Безвучни тврди или посталвеоларни фрикатив јесте сугласник који се користи у великом броју говорних језика, укључујући и српски језик. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је //.
Карактеристике Карактеристике безвучног алвеоларног фрикатива:
Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију. Место артикулације је посталвеоларно што значи да врх језика додирује простор иза алвеола, а испред тврдог непца. Фонација је безвучна, што значи да гласне жице не трепере током артикулације.
Појава Примери језика где се јавља ова фонема: Језик Реч ИПА Значење Напомене адигејски 'магарац' албански 'кућа' арапски стандардни 'сунце' јерменски источнојерменски 'пас' астуријски 'рад' азерски 'поема' баскијски 'здраво'берберски кабилски 'саветовати се' бретонски 'ланац' бугарски 'јуначки' чешки cs|kaše}} || || 'каша' || |- | colspan="2" | холандски || || || 'шаблон'|| Може бити /sʲ/ или /ɕ/. |- | colspan="2" | енглески || || || 'овца'|| |- | colspan="2" | есперанто || || || 'трегери'|| |- | colspan="2" | ферјарски || || || 'болница'|| |- | colspan="2" | француски || || || 'скупо'|| |- | colspan="2" | фински || || || 'шах'|| Само у страним речима. |- | colspan="2" | галицијски || || || 'пут' || |- | colspan="2" | грузијски || || ||'замерка'|| |- | colspan="2" | немачки || || || 'леп'|| |- | грчки || кипарски || || || 'ружноћа'|| |- | colspan="2" | хебрејски || || || 'мир'|| |- | colspan="2" | хинди || || || 'сумња' || |- | colspan="2" | мађарски || || || 'помоћ' || |- | colspan="2" | илокано || || || 'ја'|| |- | colspan="2" | ирски || || || 'она'|| |- | colspan="2" | италијански || || || 'банде'|| |- | colspan="2" | кабардински || || || 'магарац'|| |- | colspan="2" | летонски|| || || 'шал'|| |- | colspan="2" | лингала || || || 'сиви папагај'|| |- | colspan="2" | литвански|| || || 'оклоп'|| |- | colspan="2" | македонски|| || || 'зашто'|| |- | colspan="2" | малајски || || || 'предузеће' || |- | colspan="2" | малтешки || || || 'како се зовеш?'|| |- | colspan="2" | маратхи || || || 'реч' || |- | нинорск || || || 'болница' |- | rowspan="3" | окситански || оверњски || || || 'лош'|| rowspan=3 | |- | гасконски || maishant || || 'лош' |- | лимузински || son || || 'његов' |- | colspan="2" | персијски || || ||'краљ'|| |- | rowspan="2" | португалски || европски || || || 'кутија'||rowspan=2 | |- | бразилски || || || 'у шоку је' |- | ромски|| влашки ромски || deš || || 'десет'|| |- | colspan="2" | румунски || || || 'шефови'|| |- | colspan="2" | сахаптински || || || 'бесмислица'|| |- | colspan="2" | гелски шкотски || || || 'певати'|| |- | colspan="2" | српски || / || || 'шума' || |- | colspan="2" | словеначки || || || 'школа'|| |- | colspan="2" | сомалски || || ||'пет'|| |- | шпански || север Мексика јужна Андалузија || echador || || 'хвалисав || Аналогно гласу /tʃ/ у осталим дијалектима. |- | colspan="2" | свахили|| || || 'он/она'|| |- | colspan="2" | тода ||colspan="2" align="center" | || 'језик'|| |- | colspan="2" | тунички || -{šíhkali}- || || 'камен'|| |- | colspan="2" | турски || || || 'сунце'|| |- | colspan="2" | украјински || || || 'шах'|| |- | colspan="2" | урду || || || 'хвала'|| |- | colspan="2" | ујгурски || || || 'град'|| |- | rowspan="2" | велшки || стандардни || || ||'причати'|| |- | јужни дијалекти || mis || ||'месец' |- | colspan="2" | западнофризијски || || ||'сапун' || |- | западноломбардијски || канцески || fescia|| || 'сметња'|| |- | colspan="2" | јидиш || || || 'научно'|| |- | colspan="2" | јоруба || |||| 'отвор'|| |- | запотечки|| тилкиапански || xana'' 'како' џуаншки 'десет'
Референце
Категорија:Тврди сугласници Категорија:Сугласници Категорија:Струјни сугласници