260п|мини|десно|<center>Феничански натпис из 625-600. п. н. е. (Археолошки музеј у Алањи). Феничанско или феничко писмо, било је писмо којим су се служили стари Феничани и настало је крајем другог миленијума пре нове ере. То је алфабет абџадског типа, који се састоји од само 22 сугласничка слова, остављајући имплицитне самогласнике, мада извесни касни варијетети користе matres lectionis за део самогласника. Он је коришћен за писање феничанских, северно семитских језика, које сеу користиле античке цивилизације Феникије у данашњој Сирији, Либану, и северном Израелу. На основу овог писма настало је грчко, арамејско, хебрејско и арапско писмо.

Феничански алфабет је изведен из египатских хијероглифа. Он је постао један од најшире коришћених система писања, који су феничански трговци раширили по медитеранском свету, где су га адаптирале и модификовале многе друге културе. Палеохебрејски алфабет је локална варијанта феничанског, као што је и арамејски алфабет, претходник модерног арапског. Савремено хебрејско писмо је стилска варијанта арамејског. Грчки алфабет (са својим потомцима латинским, ћириличним, рунским, и коптским писмом) исто тако је изведен из феничанског алфабета.

Феничанско писмо је пронађено на већем броју археолошких налазишта на Медитерану где су Феничани имали своје колоније, као у Библосу (Либан) и Картагини (Тунис). Првобитно, сва слова су била урезивана у камен, већина их је била попречна и усправна, као и ознаке у рунама. Феничани су писали здесна налево, али понекад и слева надесно као и у баустрофедону, где су редови текста наизменично писани здесна налево и слева надесно. Нека слова су писана на различите начине, као нпр. слово тав које се писало као „+“ али и као „х“.

Писмо Знак Unicode Име Значење Транслитерација Одговарајући знак у хебрејском арапском грчком латиници ћирилици 35п|Aleph 𐤀 во א ﺍ Α, α A, a А, а 35п|Beth 𐤁 bēth кућа b ב ﺏ Β, β B, b Б, б, В, в 35п|Gimel 𐤂 gīmel камила g ג ﺝ Γ, γ C, c, G, g Г, г 35п|Daleth 𐤃 dāleth врата d ד ﺩ، ذ Δ, δ D, d Д, д 35п|He 𐤄 hē прозор h ה ﮬ Ε, ε E, e Е, е, Є, є 35п|Waw 𐤅 wāw удица w ו ﻭ (Ϝ, ϝ), Υ, υ F, f, U, u, V, v, W, w, Y, y У, у 35п|Zayin 𐤆 zayin оружје z ז ﺯ Ζ, ζ Z, z З, з 35п|Heth 𐤇 ограда ח ﺡ، خ Η, η H, h И, и, Й, й 35п|Teth 𐤈 коло ט ﻁ، ظ Θ, θ 35п|Yodh 𐤉 yōdh рука y י ﻱ، ى Ι, ι I, i, J, j І, і, Ї, ї, Ј, ј 35п|Kaph 𐤊 kaph длан k כ ﻙ Κ, κ K, k К, к 35п|Lamedh 𐤋 lāmedh палица l ל ﻝ Λ, λ L, l Л, л 35п|Mem 𐤌 mēm вода m מ ﻡ Μ, μ M, m М, м 35п|Nun 𐤍 nun риба n נ ﻥ Ν, ν N, n Н, н 35п|Samekh 𐤎 sāmekh степеник s ס Ξ,ξ, Χ, χ X, x Х, х 35п|Ayin 𐤏 око ע ﻉ، غ Ο, ο O, o О, о 35п|Pe 𐤐 pē уста p פ ﻑ Π, π P, p П, п 35п|Sade 𐤑 папирус (биљка) צ ﺹ، ض (Ϡ, ϡ) Ц, ц, Ч, ч 35п|Qoph 𐤒 qōph иглено ухо q ק ﻕ (Ϙ, ϙ) Q, q 35п|Res 𐤓 rēš глава r ר ﺭ Ρ, ρ R, r Р, р 35п|Sin 𐤔 šin зуб š ש س، ش Σ, (ϲ), σ, ς S, s С, с, Ш, ш 35п|Taw 𐤕 tāw знак t ת ﺕ، ث Τ, τ T, t Т, т

Референце

Литература

Ancient Hebrew and Aramaic on Coins, reading and transliterating Proto-Hebrew, . (Judaea Coin Archive)

. Second Edition, , London, 2001. Oxford. (1996). , G.P. Putman's Sons, New York, 1969. , Oxford, 1989. , Mouton de Gruyter, New York, 1996. . (CD-ROM Edition Version 1.0). Ed. Cecil Roth. Keter Publishing House.

, Alter Orient und Altes Testament, Neukirchener Verlag, 1990.

. Abr-Nahrain / Ancient Near Eastern Studies .

. Stefan Jakob Wimmer / Samaher Wimmer-Dweikat: . In: Göttinger Miszellen. Beiträge zur ägyptologischen Diskussion, Heft 180, Göttingen 2001, p. 107–111

.

Biblical Archaeology Review 36:02, Mar/Apr

B. Benjamin Sass (West Semitic Alphabets) – In 1988 a very important doctoral dissertation was completed at Tel Aviv University, . Ägypten und Altes Testament 13, Otto Harrassowitz, Wiesbaden,

Спољашње везе

-{Omniglot.com (Phoenician alphabet)}- official Unicode standards document for Phoenician (PDF file) Free-Libre GPL2 Licensed Unicode Phoenician Font GNU FreeFont Unicode font family with Phoenician range in its serif face. Phönizisch TTF-Font. Paleo-Hebrew Abjad font—also allows writing in Phoenician (the current version of the font is 1.1.0)

Категорија:Писма Категорија:Феникија Категорија:Типографија