Стеван Симић (Кратово, 9. мај 1882 — Скопље, 25. јун 1962) био је српски географ, просветни и национални радник у Старој Србији и народни посланик у Краљевини Југославији.
Школовање Родио се у Кратову 1882. године. Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у Солуну и Цариграду."Гласник Географског друштва", Београд 1961. По завршеној гимназији био је учитељ у селу Тураљеву код Кратова. Одлази 1902. године на студије географије, етнографије и историје у Београд, где дипломира 1906. године на Филозофском факултету код чувеног географа Јована Цвијића.
Члан четничкога покрета Веома брзо упознао се са оснивачима Српске одбране Милорадом Гођевцом, Јованом Атанацковићем и Васом Јовановићем. Постао је члан револуционарнога одбора. Био је активан члан српске четничке организације, користан као добар познавалац прилика у Јужној Србији и Македонији.
Од 1906. до 1912. године био је наставник у српским гимназијама у Битољу, Пљевљима, Солуну и Скопљу. Показао се као ревносни професор, добар предавач који се уз пут бавио писањем, пре свега етнолошких и историјских радова. Док је радио у Солуну започео је велики истраживачки рад по Јужној Македонији, по којој је често путовао. Обиман рукопис о антропогеографским одликама Кратовске области наводно пропао је током Првог светског рата. Боравио је под бугарском окупацијом прикривен у Скопљу. За време Првог светског рата као полиглота служио је као преводилац при Британској команди.
Након Првога светскога рата После рата био је директор гимназија у Велесу (1920-), Охриду и Призрену, награђиван као управник најбољих школских установа у држави.Народна енциклопедија СХС 4, 1929, 133. Због неслагања са партијским котеријама пензионисан је 1929. године, након чега је изабран за народног посланика Кратовског среза. Био је 1931. године уредник бановинског службеног листа у Скопљу. Касније је присталица режима, политичар посланик владајуће ЈНС па ЈРЗ 1936-1938. године."Време", Београд 12. фебруар 1936.
По почетку Другог светског рата враћа се у Београд где остаје до краја рата. Након рата одбија да промени презиме и да се изјасни као Македонац, због чега је трпео разне притиске. Разочарао се и у Србију, због њене све веће незаинтересованости за Србе у Јужној Србији. Као пензионер написао је Успомене о људима и догађајима у Македонији од 1912. до 1941. године.Биљана Вучетић: "Јован Ћирковић у успоменама о људима и догађајима у Македонији Стевана Симића", Београд 2018. Умро је у Скопљу јуна 1962. године, у великој беди.Јован Трифуноски: "Македонизирање Јужне Србије", Београд 1995. Његова заоставштина похрањена у архиву САНУ представља прворазредни извор за историју Срба у данашњој Македонији.Комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903-1912, Београд 2012, предговор Ј. Бајића, 9-25.
Научни рад Аутор је више стручних расправа из области етнологије, историје и археологије. Познатији рани историографски радови су му: "Босна и Херцеговина" (1909), "Наши писци и преписивачи од 14. до 18. века" (1911), "Лесновски манастир Св. Гаврила" (1913), "Историја Кратовске области" (1914), "Срби и Бугари у прошлости и садашњости" (1918), "Велешки манастир Св. Димитрија" (1923), "Охрид" (1925), и други. По пензионисању, а нарочито након Другог светског рата више се посветио географским и етнолошким истраживањима. Објавио је 1940. године "Кратовске куле", а 1955. године "Кундинско језеро", затим "Злетово" (1955), "Кратово" (1957). По Јовану Трифоноском: Стеван Симић је много урадио, али се мало истицао и више је значио него што је то изгледало."Гласник Српског географског друштва", Београд 1962.
Дела Историја кратовске области, Београд 1914. Комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903-1912, Београд 1998.
Референце
Категорија:Рођени 1882. Категорија:Умрли 1962. Категорија:Кратовчани Категорија:Срби у Северној Македонији Категорија:Српски географи Категорија:Четници (Борба за Македонију) Категорија:Посланици Скупштине Краљевине Југославије