мини|Путо који спава, Леон Базиле, 1882.г. мини|Путо на таваници Путо ( дијете) или пути ( дјеца), лик малог, нагог или лако обученог дјечака у сликарству, вајарству и као умјетнички украс на грађевинама, чесмама и сл.Вујаклија М, Речник страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г. Купидон представљен кроз лик пута назива се аморино ().
Етимологија Облик -{putti}- је множина италијанске речи -{putto}-. Италијанска рiјеч -{putto}- потиче од латинске рiјечи -{putus}-, што значи дијете. У данашњем италијанском језику -{putto}- означаva бебу крилатих анђела или, ређе, тек проходалог дјечака.
Историјат Пути потичу од античких ликовних приказа Ероса, Амора и генија (зидна слике у Помпеји). Класични мотиви пута пронађени су на саркофазима из 2. века у приказима плеса, баханалских обреда и спорта. У хришћанској иконографији представља анђела. Спорадично се јавља у -{XIV}- вијеку, а чешће у доба ренесансе. У доба барока и рококоа појављује се као редован декоративни реквизит у митолошким и сакралним композицијама.
Референце
Категорија:Барок