Farmakokinetika, skraćeno PK, (od starogrčkog -{pharmakon}- "lek" i -{kinetikos}- "vezano za kretanje") je grana farmakologije koja se bavi izučavanjem promena supstanci doziranih u žive organizme. Reč farmakokinetika prvi put uveo je Friedrich Hartmut Dost 1953. godine u Nemačkoj i disciplinu definisao kao nauku kvantitativne analize odnosa između organizma i leka. Supstance od interesa su farmaceutski agensi, hormoni, nutrijenti, i toksini. Ona pokušava da otkrije sudbinu leka od momenta njegovog unosa do tačke u kojoj je kompletno eliminisan iz tela.
мини|250п|Grafikon koji demonstrira Mihaelis-Menteninov kinetički model odnosa između enzima i supstrata
Farmakokinetika opisuje kako telo deluje na specifični lek nakon doziranja putem mehanizama apsorpcije i distribucije, kao i hemijske promene supstance u telu (npr. posredstvom metaboličkih enzima kao što su enzimi citohrom P450 ili glukuronoziltransferaza), i efekte i puteve izlučivanja metabolita leka.Pharmacokinetics. (2006). In Mosby's Dictionary of Medicine, Nursing, & Health Professions. Philadelphia, PA: Elsevier Health Sciences. Приступљено December 11, 2008, from http://www.credoreference.com/entry/6686418 Farmakokinetička svojstva leka mogu da budu uslovljena faktorima poput mesta administriranja i doze leka. Ti faktori mogu da utiču na brzinu apsorpcije. Farmakokinetika se često studira zajedno sa farmakodinamikom.
Pregled
Farmakokinetika opisuje kako telo utiče na određeni ksenobiotik/hemikaliju nakon primene kroz mehanizme apsorpcije i distribucije, kao i na metaboličke promene supstance u telu (npr. metaboličkim enzimima kao što su citohrom P450 ili enzimi glukuronoziltransferaze), i efekte i putevi izlučivanja metabolita leka.Pharmacokinetics. (2006). In Mosby's Dictionary of Medicine, Nursing & Health Professions. Philadelphia, PA: Elsevier Health Sciences. Retrieved December 11, 2008, from http://www.credoreference.com/entry/6686418 Na farmakokinetička svojstva hemikalija utiču način primene i doza primenjenog leka. Ovo može uticati na stopu apsorpcije.
Modeli su razvijeni da pojednostave konceptualizaciju mnogih procesa koji se odvijaju u interakciji između organizma i hemijske supstance. Jedan od njih, multipregradni model, je najčešće korišćena aproksimacija stvarnosti; međutim, složenost koja je uključena u dodavanje parametara sa tim pristupom modelovanju znači da se najčešće koriste monokompartmentalni modeli i iznad svega dvopartmentalni modeli. Različiti odeljci na koje je model podeljen obično se nazivaju ADME šema (takođe se nazivaju i LADME ako je oslobađanje uključeno kao poseban korak od apsorpcije):
Liberacija – proces oslobađanja leka iz farmaceutske formulacije. Takođe pogledajte IVIVC. Apsorpcija - proces ulaska supstance u krvotok. Distribucija – disperzija ili diseminacija supstanci kroz tečnosti i tkiva tela. Metabolizam (ili biotransformacija, ili inaktivacija) – prepoznavanje od strane organizma da je prisutna strana supstanca i nepovratna transformacija matičnih jedinjenja u metabolite. Ekskrecija – uklanjanje supstanci iz tela. U retkim slučajevima, neki lekovi se nepovratno akumuliraju u tkivu tela.
Metrike
Sledeće su najčešće merene farmakokinetičke metrike: Jedinice doze u tabeli su molske (mol) i molarne (M). Da biste izrazili metriku tabele u jedinicama mase, umesto količina supstance, jednostavno zamenite 'mol' sa 'g' i 'M' sa 'g/dm3'. Slično, druge jedinice u tabeli mogu biti izražene u jedinicama ekvivalentne dimenzije skaliranjem.
+ Farmakokinetičke metrike Karakteristika Description Simbol Jedinica Formula Vrednostradnog primera Doza Količina primenjenog leka. 500 mmol Interval doziranja Vreme između davanja doze leka. 24 h Cmax Maksimalna koncentracija leka u plazmi nakon primene. 60,9 mmol/L tmax Vreme da se dostigne Cmax. 3,9 h Cmin Najniža koncentracija koju lek dostigne pre primene sledeće doze. 27,7 mmol/L Cavg Prosečna koncentracija leka u plazmi tokom intervala doziranja u stabilnom stanju. 55,0 h×mmol/L Zapremina distribucije Prividna zapremina u kojoj se lek distribuira (tj. parametar koji povezuje koncentraciju leka u plazmi sa količinom leka u telu). 6,0 L Koncentracija Količina leka u datoj zapremini plazme. 83,3 mmol/L Poluvreme apsorpcije Vreme potrebno da se 50% date doze leka apsorbuje u sistemsku cirkulaciju. 1,0 h Konstanta brzine apsorpcije Brzina kojom lek ulazi u telo oralnim i drugim ekstravaskularnim putevima. 0,693 h−1 Poluživot eliminacije Vreme potrebno da koncentracija leka dostigne polovinu prvobitne vrednosti. 12 h Konstanta brzine eliminacije Brzina kojom se lek uklanja iz tela. 0,0578 h−1 Brzina infuzije Brzina infuzije potrebna za uravnoteženje eliminacije. 50 mmol/h Površina ispod krive Integral krive koncentracija-vreme (posle pojedinačne doze ili u stabilnom stanju). 1.320 h×mmol/L Čišćenje Zapremina plazme očišćene od leka u jedinici vremena. 0,38 L/h Biološka raspoloživost Sistemski dostupna frakcija leka. Bezjedinično 0,8 Fluktuacija Vršna fluktuacija unutar jednog intervala doziranja u stabilnom stanju. gde je 41,8%
Analiza
Bioanalitičke metode
Bioanalitičke metode su neophodne za konstruisanje profila koncentracija-vreme. Za merenje koncentracije lekova u biološkoj matrici, najčešće plazmi, koriste se hemijske tehnike. Odgovarajuće bioanalitičke metode treba da budu selektivne i osetljive. Na primer, mikroskalna termoforeza može da se koristi da se kvantifikuje kako biološka matrica/tečnost utiče na afinitet leka za njegovu biološku metu.
Masena spektrometrija
Farmakokinetika se često proučava korišćenjem masene spektrometrije zbog složene prirode matriksa (često plazme ili urina) i potrebe za visokom osetljivošću za posmatranje koncentracija nakon niske doze i dugog vremenskog perioda. Najčešća instrumentacija koja se koristi u ovom vidu primene je LC-MS sa trostrukim kvadrupolnim masenim spektrometrom. Tandemska masena spektrometrija se obično koristi radi dodatne specifičnosti. Standardne krive i interni standardi se koriste za kvantifikaciju obično pojedinačnog leka u uzorcima. Uzorci predstavljaju različite vremenske tačke dok se farmaceutski lek primenjuje, a zatim metaboliše ili uklanja iz tela. Prazni uzorci uzeti pre davanja su važni u određivanju pozadine i obezbeđivanju integriteta podataka sa tako složenim matricama uzoraka. Velika pažnja se poklanja linearnosti standardne krive; međutim, uobičajeno je koristiti prilagođavanje krive sa složenijim funkcijama kao što su kvadratne, pošto odziv većine masenih spektrometara nije linearan u velikim opsezima koncentracije.
Trenutno postoji značajno interesovanje za korišćenje masene spektrometrije veoma visoke osetljivosti za studije mikrodoziranja, koje se vide kao obećavajuća alternativa eksperimentisanju na životinjama. Nedavne studije pokazuju da se sekundarna elektrosprejna jonizacija (SESI-MS) može koristiti u praćenju lekova, što pruža prednost izbegavanja žrtvovanja životinja.
Vidi još Bioraspoloživost Enzimska kinetika Farmakodinamika
Reference
Literatura
, pág. 375-376, 2ª edición, Ed. Médica Panamericana , pág. 595, 4ª edición, Ed. Omega . . . Cooper, , pág 470-471, 2ª edición, Ed. Marbán . . . .
.
. . Malcolm Rowland, Thomas N. Tozer. "Farmacocinética clínica: Conceptos y Aplicaciones" Pharmacokinetics. (2006). En Mosby's Dictionary of Medicine, Nursing, & Health Professions. Philadelphia, PA: Elsevier Health Sciences. Disponible en Última visita 11, diciembre de 2008, . . . . . .
. .
Spoljašnje veze https://web.archive.org/web/20070304050519/http://vam.anest.ufl.edu/demos/onecompbolus.html
https://web.archive.org/web/20150924105610/http://www.staff.uni-giessen.de/~gi38/publica/pharma/pharma.pdf
Категорија:Фармакокинетика Категорија:Фармакологија Категорија:Фармација