400px|мини|Фрагмент Цетињског летописа Цетињски летопис, познат и као Цетињска хрисовуља и Цетињска хроника је збирка рукописа (писма, документи, извештаји и песме), које је сакупио митрополит Василије III Петровић Његош, и који је и сам аутор неколико текстова у њему. Садржи 81 листова димензија 32 цм х 21,5 цм писаних српском ћирилицом. Чува се у Цетињском манастиру. Постоје и друге верзије ове збирке, која нису идентична оригиналу, јер су оригиналне текстове преписивали и преводили на савремени језик различити људи, у различитим временима. Неки од примерака се чувају у Одеси и Санкт Петербургу.Државни Архив Црне Горе: „Настајање, чување и коришћење архивске грађе за време владика из разних племена и првих Петровића“ , 2011
Зборник је до 19. века био познат као Цетињска хрисовуља. Од тог времена се назива хроника или летопис, понегде се среће и као Црнојевића хрисовуља или Цетињска хроника, јер се чува у Цетињском манастиру, који је саградио Иван Црнојевић 1484. године.
Садржај зборника
Први рукопис летписа је биографија Скендербега, која је највећи део хронике. Хроника још садржи и повеље и друге докумената издате од стране средњовековних српских владара.Petrović, Vasilije; Radmilo Marojević (1985) , Istorija o Crnoj Gori [History of Montenegro] (in Serbian),
Најпознатија је повеља Стефана Првовенчаног из 1212. године, у којој је он даје списак цркава које је саградио у Котору и Превлаци.Malbaša, Predrag. Manastir i crkva sv. Mihaila na Prevlaci. стр. 17. Retrieved 12 August 2012. Затим повеља Ивана Црнојевића из 1485. године у којој је забележио своје ктиторство у земљишту и имовине Цетињском манастиру.Bogićević, Čedomir (2010). Crnogorski pravno istorijski rječnik (in Serbian). Službeni list Crne Gore. стр. 188. Retrieved 13 August 2012.
Препис повеље Ивана Црнојевића из 1485. којим је основао Цетињски манастир је такође део Цетињског летописа.Popović, Predrag (2011), in Budimir Dubak, Crnogorski identitet, zbornik dokumenata o jeziku, narodu i vjeri
У саставу летописа је и опис битке на Царевом Лазу (1712), митрополита Василија.Jovićević, Vladimir (10 February 2007). "Vladika Danilo, vizionar slobode i državnosti". Dan (in Serbian): 8. Retrieved 13 August 2012.
Први научник који је користио ову хронику као извор његових радова био је Василије III Петровић Његош, у свом спису о историји Црне Горе, објављеном у Москви 1754. године.
Референце
Спољашње везе Др Нико С. Мартиновић, Цетињски љетопис, Предговор фототипском издању 1962.
Категорија:Српска књижевност у средњем веку Категорија:Историја Срба у средњем веку Категорија:Историја Црне Горе у средњем вијеку Категорија:Српске рукописне књиге Категорија:Србија у 18. веку