Злочин у Купресу 1992.

Злочин у Купресу 1992. је назив за организовано етничко чишћење Срба током априла и маја 1992. у општини Купрес (БиХ), од стране водећих чланова ХДЗ Купреса.

Позадина Купрес је градић у југозападном делу Босне и Херцеговине. У општини Купрес налази се Купрешка висораван на 1.200 метара надморске висине, и обухвата више од 550 -{km}-2. Купрешка висораван има важан геостратешки положај у БиХ jер кроз њу пролази један од три пута који повезују средњу Босну и Херцеговину. Срби су на том подручју вековима чинили већину.Извештај Комитета за прикупљање података о злочинима И-1428: Купрес 1992., Приступ 14.5.2013.

Покољи Срба у Бугојну и Купресу извршени су на Видовдан и Илиндан 1941. године. Поубијани и поклани бачени су у јаме. Фра Мирко Радош био је главни организатор усташке акције против Срба у околини Купреса. Усташка недела, извршена августа месеца 1941. године против Срба у селу Маловану, где је страдало око 70 људи, жена и деце, учињена су углавном по жељи жупника фра Радоша. За време Другог светског рата, усташе су у Купресу убиле 1.038 Срба, од тога 255-оро деце млађе од 10 година, док су се Срби углавном борили у партизанима, и око 500 их је погинуло као борци НОР. Чак ни геноцид који је у Другом светском рату спроведен над Србима на територији НДХ није успео пореметити српску већину у Купресу. Према катастарским подацима након 1946, у општини Купрес је више од 70% земље било у српском власништву

Према попису из 1991. године, Срби су чинили више од 50% становништва Купреса, Хрвати 38%, муслимани 7%. На локалним вишепартијским изборима у новембру 1990. године у БиХ, Срби су у Купресу освојили већину и формирали власт.

Када је почео рат у Хрватској лета 1991, један број младих Хрвата одлази у Хрватску да би се борио на вуковарском ратишту против Срба и ЈНА. Тада почиње и илегално наоружавање босанских Хрвата у Купресу, па су и формиране паравојне јединице ХВО и ХОС, под директним надзором ХДЗ Купреса. Формиран је и Кризни штаб, мало касније и Оперативни штаб ТО, са својим подштабовима. Били су добро наоружани и свакодневно су претили ликвидацијама својим комшијама Србима. Обележавали су српске куће посебним ознакама, као у време НДХ.

30. марта 1992. Божо Рајић, председник ХДЗ Купреса, обавештава писмом Гојка Шушка, министра одбране Хрватске, као и Стјепана Кљујића, председника ХДЗ БиХ, о приликама у Купресу, уз коментар да етничко чишћење Срба може да почне.

Марта 1992. Хрвати, а касније и муслимани, из Купреса и околине одвозе своје жене и децу ван града, а у Купресу остају само наоружани мушкарци. Крајем марта 1992. године, у Купресу се често виђају наоружани Хрватски војници, што изазива велики страх код Срба, јер се оправдано страховало да се не понови геноцид из времена НДХ. Постављају се контролни пунктови на свим важним саобраћајницама које контролишу припадници ХВО и ХОС. Они још упадају у предузећа и ту постављају своје страже.

Злочин 3. априла 1992. године у јутарњим часовима из правца села Малован, који је удаљен од Купреса 12 км, чују се детонације и пуцњава из ватреног оружја. Припадници ХВО и ХОС упадају у српска села у Купресу и убијају српске цивиле које су затекли, или их одводе у логоре: Лора, Љубушки, Задар, док истовремено пале српске куће. Почео је помор тих села.

Један од напада који се десио тог дана 3. априла 1992. био је из правца хрватског села Шуица, од стране припадника хрватских јединица ХОС и ЗНГ, као и локалних Хрвата у Шујицама који су носили црне униформе и знак „У“, као усташе у Другом светском рату. Затечени мештани који нису успели да побегну убијени су у својим кућама. У Доњем Маловану убијено је најмање 20 Срба.

Напад на Купрес 3. априла 1992. је изведен од стране Оружаних снага Републике Хрватске — ЗНГ, заједно са паравојним формацијама, коју је организовало руководство ХДЗ Купреса, Дувна и Ливна, као и паравојне формације ХСП. У том злочиначком походу учествовале су следеће јединице хрватске војске: 106. осијечка бригада ХВ, 101. загребачка бригада ХВ, Студентска бојна ХВ „Краљ Томислав“ из Загреба, Специјална јединица ХВ „Жути мрави“ из Вуковара, Јединица за посебне задатке Министарства унутрашњих послова Хрватске, бојна ХВ „Зрињски“.Независне Новине: Извјештај против 8 Хрвата за злочине на Купресу, Приступ 14.5.2013.

Овај напад на околину Купреса 3. априла 1992. је изведен у време када је БиХ била још увек саставни део СФРЈ. Важна напомена је и то да почетком априла 1992. није било војника ЈНА на подручју Купреса.

6. априла 1992. године, око 12 сати, нападнут је и Купрес од стране припадника хрватских јединица којима су се прикључили Хрвати из Купреса. Напад је извршен са тешком артиљеријом, где су уништавали објекте чији су власници Срби.

7. априла 1992. године, у Купрес долазе војне снаге савезне државе СФРЈ, односно ЈНА. Пошто БиХ још није била међународно призната, а Србија и Црна Гора нису прогласиле заједничку државу, Југословенска народна армија била је још увек једини међународно признат војни субјекат. Њих предводи генерал Славко Лисица. Они ослобађају Купрес и сва његова села, а хрватске снаге се повлаче у Хрватску. Са собом су повели неколико десетина српских талаца, које су сместили у логор „Лора“.

Убијени Убијени српски цивили, априла 1992. Баштић T. Предраг, из Купреса, рођен 1971. у Ливну. Убијен у подруму Миленка Виле 5. априла 1992. Боснић Н. Шпиро, из Купреса, рођен 1954. у селу Барјамовци, заклан 6. 4. 1992. Ваван Г. Илија, рођен 1950. у селу Горњи Малован. Убијен 7. априла 1992. у близини Чајуше код Горњег Малована приликом бекства из опкољеног Купреса. Даниловић Ј. Влајко, рођен 1952. у селу Мушић. Убијен 6. априла 1992. у својој кући у Купресу. Драгољевић С. Тодор, из Купреса, рођен 1958. у селу Мушић. Убијен 6. априла 1992, а претходно је мучен. Дувњак Д. Владо, из Купреса, рођен 1945. године у Оџаку, код Купреса. Убијен је 5. априла 1992. у подруму Миленка Виле, где је претходно мучен. Дувњак А. Владо, из Доњег Малована, рођен 1907. у Доњем Маловану. Убијен 3. априла 1992. у Доњем Маловану код Купреса. Дувњак Д. Даринка, из Доњег Малована, рођена 1935. у Благају. Убијена у Доњем Маловану 3. априла 1992. Дувњак В. Милан, из Доњег Малована, рођен 1936. Убијен у Доњем Маловану код Купреса 3. априла 1992. Дувњак (Митра) Милош, из Доњег Малована, рођен 1925. Убијен са својим сином Митром у Доњем Маловану 3. априла 1992. Дувњак Д. Митар, рођен 1940. Убијен у Доњем Маловану код Купреса 3. априла 1992. Дувњак (Милоша) Митар, из Доњег Малована, рођен 1965. Убијен 3. априла 1992. Дувњак С. Светко, из Доњег Малована, рођен 1960. Убијен 3. априла 1992. Дувњак Цветко Живанић В. Жарко, из Купреса, рођен 1946. у Доњем Вуковском. Убијен 7. априла 1992. Зубић Р. Јово, из Купреса, рођен 1950. у Благају, крај Купреса. Убијен у подрум Миленка Виле 5. априла 1992. а пре тога мучен. Јарчевић М. Властимир, из села Равно код Купреса, рођен 1956. Ухапшен у Купресу 3. априла 1992. године и одведен у подрум Миленка Виле где је био затворен са групом Срба који су били подвргнути мучењу, да би касније почели да пуцају по њима. Јарчевић Т. Недељко, звани „Швабо“, из Купреса, рођен 1950. у селу Горње Равно. Убијен 6. априла 1992. Канлић Г. Војислав, звани „Крезо“, из Купреса, рођен 1955. у Доњем Маловану. Рањен 4. априла 1992. из снајпера, а затим убијен из непосредне близине од групе хрватских војника међу којима је био и Перо Ивић. Канлић Д. Мирко, из Купреса, рођен 1950. године у Доњем Маловану. Убијен у подрум Миленка Виле 5. априла 1992. Карајлић Нико, из Купреса, заклан 6. априла 1992. Каран С. Недељко, из Купреса, рођен 1949. у Благају. Убијен у подрум Миленка Виле 6. априла 1992. Керановић Б. Марко, из Купреса, рођен 1948. у Горњем Вуковску, заселак Бућевача. Убијен 6. априла 1992. на падинама Мале Плазенице, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса. Кнежић М. Раде, рођен 1926. у селу Шеменовцима. Убијен 6. априла 1992. године у подножју Мале Плазенице. Контић В. Лазо, из Купреса, рођен 1960. у месту Горње Равно. Заробљен 6. априла 1992. и одмах убијен по наредби Зорана Радића званог „Зеко“, Хрвата из Купреса. Он је једини био у војничкој униформи. Контић С. Милорад, звани „Ћиро“, из Купреса, рођен 1958. у месту Горње Равно. Убијен 6. априла 1992. Лугоња Лазо, из села Равно, општина Купрес, убијен у свом селу. Лугоња Б. Стево, возач, из Купреса, рођен 1966. у месту Доње Равно. Изведен из своје куће 6. априла 1992. и по наредби „Филиповића“, команданта ХВО, одмах је, на лицу места, био стрељан. Малеш Б. Нико, рођен 1941. године у селу Рилићу. Убијен 7. априла 1992. у шуми између риличког Црног Врха и доњевуковског засеока Кудиљи. Манојловић С. Ђорђе, рођен 1955. у селу Горњем Вуковском. Убијен 6. априла 1992. у подножју Мале Плазенице код Купреса, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса. Марић Ј. Спасоје, рођен 1933. у селу Занаглини. Убијен у занаглинској шуми 9. априла 1992. Марић Станко, рођен 1949. у селу Рилићу. Убијен 6. априла 1992. године у подножју Мале Плазенице код Купреса, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса. Марковић М. Драган, звани „Гаца“, рођен 1969. у Купресу. Убијен 6. априла 1992. године у Купресу у близини своје куће, у центру града. Милиновић П. Марко, из Купреса, рођен 1959. године у Доњем Маловану. Убијен са групом Срба у подруму Миленка Виле 5. априла 1992. где су најпре били подвргнути мучењу, а касније постројени уз зид и убијени из ватреног оружја. Милишић М. Милан, рођен 1965. Убијен 6. априла 1992. када је током ноћи покушао да се извуче из опкољеног Купреса. Павловић В. Јово, из Купреса, рођен 1951. Убијен 5. априла 1992. у кући Миленка Виле, у Купресу, где је подвргнут мучењу. Павловић С. Трифко, звани „Лола“, трговац из Купреса, рођен 1957. у селу Доње Вуковско. Убијен 6. априла 1992. ударцем тупим предметом по глави, одваљен му је горњи део лобање. Панић П. Лука, из Купреса, рођен 1946. године у селу Мушић. Убијен у Купресу 6. априла 1992. у близини куће Митра Чивчића. Рудић Љ. Борислав, рођен 1934. у селу Рилићу. Убијен 7. априла 1992. у шуми између риличког Црног Врха и доњевуковског засеока Кудиљи. Соро (Ђуре) Душан, рођен 1934. године у Занаглини, крај Купреса. Убијен 7. априла 1992. у шуми између риличког Црног Врха и доњевуковског засеока Кудиљи. Соро (Ђорђа) Душан, рођен 1934. године у Занаглини, крај Купреса. Убијен 10. априла 1992. у занаглинској шуми. Спремо И. Анђа, рођена 1935. године. Убијена априла 1992. године у својој кући у Купресу, где је потом заједно са кућом спаљена. Спремо М. Бранислав, рођен 1950. Убијен априла 1992. године пред својом кућом. Спремо Б. Милорад, рођен 1936. године. Убијен 9. априла 1992. године у занаглинској шуми. Спремо Ј. Савица, рођена 1920. Убијена априла 1992. године у својој кући у Купресу, где је потом заједно са кућом спаљена. Спремо Н. Симо, рођен 1930. у Беговом Селу, крај Купреса. Убијен од стране хрватских војника 7. априла 1992. године приликом повлачења из Купреса. Пре тога је злостављан. Спремо С. Страило, рођен 1909. Убијен 9. априла 1992. у занаглинској шуми. Челебић П. Драго, из Купреса, рођен 1966. у месту Горње Равно. Убијен је 6. априла 1992. Изведен је заједно са Стевом Лугоњом из куће Спремо Петра и по наредби „Филиповића“ стрељан на улици, испред куће Омера Хусеинбеговића. Шешум М. Момчило, из Купреса, рођен 1937. у Занаглини, крај Купреса. Затворен са групом Срба у подруму Миленка Виле 5. априла 1992. године где су најпре били подвргнути мучењу, а касније постројени уз зид и убијени из ватреног оружја. Шкобић П. Ненад, рођен 1954. у селу Ботуну. Убијен 7. априла 1992. године код Чајуше близу села Горњег Малована, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса. Шкобић Стојан, рођен 1957. у селу Ботуну. Убијен 7. априла 1992. године код Чајуше близу села Горњег Малована, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса. Шормаз Ј. Драган, из Купреса, рођен 1952. у Рилићу, крај Купреса. Затворен са групом Срба у подруму Миленка Виле где су били подвргнути мучењу, а потом стрељани.