Арапски алфабет () или абџад, представља арапско писмо, јер је кодификован за писање арапског језика. Пише се здесна налево, курзивом, и садржи 28 слова. Будући да слова у великој мери представљају консонанте, класификује се као делимични абџад. мини|250 п|десно|Калиграфски запис имена арапског алфабета

Консонанти

Основни арапски алфабет садржи 28 графичких слова. Арапско писмо је у другим језицима адаптирано додајући и одузимајући нека слова, као у персијском, османском турском, синди, урду, пашто и малежанском џави језику. Ово писмо не разликује облик малих и великих слова.Раде Божовић (1984). Уџбеник арапског језика: са вјежбанком и рјечником. Сарајево: Старјешинство Исламске заједнице Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније.

Многа слова изгледају слично, али се разликују једни од других тачкама (إِعْجَام - -{iʿğām}-), изнад или испод централног дела, званог -{rasm}-. Ове тачке чине саставни део слова, јер представљају разлику између гласова. На пример, арапска слова преведена као и имају исти основни облик, с тим да има једну тачку испод, , док има две тачке изнад, .

И штампани и писани облик арапског језика су курзиви, са већином слова у речи директно припојеном следећем слову.

Алфабетни редослед Постоје два главна алфабетна редоследа у арапском алфабету: оригинални редослед (), настао из редоследа феничанског алфабета, стога је слична и другим алфабетима који су се из њега развили, попут хебрејског. Овим редоследом, слова се такође користе и као бројеви. такозвани () илити () редослед, приказан у табели, коришћен приликом пописивања, у именицима, речницима и др.Chart of Arabic transliteration systems (non-normative), including DIN 31635 , Revision 2.2 (2008-02-25)

Најчешћи редослед је: {| class="wikitable"

Напомена: у овом редоследу, као и у сваком наредном, слова су поређана у синистросном смеру, тј. здесна налево. Транскрипција на латиничном писму је такође овим редом представљена, са словима испод одговарајућих еквивалената. Дакле, прво слово у редоследу је „أ“ (ā), док је последње „غ“ (ġ).

Ово је углавном вокализовано на следећи начин: . Други начин је:

Модерни речници не користе редослед за алфабетско слагање; уместо њега се користи нови редослед, са словима делимично груписаним по сличности облика:Alyaseer.net ترتيب المداخل والبطاقات في القوائم والفهارس الموضوعية Ordering entries and cards in subject indexes Discussion thread (Приступљено 2009-October–06)

Облици слова За разлику од курзивног писма латинског алфабета, књижевни арапски стил налаже постојање различитих облика слова, у зависности од тога да ли се спајају са претходним и/или следећим словом; стога сва слова имају одређене облике, у зависности од тога да ли су на почетку, у средини или на крају речи, те могу имати до четири облика (почетни, средњи, крајњи и самостални).

Међутим, шест слова () поседују једино самостални облик, те тиме приморавају наредно слово да узме самостални или почетни облик, као да је између њих прекид. На пример, (планина Арарат) састоји се само од самосталних облика слова, јер ниједан члан те речи не може бити повезан са наредним.

Поједина слова изгледају приближно исто у све четири форме, док нека показују изразите варијације. Уопштено, почетни и средњи облик изгледају исто, с тим што средњи облик неких слова почиње кратком хоризонталном линијом здесна, како би осигурао спајање са претходним словом. Крајњи и самостални облик су такође слични, али крајњи облик такође има хоризонталну линију здесна, а у неким случајевима и продужетак на левој страни, која представља украсни детаљ. Такође, између неких слова се јављају лигатуре (посебни графички облици), укључујући lām-alif.

Табела основних слова

Када је реч о изговору, приказане фонемске вредности представљају изговор књижевног арапског језика, варијетета који се учи на универзитетима. У пракси, изговор може значајно да варира у односу на регион, јер се књижевни језик не сматра матерњим језиком Арапа. Имена арапских слова сматрају се апстрактним значењима раног облика арапског језика, где су имала значења у прото-семитском језику.Deutsches Institut für Normung

Шест слова (و ز ر ذ د ا) немају могућност спајања са наредним словом, стога се увек пишу у свом крајњем облику.

+ Употреба арапских слова у писањуИме словаТранслитерацијаОблик словаСамосталноКрајњиСредњиПочетни , <big></big> |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | / ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | | <big></big> |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | ||style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |style="line-height:180%;padding:10px;"| |- style="text-align:center;" | | / style="line-height:180%;padding:10px;"| може представљати многе фонеме у писаном арапском језику: Без дијакритичких ознака: Почетна: или понекад изостављено изговарање у одређеном члану Средња или крајња: . са хамзом изнад: Почетна: Средња или крајња: са хамзом испод: Почетна: ; не појављује се у средњој или крајњој форми. са мадом: Почетна, средња или крајња: . П и В могу бити представљени знаком и ‎/ или у недостатку фонема, и ‎/ се могу користити такође. На арапском говорном подручју, фонема Г може бити представљена коришћењем различитих слова, у зависности од локалних дијалеката. се користи у Египту, као и понекад у Јемену и Оману. се користи тамо где представља Г у локалним дијалектима. или се користе тамо где Г не постоји у локалним дијалектима. Други знакови, попут ,‎ или такође могу бити коришћени, али не потпадају под стандардна арапска слова. Затим, када представља Г, такође може бити коришћен за Ж и Џ, или слово се користи у Египту. и се традиционално пишу у северозападној Африци знаком и , док се дијакритичка тачка на другом слову употребљава само у почетном и средњем облику. у самосталном и крајњем облику, у писаној и штампаној форми у Египту, Судану и појединим областима, увек се користи без тачке , чинећи знак само тонтекстуално различитим од . Слово настало је из феничанског алфабета, као консонантски знак, означавајући глоталну паузу. У данашње време је изгубило своју функцију консонанта, и заједно са знаком и , постало је Mater lectionis, консонантски знак који се представља као вокал, или као носилац појединих дијакритичких симбола, ( и hamza| ). Арапски језик тренутно користи дијакритички симбол, , зван , као обележје глоталне паузе, која се пише самостално или са носиоцем: самостално: са носиоцем: (изнад или испод ), (изнад ), (изнад без дијакритичких тачака или ).

Модификована слова

Следећа слова нису посебна, већ представљају специјалне контекстуалне варијанте неких арапских слова.

ОблициИмеТранслитерацијасамосталникрајњисредњипочетни

Лигатуре

мини|десно|240px| Чиниоци лигатуре речи "Allah":1. alif2. hamzat waṣl (همزة وصل)3. lām4. lām5. shadda (شدة)6. dagger alif (ألف خنجرية)7. hāʾ Употреба типографске лигатуре у арапском језику је честа. Постоји једна обавезна лигатура, за слова + , која постоји у два облика. Све остале лигатуре ( + , и др.) се користе произвољно.

Облици у тексту Име Крајњи Средњи Почетни Самостални lām + alif