Град Високо је јединица локалне самоуправе у Зеничко-добојском кантону, у централном дијелу Федерације БиХ. Сједиште је у Високом.
Географија Град Високо се простире на површини од 232 км2. Граничи се са општинама Кисељак, Бусовача, Какањ, Вареш, Бреза, Илијаш и Илиџа. Повезана је магистралним путем Сарајево-Зеница према сјеверу и регионалним путевима са сусједним општинама, а жељезничком пругом у правцу Јадранског мора.
Природна средина града одређена је долинама ријека Босне и Фојнице, морфолошким диференцијацијама долина са падинама подбрда и вијенцем високих планина средње Босне — Озрена, Вранице и Звијезде. Простор града досеже релативно ниске надморске висине и то од 399 до 1050 м надморске висине, што је веома повољно за развој пољопривредне производње, индустрије, грађења и одржавања саобраћајница и других система комуналне инфраструктуре.
Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Високо је имала 46.160 становника, распоређених у 88 насељених мјеста.
Националност 1991. 1981. 1971. Муслимани 34.373 (74,46%) 28.838 (70,50%) 25.683 (72,34%) Срби 7.471 (16,18%) 6.831 (16,70%) 7.166 (20,18%) Хрвати 1.872 (4,05%) 1.879 (4,59%) 1.914 (5,39%) Југословени 1.464 (3,17%) 2.783 (6,80%) 392 (1,10%) остали и непознато 980 (2,12%) 570 (1,39%) 348 (0,98%) Укупно 46.160 40.901 35.503
Општина Високо је 1991. године имала је 46.160 становника, што на површини од 232 -{km}-2 достиже 197,32 становника по квадратном километру. Од тога на градско подручје отпада 14.140 становника, или 30%, а на ванградска подручја 31.990 становника, или 69,4%.
На једно домаћинсво долази 3,6 становника у општини, од чега у градском подручју 3,3, а у ванградском 4,0 становника на једно домаћинство. Присутна је тенденција лаганог раста становништва у градском подручју, што је резултат природног прираштаја, уз незнатан механички прилив.
Старосна категорија становништва предшколског и школског узраста (до 19 година) чини једну трећину укупног становништва, док на становништво од 19 до 60 година отпада 55% укупног становништва.
Према попису становништва од 31. јануара 1921. године у ужем Височком срезу било је 33808 становника (без села Луке). Изузевши Роме (450 душа) све остало становништво су Срби и Хрвати. Стално настањено домаће становништво је имало 1489 родова, од којих су: 842 муслимани, 372 православни, 275 римокатолици. (М. С. Филиповић — Живот и обичаји народни у Височкој нахији)
Насељена мјеста Послије потписивања Дејтонског споразума, Општина Високо у цјелини ушла је у састав Федерације БиХ.
Насељена мјеста Града Високо су: Арнаутовићи, Баре, Бешићи, Бискупићи, Брадве, Брезовик, Буци, Булчићи, Бузић Махала, Бузићи, Чакаловићи, Чекрчићи, Чифлук, Ћатићи, Даутовци, Добриње, Добро, Добро Село, Дол, Долипоље, Долови, Доња Вратница, Доња Зимћа, Доње Моштре, Двор, Џиндићи, Гиње, Годуша, Горани, Горња Вратница, Горња Зимћа, Горње Моштре, Град, Грајани, Грђевац, Хаџићи, Хлапчевићи, Јелашје, Калићи, Калотићи, Колошићи, Конџило, Копачи, Кула Бањер, Лијешева, Лисово, Лозник, Лужница, Мали Трновци, Мало Чајно, Мауровићи, Младош, Мухашиновићи, Мулићи, Околишће, Орашац, Озраковићи, Паљике, Подвињци, Подвиње, Поклечићи, Поријечани, Радиновићи, Рајчићи, Рамадановци, Ратковци, Сеоча, Смршница, Срхиње, Ступарићи, Свињарево, Шошње, Таукчићи, Топузово Поље, Трамошњик, Тујлићи, Тушњићи, Уповац, Уворићи, Велико Чајно, Веруша, Видовићи, Вилењак, Високо, Врела, Загорице, Загорница и Збиље.
Напомене
Референце
Високо