Египат

Египат (, — Миср, егип. арап. , — Маср, копт. , , заст. срп. Мисир), званично Арапска Република Египат (, ), је трансконтинентална држава чији већи део територије лежи у североисточној Африци, а мањи део (Синајско полуострво) налази се на подручју југозападне Азије. Египат покрива површину од око 1.001.450 -{km²}-. На западу се граничи са Либијом, на југу са Суданом, на северу са Средоземним морем, а на истоку са Израелом и Газом. Некада се у српском језику Египат називао Мисир и тај назив се задржао у старијим књигама и поезији.

Процена броја становника Египта за јул 2009. је 83.082.869. Египат је 16. држава по броју становника у свету а трећа у Африци (после Нигерије и Етиопије). Главни град је Каиро са 17,8 милиона становника у ширем подручју

Египат је познат по својој античкој цивилизацији и по неким познатијим светским споменицима. Близу Каира налазе се Сфинга и Велике пирамиде. У околини града Луксора, у централном Египту, налази се велики број античких археолошких налазишта као што су храм у Карнаку и Долина краљева. Данас је Египат важан политички и културни центар Блиског истока.

Географија

Географски положај Египта изузетно је повољан. Синајско полуострво представља копнени мост који повезује Египат са Азијом. Средоземним морем повезан је са Европом, док Суецки канал представља важно чвориште трговачких путева између континената и има велики значај у привреди Египта због такси које се плаћају на улазу у канал.

На северу је Средоземно море, на истоку Газа, Израел и Црвено море, на југу Судан, а на западу Либија.

Простирање правцем север-југ износи 1.105 -{km}-, а исток-запад 1.129 -{km}-. Површина Египта износи 997.739 -{km²}- (без спорне области Халаиб троугао, површине 20.580 km²). Мање од десетине од укупне територије Египта је насељено и култивисано. Територија обухвата долину и делту Нила, као и Суецки канал који повезује Средоземље са Суецким заливом, рукавцем Црвеног мора.

Рељеф мини|Бела пустиња код оазе Фарафра Више од 90% територије заузимају пустиње, укључујући Либијску (тзв. Западну пустињу) на западу; део Сахаре, Арабијску пустињу (тзв. Источну) која се граничи са Црвеним морем и Суецким заливом, на истоку. Либијска пустиња позната је као „велико песковито море“ у коме постоји неколико депресија од којих је највећа Катара. Од пустињских оаза у Либијској пустињи најпознатија су: Бахарија, Дахла, Харга, Фарафра и многе друге.

На крајњем југу дуж границе са Суданом налази се Нубијска пустиња, огромна територија каменитих површина и песковитих дина. Синајско полуострво обухвата песковите пустиње на северу и огромне планинске венце на југу са врховима који се издижу и до 2.100 -{m}- изнад Црвеног мора. Планина Катарина (Џабал Катрина, 2.637 -{m}-) је највиша планина у Египту. Налази се на Синајском полуострву као и планина Синај (Џабал Муса) где је према хебрејској Библији Мојсије примио десет Божјих заповести.

Река Нил улази у Египат из Судана и тече северно према Средоземном мору. Својом целом дужином од јужне границе до Каира Нил подсећа на дуги ходник, јер се изнад његове долине издижу високе стене.

мини|десно|200п|Асуанска брана и Насерово језеро виђени из свемира Јужно од града Едфуа долина Нила ретко да достиже ширину већу од 3 -{km}-. Од Едфуа до Каира просечна ширина долине износи чак и до 23 -{km}- и већи део западне стране је искориштен за пољопривреду. Око Каира долина се стапа са делтом и заузима 250 -{km}- средоземне обале. Наноси алувијалног муља и другог речног материјала после поплава Нила начинили су делту најплоднијом регијом Египта. Ипак, иако поплаве доносе плодан муљ, држава чини све да смањи годишњи број поплава, због ерозије у приобалном подручју коју врши слана вода.

У Египту постоји много језера. Језеро Насер, огромни резервоар близу Асуана, простире се од суданске границе. Низ плитких и сланих језера смештени су на крајевима делте према мору. Друго веће језеро је Биркат Кварун које се налази у унутрашњости, тј. у пустињи северно од града Фајум.

Клима лево|мини|Египат виђен из свемира током пешчане олује Египат се налази у суптропском подручју. Климу одликују врућа и сува лета и топле зиме, тј. топли периоди од маја до септембра и хладни од новембра до марта. Највише температуре у оба периода условљене су северним ветровима. У обалним подручјима просечне температуре крећу се од максималне 37 °C до минималне 14 °C. Велика температурна варирања најчешћа су појава у пустињама од максималне дневне 46 °C до минималних 6 °C током ноћи. Током зимског периода температуре током ноћи падају и до 0 °C. Подручја са највећом влажношћу налазе се дуж средоземне обале, а просечна количина падавина износи 200 -{mm}- годишње, док је просечна количина падавина у Каиру само 26 -{mm}- годишње, а у пустињским областима киша пада једном у неколико година. Количина падавина опада идући ка југу, док температура расте.

Камсин (сув и топао пустињски олујни ветар) јавља се у априлу и мају, а достиже брзину и до 150 -{km/h}-.

Воде мини|десно|200п|Река Нил у Египту Нил је друга река по дужини на свету, дуга 6.650 -{km}-. Њен ток кроз Египат је дуг око 1.550 -{km}-, а површина делте Нила је 24.000 -{km²}-.

Нил улази у Египат код Вади Халфе на његовој јужној граници. Тече кроз пустињу 1,5-2 -{km}- широком долином до Асуана. Од Асуана, пошто пређе своју последњу катаракту, Нил тече кроз долину која се шири од 5-20 -{km}- и протеже до Каира неких 700 -{km}-. Даљих 300 -{km}- до мора пролазе воде Нила кроз врло пространу делту, разгранату у много рукаваца. Делта завршава са лагунском обалом дугом 250 -{km}-.

Долину и делту Нила покрива изузетно плодно земљиште које је река хиљадама година таложила у слој дебео 10—12 -{m}-. Сваке године од августа до октобра водостај Нила порасте, река се излије из корита и поплави своју долину и делту. После повлачења оставља за собом муљ који обнавља плодност тла.

На територији Египта Нил не прима ни једну сталну притоку. Клима која влада над долином је изразито топла, пустињска. Само морска обала познаје кише. У долини Нила влада трајна ведрина. Вегетацијско доба уопште се не прекида; биљке непрестано расту и дозревају. Те природне околности створиле су од долине Нила највећу речну оазу на свету. Колико се може из историјских извора закључити људи се већ 6.000 година користе тим тлом и поплавама Нила: граде канале, подижу насипе, извлаче воду, све до наших дана.

Осим плодног тла и нилске воде природа је обдарила Египат и значајним рудним богатством. На Синајском полуострву и у црвеноморском приморју има издашних извора нафте. У том приморју јављају се и фосфати. Западно од делте у средоземном приморју има камене соли.

Флора и фауна мини|Дрво банане на Острву банана Вегетација Египта ограничена је на делту, долину Нила и пустињске оазе. Највише распрострањена је кокосова палма. Од осталих врста дрвећа овде се налазе акација, тамарис, кароб. Дрвеће које је донето са других континената су чемпрес, еукалиптус, мимоза као и разне врсте воћки. Алувијално тло Египта, нарочито у делти, погодно је за гајење различитих биљака и култура, укључујући грожђе, разне врсте поврћа, цвећа попут лотоса, јасмина и руже. У пустињским пределима најчешће расте шибље и трава за стоку. Папирус, некада заступљен дуж Нила, сада се може наћи на самом југу Египта. Због пустињске климе, Египат има неколико домаћих дивљих животиња. Газеле у пустињи, као и лисице, хијене, шакали, дивље свиње насељавају различита подручја, углавном делту и планине дуж Црвеног мора. Од рептила живи неколико врста отровних змија. Крокодили, настањени некад у Доњем Египту, данас углавном живе на подручју Горњег Египта. Од птица живи фламинго, орлови, лешинари, пеликани и још преко 493 познатих врста. Ту живе и многи инсекти, а шкорпиони живе у пустињским пределима. У језерима и у Нилу живи око 70 врста рибе.

Административна подела Горњи Египат обухвата долину Нила од јужне египатске границе па до близу Каира. Захваљујући вештачком наводњавању у том дугом појасу преовладава узгајање памука и шећерне трске. Памук је заузео простране површине у облику монокултуре. У Горњем Египту знатне се површине засејавају јечмом и просом, а добро успевају и друге житарице (кукуруз, пшеница, пиринач). Уз куће расту и урмине палме. Уз рубове долине има квалитетних насада маслина и агрума. Највећи град у том делу Египта је Асјут. На југу су у стенама уклесани кипови фараона, а долином се простиру рушевине храмова и палата у Теби, Луксору и Карнаку. Услед подизања нивоа воде изградњом бране код Асуана многи споменици су потопљени.

Доњи Египат обухвата пространу делту Нила. Делта даје зими жетву пшенице, јечма и поврћа. Летња жетва састоји се углавном од памука и пиринча. Јесења доноси кукуруз и просо. Осим тога у делти рађа и разно воће (урме, банане, агруми, смокве, кајсије, брескве, јабуке, крушке...).

Доњи Египат је испресецан густом мрежом путева и железничких пруга. Нилом и бројним каналима плове многе лађе. Ово је густо насељено подручје са главним центрима: Каиро, политичка и културна метропола, административни, трговачки и туристички центар; Александрија, главна египатска лука, метропола трговине памуком, житом, шећером и воћем. Источно од делте Нила протеже се зона Суецког канала. Тај велики светски морски пут под египатском управом и одговорношћу ангажује на десетине хиљада египатских службеника и радника. На северном улазу у канал развила се модерна лука Порт Саид, а на јужном улазу лука Суец.

Природне одлике и ресурси

Египат се налази у суптропском појасу, обухвата источни део Сахаре, са низијама западно од Нила и планинским узвишењима на истоку, у приморју Црвеног мора. Лети влада велика врућина, која расте како се иде према југу, где практично и нема падавина. Оне су ретке већ у делти, где износе око 50 -{mm}- годишње. Долина Нила, корисне ширине 3 - 15 -{km}- има изузетан значај због рационалног коришћења поплава које повећавају плодност земљишта. Асуанска брана је регулисала наводњавање (обезбеђујући истовремено највећи део електричне енергије), омогућила је добијање нових плодних површина, повећала годишњи број жетви (понекад и 4 годишње). Египат увози половину хране која му је потребна.

Готово половина становништва још увек живи од пољопривреде али егзодус са села доприноси бујању градова, у првом реду Каира и Александрије, у којима живи више од 50% становништва. Индустрија је слабо развијена, изузев текстилне, шећерне, металургије и нафтне.

Национални паркови

У Египту постоје четири национална парка: Име Основан Величина (-{ha}-) Напомена Слика Џебел Елба 1986. 3.560.000 у спорној области Халаиб Рас Мохамед 1983. 48.000 100п Вади ал Гамал 2003. 745.000 Света Катарина 1996. 575.000 100п

Историја

Праисторија

Скоро истовремено са појавом палеолитског човека у Европи, трагови људи се појављују и у ушћу Нила на египатској висоравни која је омеђена Либијском пустињом на западу, Арабијским полуострвом на истоку, Средоземним морем на северу и првом катарактом Нила на југу.

У Горњем Египту киша готово никад не пада, док у доњем Египту око Каира, пада повремено и не обилно. Због тога је свакогодишња нилска поплава заиста највећи догађај у целој земљи, јер од ње зависи таложење плодоносног муља који даје благостање. Стога су Египћани од најстаријих времена Нил сматрали светом појавом, па су га чак прогласили божанством. Савладавањем технике обраде камена у микролите означен је прелаз из палеолита у мезолит или средње камено доба. За то доба најкарактеристичнија је Капсијенска култура.