Светомир Настасијевић (Горњи Милановац, 1. април 1902 — Београд, 17. август 1979Ивана Весић: „Настасијевић, Светомир”, стране 177-179, Српски биографски речник, том 7, Нови Сад, 2018. године) био је српски композитор, музички критичар, педагог и теоретичар, диригент, директор Београдске опере и дипломирани архитекта. Важи за једног од најплоднијих домаћих композитора. Поред тога, сарађивао је са бројним београдским листовима и часописима и писао есеје.
Биографија Рођен је у породици која је дала више уметника (његова браћа су сликар Живорад и књижевници Момчило и Славомир). Њихов отац, Никола Лазаревић, доселио се с мајком из Охрида у Брусницу као шестогодишњак. У знак захвалности према ујаку Настасу Ђорђевићу (градитељу горњомилановачке цркве Свете Тројице) код кога је изучио градитељски занат, одриче се мајчиног презимена и од ујаковог имена прави ново презиме – Настасијевић.
Завршио је архитектонски одсек Техничког факултета у Београду, али није познато да ли је радио као архитекта.Миломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: , треће допуњено издање.
Спрему из свирања виолине, теорије музике и дириговања стекао је приватно у Београду.
Композиторски рад мини|200x200пиксел|Светомир Настасијевић (лево) у друштву пријатеља на премијери Ђурађа Бранковића у Београдској опери 12. јуна 1940. године мини|266x266пиксел|Плакат за оперу Ђурађ Бранковић, која је плод успешне сарадње браће: на Момчилов текст Светомир је компоновао музичко-сценски комад Надахнуће у композиторском раду Светомира Настасијевића потиче из народних мотива, предања и
историје. Његов опус се састоји од соло песама, композиција за соло инструменте, симфонија, опера, балета, кантата, хорских песама, свита за мешовити хор и песама за глас и клавир. Његова дела су извођена највише између Првог и Другог светског рата, као и 60-их и 70-их година прошлог века. мини|294x294пиксел|Плакат за музичку драму Међулушко благо Познато је да је сарађивао са братом Момчилом и Славомиром. Заједно са Момчилом је компоновао велики број соло песама, кантату за глас „Речи у камену”, опере „Међулушко благо”, „Ђурађ Бранковић” и „Немирне душе”, као и балет „Живи огањ”. За компоновање опере „Први устанак” заслужан је брат Славомир према чијој истоименој драми је дело осмишљено.
Списак дела Симфоније „Виђење Косовке девојке” „Концерт за виолину и оркестар” „Концерт Пландовање за флауту и оркестар” „Концерт за две флауте и оркестар” „Концерт за кларинет и гудачки оркестар” „Концерт за харфу и гудачки оркестар” „Српска свита” „Седам народних игара” „Сабор” „Пролећна свита за гудачки оркестар”
Опере „Међулушко благо” „Срећан случај” „Ђурађ Бранковић” „Немирне душе” „Први устанак” „Зачарана воденица” „Антигона”
Балети „У долини Мораве” „Живи огањ”
Кантате „Слово љубве” „Речи у камену” „Омер и Мерима” „Додола”
Осам свита за мешовити хор
25 песама за глас и клавир
Референце
Спољашње везе Ђорђе Д. Перић: ПОВОДОМ ЗАБОРАВЉЕНОГ ОГЛЕДА КОМПОЗИТОРА СВЕТОМИРА НАСТАСИJЕВИЋА: „СРПСКА НАРОДНА МЕЛОДИJА У СОНАТИ БЕТОВЕНА“ (Братство, 2020)
Категорија:Рођени 1902. Категорија:Умрли 1979. Категорија:Музичари из Горњег Милановца Категорија:Српски композитори Категорија:Браћа Настасијевић