Дехуманизација уметности () је хуманистички концепт који је развио шпански филозоф Хосе Ортега и Гасет у истоименом делу из 1925. године. Тим изразом Ортега и Гасет алудира на авангардну уметност и књижевност („изми“) настале након Првог светског рата.
Главни представници авангарде у Шпанији су припадници Генерације '27, међу којима се истичу песници као што су Луис Сернуда, Федерико Гарсија Лорка, Педро Салинас, Хорхе Гиљен, Рафаел Алберти и Висенте Алеисандре. Група је за узоре имала Хуана Рамона Хименеза, модернисту Рубена Дарија и симболистичку књижевност, што је представљало корак унапред у односу на претходну Генерацију '98 и њене представнике као што су Мигел де Унамуно, Антонио Мачадо, Пио Бароха и др.
Ортега и Гасет концептуализује нову естетику као „уметност за мањину“, рафинирану књижевност бекства која не уме да асимилује масу. Одлике те нове форме разумевања уметности резимирао је Висенте Гаос у својој антологији поезије Генерације '27:
Жеља за оригиналношу и иновативношћу (која се наслања на претходнике из периода романтизма). Херметизам (која отежава њено разумевање, бежи од јасне референције). Самодовољност уметности (чистота, аутентичност). Антиреализам и антиромантизам (песма не треба да значи, већ једноставно да постоји; с друге стране, избегава се романтичарски субјективизам). Надреализам (логичка инкохеренција, значај несвесног и снова). Интрасценденција (незаинтересованост, одрицање од одговорности за вануметничку реалност и од морализма). Доминација метафоре (коју у поменутом цитату наводи Ортега и Гасет). Онирички језик (повезан са надреализмом). Атомизација (дезинтеграција, кидање логичких веза).
Литература
Gаоs, Vicente. "Antología del Grupo Poético de 1927". Ed. Cátedra, 1976. Ortega y Gasset, José. "La deshumanización del arte y otros ensayos de estética". Alianza Ed., 1991.
Спољашње везе Simón Marchán Fiz, «Una nueva sensibilidad artística», ABC Cultural, 11-11-2000.
Категорија:Естетика