Ђорђе - Ђуро Милутиновић је био слепи гуслар, у време Првог српског устанка. Био је познат као поверљиви гласник војничких планова и дипломатских тајни за време припреме и током устанка.
Биографија Рођен је 1774. године у Грахову. Ослепео је у својој седамнаестој години, и отада се почео бавити гуслањем. У време припреме Првог српског устанка служио је као гласоноша међу устаницима у Србији и Црној Гори. Ризикујући свој живот, Милутиновић је преносио вести између црногорског владике Петра и Карађорђа. Када су Турци посумњали у прави разлог његових путовања, Милутиновић је остао у Србији, где му је давана новчана помоћ. Пријавио се као ђак у Великој школи Ивана Југовића.
Током 1813. године Ђуро је био у најближој околини вожда Карађорђа. По пропасти Првог српског устанка одлази у Грац а затим у Бесарабију, са већином српских емиграната. Тамо је, 1816. допринео одлучним држањем да Срби одбију понуду да се, као досељеници, трајно настане у долини Дњестра.
Године 1817. се вратио у Србију, у којој је, виђен и цењен и у кнежевом двору, живео до смрти, 9. септембра 1844. године.
Јанко Шафарик је записао о њему:
Био је врстан познавалац народних песама. Лично је Вуку Караџићу дао више песама за Вуков зборник. Међу песмама које је Вук записао од Милутиновића су и: Диоба Селимовића, Перовић Батрић, Пипери и Тахир-паша, Бој Црногораца са Мамут-пашом, три сужња, Поп Љешевић и Матија Јушковић.
О његовом животу у Београду, пише М. Ђ. Милићевић:
Референце
Спољашње везе Ђорђе Ђуро Милутиновић
Категорија:Рођени 1774. Категорија:Умрли 1844. Категорија:Музичари из Никшића Категорија:Гуслари Категорија:Учесници Првог српског устанка Категорија:Срби у Црној Гори