Александар Саша Радојевић (Нови Сад, 30. август 1934 — новембар 2025) био је српски архитекта и универзитетски професор. Радојевић је био редовни професор Архитектонског факулета Универзитета у Београду, Архитектонско-грађевинског факултета Универзитета у Бањој Луци и Архитектонског факултета у Подгорици.

Биографија Рођен је 30. августа 1934. у Новом Саду. Матурирао је у Првој мушкој реалној гимназији у Београду 1953. године, дипломирани инжењер архитектуре постао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1958. године. Био је на специјализацији у Енглеској 1965. године, у Москви на МАРХИ-ју 1974. године и Мексику код ИМСЕ 1981. године.

Његов син Милан је доцент на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.

Универзитетски рад Професор Радојевић радио је у универзитетској настави од 1963. године, у следећим институцијама: Архитектонски факултет Универзитета у Београду од 1963. до 2002. године на предметима Архитектонско цртање и Програм 11 — Архитектура унутрашњих простора, где је изабран за асистента 1963. године, а за редовног професора 1985. године; Архитектонско-грађевински факултет Универзитета у Бањој Луци од 2000. године, као редовни професор на предметима Архитектонска графика, Дизајн, Архитектура унутрашњих простора 1 и 2 и Архитектонско пројектовање унутрашњих простора — усмерена настава; Архитектонски факултет у Подгорици Универзитета у Црној Гори од 2002. године, као редовни професор на предметима Архитектонска графика 1 и 2, Ентеријер 1 и 2, Јавни објекти — објекти спектакла, музеји и објекти сакралне архитектуре, Синтезни пројекат IV — јавни објекти и Синтезни пројекат VI — завршни рад; Професор по позиву на Универзитету у Овиједу у Астурији, Шпанија, на Департману за историју уметности (Departamento de historia del arte) од 1996. до 1998. године; Професор по позиву на Универзитету у Консепсиону, Чиле, на Архитектонском факултету (Facultad de Arquitectura, Urbanismo y Geografía) 2002. године.

Био је члан уредништва часописа Архитектура Урбанизам.Архитектура Урбанизам, бр. 43-50, Београд, 1967-1968.

Тезе Стручно-уметничка верификација Радојевићевих дела из области архитектуре и урбанизма обављена је 1976. године на предлог Катедре за визуелне комуникације у архитектури и Катедре за пројектовање. Приређена је изложба и организована одбрана радова, на основу чега му је додељена Диплома за значајна дела у Србији из области архитектуре и урбанизма, еквивалент данашњем докторату наука по стручно-уметничкој линији. 1976. Хабилитација. Назив књиге: Развој облика столице. Београд: Архитектонски факултет, 1978. 1978. Књига-приручник Архитектонско цртање 1, 2 и 3. Београд: Архитектонски факултет, 1978.

Књиге, поглавља у књигама, преводи књига, студије Књиге (4) — “Архитектонско цртање 1, 2 и 3” и “Развој облика столице” Есеји (13) — о музејима и значају архитекте у планирању и уређењу музејске поставке, Студија реконструкције Народног музеја у Вршцу, Студија за реконструкцију са сталном поставком музеја Никола Тесла у Београду, Студија Народног музеја у Аранђеловцу, Студија реконструкције постојећег објекта у Музеј Црвене заставе у Крагујевцу, Студија реконструкције поставке у Музеју стрељаних у Крагујевцу, Студија унутрашњег уређења и сталне поставке Музеја ваздухопловства у Сурчину у Београду, Студија за реконструкцију објекта под заштитом у Народни музеј у Зрењанину, Студија за реконструкцију објекта под заштитом у Народни музеј у Сремској Митровици.

Изложбе Проф. Радојевић излагао је своје радове у Србији и иностранству: самосталне изложбе (6) — Београд (2), Зрењанин, Лесковац, Овиједо, Консепсион; групне изложбе (16) — Београд, Сарајево, Волгоград (Русија), Сингапур, Беч, Москва,...

Архитектонско-урбанистичка пракса Радојевић је учествовао и 15 пута побеђивао на конкурсима из области архитектуре, урбанизма и архитектуре унутрашњих простора.

Важније области пројектантске активности:

стамбена архитектура (12 реализација), друштвени објекти — домови културе (5), музеји (24), изложбени павиљони и сајмови (56), угоститељско-туристички објекти (14), пословни објекти (6), ентеријери (32), дизајн намештаја (4).

Међу његова најзначајнија дела убрајају се:

ентеријер и музејска поставка у Музеју ваздухопловства на Аеродрому Сурчин / Никола Тесла у Београду, и ентеријерско уређење града-хотела Свети Стефан.

Професионална признања Награде и признања из области архитектуре и урбанизма, архитектуре унутрашњих простора и дизајна (14) Редовни члан УЛУПУДС, ICSID, ICOGRAD. Председник УЛУПДС 1980—1981.

Референце

Спољашње везе Биографија на презентацији бањалучког универзитета Подаци о професору на презентацији подгоричког универзитета Плоча која је открила порекло војводе Мишића („Политика”, 16. јул 2017)

Категорија:Рођени 1934. Категорија:Умрли 2025. Категорија:Професори Архитектонског факултета Универзитета у Београду Категорија:Српски архитекти Категорија:Српски урбанисти Категорија:Архитектура постмодерне у Србији Категорија:Новосађани Категорија:Професори из Београда Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије Категорија:Архитекти из Београда Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду Категорија:Српски професори Категорија:Студенти Архитектонског факултета Универзитета у Београду