Nikolaje Jorga (; Botošani, 17. januar 1871 — Strežniku, 27. novembar 1940) (pravo ime Niku N. Jorga; ) bio je rumunski istoričar, književni kritičar, dokumentarista, dramaturg, pesnik, enciklopedista, memoarista, ministar, poslanik, premijer, univerzitetski profesor i akademik Rumunske akademije nauka. Međunarodno je poznat kao istoričar srednjeg veka (medievista), vizantolog, rumunista, slavista, istoričar umetnosti i filozof istorije.
Kako je odredio Đorđe Kalinesku: Jorga je u prvim decenijama XX veka u rumunskoj kulturi odigrao ulogu Voltera.
Biografija
Čudo od deteta
Nikolaјe Jorga je rođen u mestu Botošani. Njegov otac, Niku Jorga (advokat) i majka Zulnia bili su pravoslavne veroispovesti. Godine 1876, njegov otac umire iz nepoznatih razloga u trideset i sedmoj ili trideset i osmoj godini, ostavljajući petogodišnjeg Nikolajea i njegovog malog brata Đorđa siročičima.
Godine 1878. primljen je u Školu Margian Folesku gde je briljirao u mnogim predmetima, a profesori su mu dopuštali da sa devet godina drži predavanja svojim kolegama. Njegov profesor iz istorije, izbeglica iz Poljske, probudio je u Jorgi zanimanje za istraživanja, te ovaj postaje polonofil.
Jorga je izjavio da mu je ovaj period odrastanja oblikovao njegov stav prema rumunskom jeziku i kulturi: "Učio sam rumunski onako kako je govoren u tadašnjim danima: jasno, lepo i živopisno, bez uticaja novina i knjiga koje su se najbolje prodavale". Formirao je svoje književne sklonosti posle čitanja dela Mihaila Kogalničeanua.
Univerzitet u Jašiju Nikolaje Jorga se 1888. upisuje na Fakultet za književnost Univerziteta u Jašiju, gde kasnije dobija i stipendiju. Pri kraju prve godine, dobio je dozvolu od ministarstva prosvete, istraživanja, omladine i sporta Kraljevine Rumunije, da da ispite do treće godine, koje je položio. Posle je dao diplomski ispit, sa temom "Grčka literatura", koji je položio sa najvećim ocenama. Ovaj rad ga je uzdigao među osobe koje su poštovali akademici i obična javnost.
Postaje popularan u novinama, a profesor A. D. Ksenopol ga smatra "čudom od čoveka". Bio počastvovan posebnim banketom od strane fakulteta. Tri akademika — A. D. Ksenopol, Nikolaje Ćulianu, Joan Karađiani — razgovarali su sa predstavnicima Ministarstva prosvete i predložili su državno podržan program koji je omogućavao studentima sa izvanrednim rezultatima da studiraju u inostranstvu.
Jorga je u to vreme bio saradnik lista Žunimea, čuvenog književnog kluba predvođenog Tituom Majoreskuom, bliskog konzervativnoj struji.
Godine 1890, literarni kritičar Štefan Vargolić i kulturni radnik Jakob Negruci objavili su Jorgin esej o pesnikinji Veroniki Mikle u časopisu Konvorbiri literare. Jorga je učestvovao i na sahrani pesnika Jona Kreanga i održao javni govor protiv klevetanja velikog pisca i dramaturga Jona Luke Karađialea, koji je nepravedno bio optužen za plagijat od strane novinara Konstantina Al. Jonesku Kajona.
Jorga je počeo da objavljuje sve više kao cenjeni novinar u lokalnim i nacionalnim listovima raznih usmerenja, počevši od socijalističkih Kontemporanul, Noua Era i Revista Noua. U ovom periodu je debitovao kao pesnik socijalizma u listu Kontemporanul („Savremenik“), kao i kritičar u listu Lupta („Borba“) i listu Literatură ši Štiinca („Literatura i nauka“).
Godine 1890. se ženi sa Marijom Tasu, od koje se razvodi 1900. godine. Imao je kasnije vezu sa Ekaterinom K. Botez, ali je naposletku odlučio da se oženi kćerkom Vasilea Tasea, koji je bio mnogo bolje situiran na društvenoj lestvici.
Profesor Ksenopol je pokušao da Jorgi obezbedi radno mesto profesora na Univerzitetu u Jašiju. Ostali profesori su se usprotivili, navodeći kao razloge njegove mlade godine i političko usmerenje. Jorga se zaposlio kao profesor latinskog jezika u Ploeštiju. Vreme koje je tamo proveo omogućilo mu je da proširi krug poznanstava i prijateljstava, srećući se sa Karađialeom i Aleksandrom Vlahucom, istoričarima Hasdeuom i Grigoreom Točileskuom i teoretičarom marksizma Konstantinom Dobrođanuom Gereom.
Studije u inostranstvu Prvo je studirao i Italiji (april i jun 1890), zatim u Francuskoj, gde je pohađao -{École pratique des hautes études}-. Doprineo je -{Encyclopédie française}-, preporučen od slaviste Luja Ležea. Sećajući se prošlosti, rekao je: "Nisam nikad imao toliko vremena na raspolaganju, toliko slobode duha, toliko radosti da učim od velikih figura čovečanstva, kao tada u leto 1890. godine".
U vreme kad se pripremao da dobije drugu diplomu, Jorga se zainteresovao i za filologiju, učeći engleski, nemački i osnove drugih germanskih jezika. Boravio je u Engleskoj i Italiji 1892, tražeći istorijske izvore za svoju tezu na francuskom o Filipu de Mezijeru, Francuzu koji je učestvovao u Krstaškom ratu u Aleksandriji. U međuvremenu postaje saradnik akademskog časopisa -{Revue Historique}-.
Ipak, nezadovoljan obrazovanjem u Francuskoj, Jorga je predao disertaciju, i 1893. otišao u Nemačko carstvo, na doktorske studije na Humboltovom univerzitetu u Berlinu. Rad o Markizu de Saluzou mu nije bio prihvaćen, jer Jorga nije studirao tri godine, kako se zahtevalo.
Kao alternativu je naveo da je rad u celosti njegov, ali je njegovo promovisanje tehnički bio osporeno, sa ocenom da je tekst redigovan od strane boljeg govornika nemačkog jezika, iako intervencije nisu suštinski izmenile rad. Jorga je predao doktorat na Univerzitetu u Lajpcigu; za svoj rad, procenjen od tri slavna Nemca — Adolf Birh-Hiršendorf, Karl Lampreht i Čarls Vahsmut — dobio je diplomu u avgustu iste godine.
Jorga je 25. jula primio i diplomu od -{École pratique}-, za prethodni rad o Mezijeru, procenjen od strane Gastona Parija, Šarla Bemona i drugih. Vreme je provodio istražujući istorijske izvore u Berlinu, Lajpcigu i Drezdenu. Između 1890. i kraja 1893. objavljuje tri rada: svoj debi u poeziji (-{Poezii}-, Poeme), prvi deo iz serije "Skice iz rumunske literature" (-{Schițe din literatura română}-, 1893; drugi 1894) i rad iz Lajpciga, štampan u Parizu kao -{Thomas III, marquis de Saluces. Étude historique et littéraire}-.
Imajući na raspolaganju još jednu godinu, Jorga je proveo vreme u inostranstvu, istražujući više gradskih arhiva Nemačke (Minhen), Austrije (Insbruk) i Italije (Firenca, Milano, Napulj, Rim, Venecija itd).
Usredsredio se na istorijske ličnosti iz Moldavije i Vlaške, između ostalog i na spiskove Vladara Moldavije, Petrua Škijopula, njegovog sina Stefanicu i Mihaja Hrabrog. Družio se i sprijateljio sa mnogim istoričarima iz evropskih zemalja: urednicima -{Revue de l'Orient Latin}-, koji su Jorgine studije objavili po prvi put u -{Notes et extraits}-" i Francom Funkom-Brentanom, sa kojim je objavljivao u -{Revue Critique}-. Radovi su mu bili objavljeni i u dva rumunska lista u Austrougarskoj, Familija i Vatra.
Povratak u Rumuniju
Jorga se vratio u zemlju u oktobru 1894. u Bukurešt. Menjao je više puta mesto stanovanja,dok se nije stabilizovao u oblasti Gradina Ikoanei. Prvo predavanje koje je održao te godine bilo je lično mišljenje o metodici istorije O aktulenoj koncepciji istorije i njenoj genezi.
Ponovo kreće u inostranstvo 1895, posećujući Holandiju, i ponovo, Italiju, tražeći dokumente, i obajvljujući prvi deo kolekcije Dokumenti i gragmenti rumunske istorije, jedna konferencija održana u Ateneul roman o rivalitetu između Mihai Viteazul i Giorgio Basta i debi u putopisnim beleškama sa Uspomene iz Italije . Posle je imenovan za urednika kolekcije istorijskih dokumenata Braća Hurmurzaki (Fratii Hurmurzachi), od strane Rumunske akademije a po predlogu prof. Xenopol, a sa obavezom da se odrekne od autorskih prava. Publikovao je drugi deo Dokumenti i fragmenti i studiju o Mézières (Philippe de Mézières, 1337–1405). Posle ispita koji polaže sa ocenom 9. 19. oktobra 1895. dodeljuje mu se titula profesora.
мини|Nikolae Jorga - Uspomene iz Italije Godina 1895. je bila godina u kojoj je Jorga počeo saradnju sa univerzitetskim kadrom i političkim agotatorom Aleksandruom Jon Kuza (A. I. Cuza), sa kojim je osnovao Alijansu Univerzalnih Antisemita, čineći prve korake u anti semintskoj politici. Posle toga što je bio izabran za dopisnog član Akademije, vrati se u Italiju i istraživao više dokumenta o autonomnoj Kraljevini Hrvatska-Slavonija, u Dubrovniku. Pobrinuo se za publikovanje desetog toma Hurmurzaki, grupišući diplomatske izveštaje o kraljevini Pruskoj iz dve Dunavske Kneževine iz perioda 1703-1844. Pošto je proveo veći deo 1898. godine istražujući više tema, i nalog čega je predstavio rezultate Akademiji, išao je u Transilvaniju, najveći deo tadašnje Austrougarske naseljenu Rumunima. Istraživao je po arhivama iz Bistrice, Brašova i Sibiua, učinio je veliki napredak time što je utvrdio pravog autora nepotpisane vlaške hronike, Konstantin Kantakuzino, pisac i agitator iz XVII veka, čije su hronike služile kao istorijski izvori dugo vremena.
Objavio je više knjiga 1899: Manuskripti iz stranih biblioteka (dva toma); Rumunski dokumenti iz arhiva Bistrice; knjiga na engleskom o krstaškom ratu (dva toma)
Profesor Ksenopol je predložio svog učenika za punopravnog člana Akademije, kako bi zamenio Odobeskua koji je izvršio samoubistvo, ali njegov predlog nije bio podržan. Iste 1899. godine Jorga je, po prvi put, sarađivao u Bukureštanskom listu na francuskom jeziku L’Indépendance Roumaine, objavljujući polemičke članke o aktivnosti svojih kolega, provocirajući jedan dug skandal. Meta članaka su bili stariji slavni Rumuni, koji bući članovi PNL (Nacionalne liberalne stranke), su se suprotstavljali Omladini i Konzervativnoj partiji Titua Majoreskua (). Epizoda, opisana od Jorge kao jedan patriotski olujni debi, imao je za posledicu zahtev za njegovo izbacivanje iz Akademije zbog nečasnog ponašanja. Točilesku se osetio uvređenim od optužbi na njegov račun, provocirajući Jorgu na duel, a njegovi prijatelji su intervenisali da ga umire. Drugi naučnik koji se suočio sa Jorginim optužbama bio je Đorđe Jonesku-Đon. Jorga je kasnije prihvatio da u njegovom slučaju,njegovi argumenti su bili preuveličani. U ovim polemikama, najviše podrške Jorgi su pružali Dimitrie Onćiul, N. Petrašku i iz inostranstva nemački lingvista Gustav Vejgand.
Skandal iz 1906. мини|Samanatorul - Prva strana - 13 decembar 1909 Godine 1903, Nikolae Jorga je postao jedan od vođa časopisa Samanatorul. Od tog momenta se distancirao od uticaja Majoreskua, odustajući od Žunimisma (Junimea) i pridružujući se struji etno-nacionalista i neoromantika koje je promovisao časopis. Zajedno sa povratkom u kulturu i novinarstvo, koja je podrzaumevala dugotrajne rasprave sa "starim" piscima i žunimistima Jorga se bavio i istraživanjima u domenu istorije. Godine 1904. publikuje rad u domenu istorije geografije Putevi i gradovi u Rumuniji, na poseban zahtev minstra obrazovanja iz Nacionalno liberalne stranke Spiru Haret,napisao je rad posvećen Štefanu Velikom, publikovana prilikom 400 godišnjice od njegove smrti u Istorija Štefana Velikog. Jorga je posvedočio da je rad činio deo obrazovne agende Hareta, i želelo se da se "distrubuira u svim delovima zemlje u 1000 primeraka". Pomaže u otkrivanju romansijera Mihaila Sadoveanua (Mihail Sadoveanu)nazivajući 1904 godinu, godinom Sadoveanua, koji je za taj period bio najvažnija figura Samanatorista. Godine 1905, kada istoričar Onisifor Gibu postaje bliski prijatelj i učenik, napisao je 25 raznih naslova, od kojih dva toma:
Istorija rumuna u kontekstu formiranja nacionalne ideje na nemačkom ; Istorija rumuna u skulpturama i ikonama; Sela i manastiri u rumuniji i jedan esej .