Опсада Београда 1717. била је друга од укупно три опсада тог града које су предводиле снаге Хабзбуршке монархије како би га преузела од Османског царства. Преостале опсаде биле су од 1688. до 1690. те од 1789. до 1791. Аустријске снаге предводио је Еуген Савојски.

Након аустријске побједе, која је осигурана српским добровољцима, основана је краткотрајна Краљевина Србија у околини Београда, покрајина Хабзбуршке монархије, све док Турци нису поновно освојили град двадесет година касније. мини|Еуген Савојски у бици за Београд 1717.

Позадина Војни и политички кругови у Бечу, још од почетка 18. века, узимају Београд као главну стратегијску тачку за продор Хабзбуршке монархије на Балканско полуострво. Зато су у свим својим политичким и војним плановима господарења над северозападним делом Балканског полуострва имали пре свега у виду освајање Београда. Тако је мислио и принц Еуген Савојски. Те зиме је дошао Еуген у Беч где га је цар Карло VI са радошћу дочекао, обдарио га богатим крстом искићеним дијамантима и рекао му: „Господ Исус Христ први је војсковођа, који ће вашу милост најбоље помагати када пођете на невернике.“ Главнина војске се уконачила код Футога, корпус коњичког генерала Мерсија код Вршца и Гате, у јужном Банату, два коњичка пука фелдмаршал-лајтнанта Вијарда код Карансебеша, у источном Банату, корпус фелдцајгс-мајстера Штајнвила у Ердељу, корпус генерала Петраша код Сремске Митровице и корпус генерала Хаубена у Петроварадину. Уочи новог поласка начинио је Еуген свој тестамент. Више од тридесет принчева похитали су под његове заставе.

Султан Ахмед III је скупио 200.000 војника и упутио се ка Београду. Београдску тврђаву је снажно осигурао и утврдио, па одмах издао заповест да се пређе преко Дунава и да се продре у Угарску. Тврђава је била уређена за дужу одбрану, са ровом дубоким 5 метара и широким 8 метара, зиданом контраескарпом и палисадама. За одбрану прелаза преко Саве, Турци су подигли и посели редуте на Великој ади циганлији, на ушћу Саве, Великом ратном острву и три на левој обали Дунава. Турци су намеравали да 1717. године продру у Трансилванију, Мађарску и Хрватску, али због тешкоћа око попуне изгубљених топова код Петроварадина и Темишвара, почетак операција је одложен. Главнокомандујући аустријске војске принц Еуген Савојски је то искористио и кренуо на Београд из Футога са војском од 100.000 људи, са 10 већих бродова и преко 50 шајки наоружаних са 200—300 топова. У исто време извршен је и притисак на Босну. Из Славоније под командом заповедника тамошњих граничара генерала Петраша, из Баније под вођством банског намесника Ивана Драшковића и из Лике, одакле је дејствовао гроф Рабата. А Еугенова војска је преко Срема и Баната избила на Дунав према Винчи. Велики стратег је пришао Београду на неочекиван начин. С флотилом састављеном од многих бојних шајки и чамаца, теретних лађа и десет ратних бродова са 370 топова, он је допловио под Београд Дунавом, у који је ушао из Тамиша, проширеним рукавцем код Панчева. Тако је избегао напад турских бродова из Оршаве, Смедерева и Београда. Мост на Дунаву постављен је близу села Вишњице, где је од 15. до 17. јуна 1717. године принц Еуген пребацио на десну обалу 24 чете гренадира, 27 батаљона и 6 топова, под командом фелдмаршала принца Александра Виртембершког. Преко подигнутог моста пребацио је до 17. јуна и остале снаге и улогорио се на висовима између Вишњице и Београда. Никада се у Београду није у исто време окупило толико генерала, војника најразличитијих народности, принчева из свих познатих владајућих кућа у Европи. Сви су хтели да присуствују великој бици, који је водио у то доба највећи и најпознатији ратни геније. Да би одвратио пажњу непријатеља од опсаде Београда, принц Еуген је наредио Петрашу да изведе тактички покрет према Шапцу. Из Осијека му је послата артиљерија и муниција, те је са потчињеном милицијом кренуо према Сави да би испитао могућности напада на Шабац који је бомбардовао. У међувремену, половином јуна, велики везир Халил-паша кренуо је из Једрена за Београд са око 150.000 војника и 175 топова. За команданта целој турској војсци постављен је београдски паша Хаџи Алија. Он одмах заповеди да се град утврђује и стави се доста војске у Београду под управом Нуман Ћуприлића, а друга се војска скупи на граници од влашке да одатле смета Царској војсци.

Ток битке мини|Хаубица коришћена у опсади Београда мини|Београдска тврђава мини|Реплика Принца Еугена на коњу у ратној опреми У бици под Београдом Савојски је показао велики војнички дар и способност војсковође. Можда се ни једној бици за Београд није приступило са већом пажњом, промишљеним и поузданим планом као овој. Савојски је са својим најспособнијим генералима испитао и проучио све важније стратешке позиције око Београда. Противно дотадашњој војној тактици, он није пребацио војску преко Саве већ преко Дунава, што је било велико изненађење за Турке. Потом су утврдиле командни штаб и опасали град, али су пре тога издржали жестоку битку са 6 турских галија и 40 малих лађица. Оставивши код Вишњице 6 коњичких пукова и 4 батаљона, а за заштиту моста 6 батаљона, Еуген је 19. јуна посео положаје око Миријева и на Великом Врачару и приступио опсадним радовима. Контравалациону линију, за напад и за одбијање евентуалног испада, изградио је у луку од Саве преко Ташмајдана до Дунава и посео са 23 батаљона, 8 пукова кирасира и 4 пука драгона. Цикумвалациону линију за одбрану с југа подигао је у виду испупченог лука од Саве код Велике аде циганлије, преког Великог Врачара и Карабурме до Дунава и посео је са 38 батаљона и 14 кирасирских пукова. Линије су изломљене ради унакрсне и фланкирне ватре, и повезане саобраћајницама, а између њих постављен је логор за штаб и главнину артиљерије. До 25. јуна мост је пребачен од Винче на Карабурму, постављен између обе линије, осигуран на левој обали редутом са 10 топова, а на десној са неколико батаљона. На банатској страни према Великом ратном острву подигнуто је утврђење. Из Петроварадина преко Бежаније стигло је 29. јуна појачање од 7 батаљона, два пука кирасира и српска гранична милиција, које је посело Велику аду циганлију, а уз помоћ српских добровољаца, шајкаша и граничара, подигнут је мост преко Саве низводно у близини острва. Турци су запалили Земун, повукли се у Београд, ужурбано су утврђивали град и копали контраминске галерије. Да би уништили аустријске бродове, Турци су 5. јула са око 50 бродова и шајки извршили испад Дунавом према Земуну, а са око 1.000 спахија и неколико стотина јањичара искрцали се на левој обали Саве код ушћа, да би продором уз обалу Дунава према Земуну подржали ватром акцију бродова. Сукоб бродова одиграо се код Земуна. Погибијом команданта флоте, код Турака је настала дезорганизација у командовању, па су се они повукли са губитком од 5 бродова, неколико шајки и око 200 људи.

мини|лево|120п|Униформа Аустријске војске Аустријанци су наставили са опсадним радовима под вођством фелдмаршала принца Александра Виртембершког, прикупили до 22. јула опсадну артиљерију и 23. јула почели бомбардовање вароши и тврђаве. Аустријанци су тако снажно тукли Београд да су после два дана топови опсађеника били сасвим оборени. У међувремену уходе су донеле принцу Еугену глас да велика турска војска иде граду у помоћ и да је већ у Нишу, а да је у њој најмање 250.000 људи. Принц се није ни мало збунио, а сазнавши опет да су Турци у Смедереву а јаничари у Гроцкој, заповедио је да се топови добро снабдеју са муницијом и целој се војсци да довољно праха и олова. До 12. августа пристигла је главнина турске војске и распоредила се на линији Вишњица – Екмеклук – Дедиње – Сава према западном врху Велике аде циганлије. Поседнуту линију Турци су утврдили, позади ње уредили батеријске положаје и подигли утврђени логор. На крилима и у центру налазила се коњица – спахије и Татари, а између њих јањичари. Приближницама и паралелама јаничари су подишли аустријској циркумвалационој линији до на 30 корака, а уједно је тукли унакрсном артиљеријском вартом, споља и из града. Положај принца Еугена био је у великој опасности. Са лева и десна две велике реке, пред собом утврђен град са гарнизоном од 30.000 људи, а с леђа војска од најмање 150.000 војника. Еугенова војска се јако смањила, што од болести, што од умора, а нешто је опет пропало у биткама. Нико није знао шта ће и како ће принц, јер је подједнако опасно било изаћи из опкопа или пак остати онде где се ко затекао. Али принц Еуген рече: „Ја сам дошао са мојим храбрим витезовима да узмем Београд од неверника, а не да се склањам од њега па зато хоћу и да останем.“. Принц је издао заповест да се шанац повиси и да се војницима поделе корпе напуњене земљом да се заклањају, али то није много помогло. Што мртвих, што рањених било је око 15.000, а нездрава вода је обарала коње и тако се војска сваким даном смањивала. Ипак, у међувремену Аустријанци су са 5 батаљона, 6 гренадирских чета, 350 коњаника и неколико шајки заузели 11. августа Велико ратно острво, одакле су почели да туку Доњи град и да неутралишу турску артиљерију. Запалили су 14. августа главно турско слагалиште муниције у Горњем граду, од чије су експлозије Турци имали велике губитке. Ипак напад на тврђаву није се могао наставити пре него што се одбаци Халилова деблокадна војска. У међувремену велики везир је послао изасланика код команданта тврђаве ради усаглашења заједничке акције против хришћана. Некадашњи куруц, Јанош Векоњ, уместо у тврђаву, проследио је писмо Еугену Савојском. мини|Еуген Савојски надгледа бојно поље

Аустријски контранапад мини|Јан фон Хухтенбург, Опсада Београда 1717. мини|Оклоп Принца Еугена мини|Мапа опсаде Београда мини|Топографска мапа Опсаде Београда 1717.