мини|Микеланђелова пијета у базилици Светог Петра у Риму мини|Пијета, 14. i 15. век, Народна галерија Словеније; Пијета ( побожност, смјерност, милосрђеГрупа аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959. г. од осјећање дужности, побожност);Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1962. г. у ликовној умјетности композиција која приказује Богородицу и мртвог Исуса скинутог са крста у њеним рукама .Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954. г.
У умјетности Мотив пијете, Богородица са мртвим сином Исусом у наручју, се јавља у ликовној умјетности послије XIV вијека, прво у вајарству, у њемачкој готици (дрвене и камене скулптуре), а од XV вијека и у сликарству , прво у илуминацији, а затим као олтарска слика. Богородица, понекад сама, понекад окружена апостолом Јованом и трима Маријама, на рукама или кољенима држи и оплакује тијело свога мртвог сина Исуса скинутог са крста. Карактеристичне су двије рано настале пијете то су: у сликарству „ Авињонска пијета“ (XV) и у вајарству Микеланђелова пијета у базилици Светог Петра у Риму (1497-1500).Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. г.
Референце
Категорија:Уметност Категорија:Вајарство Категорија:Сликарство