Сењска капетанија, војнички организована област у северној Далмацији под директном влашћу угарског краља, уређена за одбрану од Турака и Млечана. Постојала је од краја 15. до средине 18. века.
Историја Основан још у римско доба, Сењ је од краја 13. века био у поседу кнезова Франкопана. Године 1469. краљ Матија Корвин је Сењ одузео Франкопанима и прогласио га за слободни краљевски град под влашћу краљевог капетана са војном посадом. У то време била је то једина стајаћа војска у Хрватској, изузев банске чете, и Сењ је постао главно упориште угарске одбране на граници према Турцима и Млечанима и зачетак касније Хрватске војне крајине. Под сењску капетанију потпали су Гацко са Оточцем, Бриње са околином и Новиград на ушћу Зрмање.
Сењска капетанија припала је Хабзбурзима 1527 (са остатком Хрватске), када је град опасан петоугаоним зидом са 11 кула. После пада Клиса под Турке 1537. у Сењ су прешли клишки ускоци, а стизале су и избеглице из Босне, Крбаве и Далмације, као и пребези са млетачке територије (вентурини). Сењ је тако постао база Сењских ускока, који су се преко 70 година на мору и копну борили против Турака и Млечана. После 1592. Сењ је постао седиште Приморске крајине, која је обухватала подручје од Капеле до мора и била зависна од Карловачког генералата.
Због ускочког гусарења које погађало млетачке бродове, Сењ је опседан 1557, 1599. и 1613. У последњој опсади (1613) сарађивали су Млечани и Турци, нападајући град са мора и копна. Миром у Мадриду 1617. ускоци су исељени из Сења, а у град је дошла немачка посада.
Велики капетани Сења Познати сењски капетани били су: Блаж Мађар и Иван Бот (именовани 1470) Емерик Деренчин (1492-1493) Петар Бериславић (од 1517) Гргур Орловчић (1520-1526, † на Мохачу) Петар Кружић (1527-1528) Антун Тадиоловић (1537) Иван Ленковић (1537-1552) Хербарт Ауерсперг (1556-1569) Иван Ференбергер (1574-1577) Гашпар Раб (1577-1586) Јурај Ленковић (1591-1594) Петар Гусић (1594-1595, † у Лици) Иван Влатковић (Иво Сењанин) (1595-1612) Јосип Рабата (1601, убијен од ускока) Сигисмунд Гусић (1606-1612) Никола Франкопан Тржачки (1612-1615) Петар Зрински (1658-1663) Фран Крсто Франкопан (1665) Иван Јосип Херберштајн (1670-1690, карловачки генерал) Петар де Бонаца (1737)
Референце
Литература
Категорија:Историја Хрватске