мини|десно|250п|Области Краљевине СХС (1922—1929)
Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца биле су основне јединице административне и територијалне самоуправе у Краљевини СХС у периоду од 1921. до 1929. године. Формално су установљене Видовданским уставом од 28. јуна 1921. године, а делокруг и начин рада обласних власти детаљније је дефинисан 21. марта 1922. године, када су донета два законска акта: "Закон о општој управи" и "Закон о обласној и среској самоуправи". Потом је 26. априла 1922. године донета и посебна "Уредба о подели земље на области", којом је извршена подела целокупног државног подручја на 33 области.Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (год. 4, бр. 92, од 28. априла 1922. године)
У територијалном смислу, новоустановљене области нису се увек поклапале са дотадашњим административним јединицама. Области су имале и своја представничка и извршна тела. На челу обласне администрације налазио се велики жупан, кога је постављао краљ. Главно представничко тело била је обласна скупштина, чији су чланови бирани на непосредним изборима. Обласна скупштина је бирала обласни одбор, који је управљао пословима из делокруга обласне самоуправе. Услед политичких превирања, обласна самоуправа је у појединим покрајинама уведена са закашњењем, а тај процес се одвијао поступно, у периоду од 1922. до 1924. године. Због тог кашњења и сложених политичких односа у многим деловима земље, обласни избори су одржани тек 1927. године. Области су укинуте већ 1929. године, након проглашења Краљевине Југославије, када је држава подељена на бановине.
Области Област Површина -{km}-2 Број становника (1922) Седиште Београдска 9.581,4 762.493 Београд Загребачка 8.162,3 809.482 Загреб Љубљанска 9.489,0 537.079 Љубљана Приморско-крајишка 14.121,9 624.708 Карловац Мариборска 7.569,0 624.121 Марибор Осјечка 13.383,5 775.723 Осијек Сремска 6.865,9 407.025 Вуковар Бачка 7.267,0 590.500 Нови Сад Подунавска 6.094,1 405.113 Смедерево Подринска 3.551,3 182.358 Шабац Ваљевска 2.457,8 133.984 Ваљево Шумадијска 3.864,4 241.862 Крагујевац Моравска 2.889,4 183.959 Ћуприја Пожаревачка 4.230,5 219.103 Пожаревац Тимочка област 6.352,4 240.506 Зајечар Нишка 7.269,3 422.273 Ниш Врањска 5.869,7 249.321 Врање Косовска 8.471,9 351.990 Приштина Скопска 8.849,0 336.423 Скопље Брегалничка 4.956,0 104.460 Штип Битољска 11.969,0 341.095 Битољ Рашка 8.435,8 264.803 Чачак Ужичка 7.555,7 214.271 Ужице Крушевачка 2.709,9 152.976 Крушевац Зетска 13.326,0 348.957 Цетиње Сплитска 9.836,4 469.111 Сплит Дубровачка 2.649,4 136.698 Дубровник Тузланска 8.918,0 416.413 Тузла Сарајевска 8.405,0 287.214 Сарајево Бихаћка 5.603,0 2017.023 Бихаћ Врбаска 9.018,0 423.240 Бања Лука Мостарска 9.139,0 265.330 Мостар Травничка 10.116,0 280.709 Травник
Подела земље на области Уредбом из 1922. године, држава је подељена на 33 области. Границе области су пресецале дотадашње границе готово свих покрајина. Једино на простору Босне и Херцеговине није било територијалних промена, већ је покрајинска управа укинута, а дотадашњи окрузи су постали области. За сваку област били су предвиђени посебни аутономни органи, то су биле обласне скупштине и обласни одбори. У делокругу рада аутономних обласних органа нашле су се економске, финансијске, саобраћајне и просветне надлежности. Закон је предвиђао и могућност да области, под одређеним условима, могу бити уједињене, а поједине општине и срезови издвојени из постојећих области и прикључени суседним.
Велики жупани На челу области налазили су се велики жупани, као политички представници владе. Закон о општој управи давао је великом жупану надлежност у свим гранама опште управе. У општу управу спадали су сви послови из надлежности министра унутрашњих послова, просвете, аграрне реформе, пољопривреде и вода, грађевина, трговине и индустрије, народног здравља, социјалне политике, вера, шума и рудника, уколико се не односе на управу државним доменима. Ван опсега опште управе остали су, осим државних домена шума и руда, још и послови министарстава спољних послова, војске и морнарице, правде, изједначења закона, финансија, саобраћаја, пошта и телеграфа.
Велики жупан је надзор над радом среских власти остваривао преко окружних начелника, који су били помоћници великог жупана, тако да увођењем области није у потпуности укинут окружни ниво управе, који је трансформисан у испоставу обласне власти. Дотадашње окружне управе су заједно са својим чиновништвом интегрисане у обласну управу, док су окружним начелницима, као надзорним органима, остављени само основни службеници. Као и великог жупана, окружне начелнике је такође постављао краљ (чланови 15—17. Закона о општој управи из 1922. године).
Види још Административне поделе Југославије Локални избори у Краљевини СХС 1927.
Референце
Литература
Спољашње везе Уредба о подели земље на области; Закон о општој управи; Закон о обласној и среској самоуправи (1922)
* Области