Синтагма (, према од – заједно и – сложити)Велики речник страних речи и израза, Иван Клајн, Милан Шипка, Прометеј, четврто издање, Нови Сад. је уређена група речи спојена у једну појмовну целину, која обавља неку функцију у реченици.Српски језик - приручник за основну школу, Радојко Гачевић, Милан Тасић, Београд. Може да се састоји од именица, придева, прилога, неличних глаголских облика и бројева.Граматика српског језика, Милош Милошевић, друго издање Нови Сад.
Независне и зависне синтагме Однос речи у синтагми може бити независан или зависан, па се у складу са тим синтагме могу поделити на: независне зависне или одредбене
На пример, у реченици:
Драган и Марина су отишли на сунчану плажу.
службу субјекта врши синтагма Драган и Марина, коју чине две именице, чији је међусобни однос у синтагми независан, а службу прилошке одредбе за место врши зависна синтагма састављена од придева и именице, који се међусобно налазе у зависном односу, јер придев не може стајати без именице.
Зависне синтагме Код свих зависних синтагми разликују се један главни и један или више зависних чланова, где врста речи главног члана одређује врсту синтагме, па се тако зависне синтагме деле на: именичке придевске прилошке глаголске партитативне паукалне
Именичка синтагма Именичка синтагма је група речи која обавља неку функцију у реченици где је главни члан именица. На пример: Златна јабука је група речи која обавља функцију именског предиката, где је именица „јабука“ главни члан синтагме.
Придевска синтагма Код придевске синтагме главни члан је придев. На пример, у реченици Девојка је веома лепа. група речи „веома лепа“ обавља функцију именског предиката, који се састоји од прилошке одредбе за меру (веома), и придева (лепа). Ударац му је невероватно јак. Где се придевска синтагма састоји од придева „јак“ и прилошке одредбе за начин.
Прилошка синтагма Прилошка синтагма садржи прилог у функцији главног члана. На пример: Осећам се веома лоше прилошка одредба за меру „веома“ и прилог „лоше“ представљају прилошку синтагму.
Глаголска синтагма Глаголска синтагма као главног члана може да има неличне глаголске облике у себи, а најчешћи глаголски облици су: глагол у облику инфинитива (сањати, ићи, јести) на пример: Најбоље је пажљиво простудирати ривале. где се глаголска синтагма састоји од прилога „пажљиво“, глагола „простудирати“ и именице „ривали“. глаголски прилог садашњи (плачући, сањајући)). На пример: Растужила се читајући књигу. где је „читајући књигу“ глаголска синтагма која се састоји од садашњег глаголског прилога и именице. глаголски прилог прошли (дошавши, прочитавши)
Партитивна синтагма Партитивне синтагме су групе речи које означавају део нечега, што је одређено количином или бројем. Ако је главни члан именица, а зависни члан партитивна именица онда је синтагма партитивна именичка: парче (главни члан) торте (зависни члан) чаша (главни члан) сока (зависни члан) комад (главни члан) хлеба (зависни члан)
Паукална синтагма Паукална () синтагма садржи именицу у паукалу уз коју стоје искључиво бројеви два, три, четири и бројне речи два, оба, обадва, односно мали број речи (два човека, обадва сина, четири чаше).
Служба речи у реченици Синтагме у реченици могу да обављају улогу готово свих реченичних чланова. Према служби у реченици синтагме се деле на: субјекатске, када у реченици обављају службу субјекта („Паметна Ана студира у Београду.“) објекатске, када врше функцију: правог објекта („Гледао је у сивкастоплаво небо“) неправог објекта („Најели су се воћа и напили воде“) атрибутске, када стоје уз именицу и ближе је одређују („Мирисало је на добар ручак“) прилошке синтагме, које врше улогу прилошких одредби за време („Обећао је да ће доћи у први сумрак.“) начин („Стално је говорио тихим гласом.“) место („Тихо је стајао у углу загушљиве омање просторије.“) узрок („Плакао је тихо због своје зле судбине.“) количину („Није имао довољно новаца за ужину.“) апозитив („Прелепа девојка, висока и згодна, ушла је у нашу улицу, окупану сунцем.“)
Шире и уже синтагме С обзиром да уз главну синтагму може да стоји више зависних чланова, синтагме могу бити шире, које у себи могу да садрже више ужих синтагми, тако да према саставу синтагме могу бити шире и уже.
Примери: Дошла је прелепа девојка плавих очију. шира синтагма је „прелепа девојка плавих очију“ а уже синтагме су: прелепа девојка девојка плавих очију плавих очију
У реченици: Добио сам веома занимљиву књигу.
Шира синтагма је „веома занимљива књига“, док би уже синтагме биле: „веома занимљива“, „занимљива књига“
Напоредни односи Речи и синтагме могу стајати и у зависним и у напоредним односима. Напоредни односи међу синтагмама могу бити саставни, раставни и супротни, добијају се употребом везника: и, па, те, ни, нити – саставни однос („Веома ужурбано и с великом пажњом припремамо слано предјело и слатко послужење.“ ) или – раставни однос - („Они су пили газиране сокове или домаћи сок од малине.“) а, али, но, него, већ – супротни однос („Желели су да се истакну, али нису имали добре адуте.“)
Види још Синтакса
Референце
Литература
Категорија:Лингвистика