Велики Пашијан је насељено место у саставу града Гарешнице у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.
Историја Почетком 20. века место Пашијан је село - православна парохија којој припадају околна места: Беговача, Гарешница, Горња Гарешница, Зденчац, Млинска, Оштри Зид, Поповац и Трновитица.
Политичка општина се налазила у Гарешници, као и пошта и брзојав, а црквена општина у месту. У Пашијану је 1905. године било 1431 дом, од којих су 222 српска. Број становника је износио 7362, од којих су православни Срби 1242 или 16%. Од јавних здања помињу се православна црква и комунална школа.
Председник црквене општине 1905. године је био Никола Пуцарин, а перовођа Емил Бота. Православна парохија је 4. класе, има парохијску земљишну сесију и српско православно гробље. Православни храм посвећен Св. Јовану има осликан иконостас из 1779. године.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", сремски Карловци 1910. Православни парох је тада поп Јован Херак родом из Бршљанице. Православне матрикуле су заведене 1862. године.
Месна основна школа је комунална и има једно здање подигнуто 1830. године. Учитељ Емил Бота је учио децу у редовној настави њих 80 и пофторној још 26 ђака.
До територијалне реорганизације у Хрватској, налазио се у саставу старе општине Гарешница.
Становништво На попису становништва 2011. године, Велики Пашијан је имао 344 становника.
На попису становништва 1991. године, насељено место Велики Пашијан је имало 374 становника, следећег националног састава:
Референце
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Гарешница Категорија:Насеља у Бјеловарско-билогорској жупанији Категорија:Насеља у Хрватској