Жика, директор Добросављев, директор Живко Марјановић, Раде Корњача, Магда, Смиљка, Милица, ђед Ђуро и брат Бошкић. Они су често помињани од стране тројице главних ликова, али ниједан од њих се није појавио у серији.
Главни споредни ликови Баба - у почетку је било недоумица да ли је она Чварковљева жена, међутим сазнало се да му је, како име каже, стварно баба. Стара жена која, према Чваркову, држи до себе и држи домаћинство на Пејићевим салашима. Најбоља пријатељица јој је Шиловичка. Задужена је за кухињу и пилиће. Чварков је често зове телефоном да јој даје упутства. О бабином животу постоји много детаља, углавном искарикираних и немогућих. Тако је, према Чваркову, била најбољи камионџија, покераш, кунг фу инструктор, дружила се са Фиделом Кастром, ... Госпођа фон Шилович - фрау Шиловичка (по Торбици Шљивовичка) - кућна пријатељица породице Чварков, по пореклу је полу „Швабица” полу Чехиња, чист пример k. und k. културе, за њу се сазнало да је завршила мушку гимназију у Бечу 1812. и да се бавила неком врстом проституције јер је, како Чварков каже, „држала јавну кућу” или „бордел” и да се борила да се њен посао „легализује”, али како Чварков каже изузетно држећа, „у бициклистичким (панталонама) са 400-500 метара још увек може да превари”, има ону „фину патину на лицу да јој можеш стругати длетом”. Када је била млада, у једном дворцу у источном Банату, њу је угризао вампир гроф Секереши, али се није претворила у истог јер „није била девица” и имала је љубавне афере са скоро свим историјским личностима. Одмалена уз породицу Чварков и малог Ђорђа је пратила кад су год ишли у иностранство. Поседује чешку девизну пензију и стан у центру града који Чварков издаје и узима кирију за њега. Удавала се једанаест пута.