Алфонс-Луj Констан, познат под псеудонимом Елифас Леви (; Париз, 8. фебруар 1810 — Париз, 31. мај 1875) био је француски окултиста. Писао је езотерична дела, а популаризовао је и сам појам окултизам. Његов рад је утицао на бројне окултисте 19. века.
Биографија Родио се у Паризу у сиромашној породици. Школовао се за свештеника у манастиру св. Никола од Шардонеа, где захваљујући опату манастира открива езотерију и окултизам.
Године 1832. похађао је теолошки колеџ Сен Силпис, да би три године касније постао ђакон. Међутим, већ 1835. године напустио је свештенички позив и упустио се у езотерична учења. У то време заинтересовао се за револуционарне и левичарске идеје због чега је три пута био у затвору.
У Паризу је упознао Ежени С. директорку девојачке школе с којом је започео љубавну везу. У међувремену, упознао је и седамнаестогодишњу Мари Ноеми Кадио с којом се оженио 1846. године, међутим, брак није дуго потрајао. Три месеца након прекида с Еугениом, из те везе родио му се син којег никада није упознао.
Након упознавања с пољским математичарем Јозефом Маријом Вроњским 1852. и његовом синтезом математике, религије и филозофије, Констан је живео искључиво од свог писања и подучавања окултизма. Узео је име Елифас Леви, преводећи своје име на хебрејски.
Године 1854. отпутовао је у Лондон, где је наводно, према властитим тврдњама, служећи се некромантским ритуалом призвао античког филозофа и мистика Аполонија из Тијане.
Године 1855. написао је своју најпознатију књигу „Трансцендентална магија”, која ће као и његове остале књиге надахнути будуће окултисте попут С. Л. МакГрегора Метерса и Алистера Кроулија те допринети ревитализацији магије и окултизма у другој половини 19. века.
Леви је приступио 1861. године слободним зидарима. У то време већ је стекао знатну славу као окултиста, али и повеће материјално богатство. Пред крај живота вратио се под окриље Римокатоличке цркве. Примио је последње причешће пред смрт 1875. године.
Књижевне референце Х. Ф. Лавкрафт спомиње Левија на два места у роману „Случај Чарлса Декстера Ворда”. Анџела Картер спомиње Левија у приповеци „Крвава одаја”. Ентони Пауел цитира Левија у роману „Војни филозофи”.
Дела „Библија слободе” (1848) (Le Testament de la Liberté) „Трансцендентална магија” (1855) (Dogme et Rituel de la Haute Magie) „Историја магије” (1859) (Histoire de la magie) „Кључ мистерија” (1861) (La Clef des Grands Mystères) „Велика тајна или разоткривени окултизам” (1868) (Le Grand Arcane, ou l'Occultisme Dévoilé)
Види још Херметизам Окултизам Кабала Тарот
Литература
''Lévi, Eliphas, Transcendentalna magija.
Референце
Категорија:Рођени 1810. Категорија:Умрли 1875. Категорија:Парижани Категорија:Људи под псеудонимом Категорија:Окултисти