Саша Јанковић (Лозница, 24. април 1970) српски је правник, бивши политичар и заштитник грађана Републике Србије (2007—2017). Оснивач је и први председник Покрета слободних грађана, као и један од оснивача опозиционе политичке коалиције Грађански блок 381. Био је кандидат за председника Србије на изборима 2017. године.
Биографија
Саша Јанковић је рођен 24. априла 1970. године у Лозници. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1996. године. На Факултету политичких наука завршио је 2005. године специјалистичке студије безбедности и стекао звање специјалисте за националну и глобалну безбедност.
Од 1994. до 1997. био је новинар у агенцији Бета. Од 1997. до 2000. радио је као стручни сарадник у Министарству за омладину и спорт. Од 2000. до 2001. био је секретар Савезног министарства спорта, а од 2001. до 2003. помоћник Савезног секретара за спорт и омладину. Од 2003. до избора на функцију заштитника грађана 2007, био је национални правни саветник у Одељењу за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Београду.
На дужност Заштитника грађана Републике Србије, ступио је 23. јула 2007.
Народна скупштина Републике Србије изабрала га је 4. августа 2012. у другом, петогодишњем мандату за заштитника грађана. Први пут је изабран у јуну 2007.
У периоду од 2015. до 2017. године ОЕБС, Европска комисија и Амнести интернашонал су указивали на кампању од стране провладиних медија у Србији против заштитника грађана.ОЕБС изразио забринутост због кампање против омбудсмана (Блиц, 21. април 2015)Европско комисија жестоко: Срамота је шта раде против заштитника грађана (Блиц, 21. април 2015)Амнести интернашонал, извештај о Србији 2016/2017
Говори енглески језик.
Председнички избори у Србији 2017.
У новембру 2016. године је 100 јавних личности, међу којима су књижевници, новинари, глумци и професори, потписало апел са позивом Саши Јанковићу да се на предстојећим изборима кандидује за председника Србије као нестраначки кандидат и позвали демократски оријентисане грађане и странке да подрже ту иницијативу. Јанковић је 7. фебруара, како би могао да се кандидује за председника, поднео оставку на функцију заштитника грађана након 10 година обављања функције и упућених препорука које су извршене у око 80% случајева.Саша Јанковић поднео оставку (Б92, 7. фебруар 2017)Устав у руке (Пешчаник, 30. јануар 2017)
Јанковићеву кандидатуру су подржале политичке партије Демократска странка, Нова странка,Saša Janković: Kandidovaću se za predsednika Srbije Социјалдемократска унијаSDU podržala kandidaturu Saše Jankovića za predsednika Srbije и Војвођанска партија,Vojvođanska partija podržala kandidaturu Saše Jankovića, 8/2/2017 као и удружења, покрети и иницијативе Не да(ви)мо Београд,Иницијатива Не да(ви)мо Београд подржала Сашу Јанковића, РТС, 25/1/2017 Локални фронт,Воштинић: Најлакше је управљати не глупима, већ сиромашнима , Н1, 29/1/2017Локални фронт - Зашто Саша Јанковић, Н1, 29/1/2017 Грађански став, Хрватски грађански савез, Подржи РТВ, АлтернАктива, Удружени покрет слободних станара (Ниш), Јесте СВЕјеДНО,Фејсбук страница грађанског покрета „Јесте свеједно” Мађарски покрет, Зелена мрежа Војводине, Војвођански клуб, Савез антифашиста Војводине, Атеисти Србије, Грађанска платформа.РТС :: Бивши посланици ДЈБ подржали Сашу Јанковића Нови покрет (Нови Пазар)Saša Janković: Vratićemo otetu državu.
Кошаркашки тренер Душан Ивковић и представници групе грађана „За Србију без страха” су 5. марта 2017. године предали РИК-у 17.866 потписа за званичну кандидатуру Јанковића за председника.[ Saša Janković predao potpise za kandidaturu | N1 Srbija]
На изборима за председника Републике Србије одржаним 2. априла 2017. године, Саша Јанковић је заузео друго место освојивши 597.728 гласова, односно 16,36%.Вучић изабрани председник Србије, коначни резултати”, Блиц, 20. април 2017. Према истраживањима ЦеСИД-а о демографској структури присталица председничких кандидата, за Јанковића су у нешто већој мери гласале жене (56%), а просечна старост бирача је била 45 година. Највећи удео (59%) су чинили високообразовани грађани.
Каснија каријера и повлачење из политике Саша Јанковић је 21. маја 2017. са групом јавних личности основао покрет Слободни грађани Србије. Истог дана, на оснивачкој скупштини, изабран је за председника покрета.„Основан покрет Саше Јанковића "Слободни грађани Србије"” , Н1, 21. мај 2017 Након што покрет није могао да се региструје под тим именом, јер је име било заузето, покрет је преименован и регистрован под називом Покрет слободних грађана.„Јанковић: Ипак ћемо се звати "Покрет слободних грађана"” , Н1, 25. мај 2017. У августу 2018. године, ПСГ је постао један од оснивача Грађанског блока 381, чији је председник Јанковић одмах постао.
Услед великог притиска опозиционог јавног мњења, поднео је оставке на све страначке функције и повукао се из политике већ 17. децембра исте године, наводећи да остаје редован члан свог покрета. Ипак, један дан по избору наредног председника ПСГ-а, Сергеја Трифуновића, Јанковић је напустио сопствени покрет 27. јануара 2019. године.
У септембру 2021. изјавио је да су му амбасадори, политички стратези и квазипријатељи саветовали да се приближи Вучићу како би га срушио изнутра као и да нађе сараднике унутар СНС уколико неће да сарађује са Вучићем.
Одликовања и признања Награда или одликовање земља датум место 80px Национални орден за заслуге 5. реда <center>23. април 2015. Београд Награда „Личност године” мисије ОЕБС-а у Србији (2011) Награда „Прави мушкарац” Центра Е8 (2011) Награда „Витез позива” организације „Лига експерата” (2015) Награда за толеранцију Фондације „Плави Дунав” (2015) Повеља за грађанску храброст „Драгољуб Стошић” (2015) Награда „Личност године” часописа „Време”(2015) Награда „Добар пример новог оптимизма” (2016)
Види још Не да(ви)мо Београд
Референце
Спољашње везе Званична страница заштитника грађана Званична страница председничког кандидата Саше Јанковића Одлазак Дон Кихота („Политика”, 23. децембар 2018)
Категорија:Рођени 1970. Категорија:Политичари из Лознице Категорија:Српски правници Категорија:Српски политичари Категорија:Студенти Правног факултета Универзитета у Београду