десно|мини|250п|Culex pipiens, у 2012 и 2013. детектован је ка преносиоц вируса Западног Нила у Србији.

Епидемије грознице Западног Нила у Србији је енциклопедијски и епидемиолошки приказ кретања епидемија ове болести од њеног првог епидемијског јављања у Србији 2012. године. Грозница Западног Нила је сезонско обољење, највише заступљено у периоду највеће активности вектора - комараца. Имајући у виду искуства из околних земаља и Србије, први оболели у Србији се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број оболелих особа током августа и септембра месеца.

Према извештају Института за јавно здравље СрбијеГрозница Западног Нила-епидемиолошка ситуација у Србији, на дан 7.9.2012, Приступљено 8. 9. 2012. грознице Западног Нила, први пут је откривена у Србији, у лето 2012, тачније 13. августа 2012, након изолације ВЗН код прве жртве (жене старе 60 година из Панчева), која је тога дана преминула на Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије и код још седам особа. Ветеринари Ветеринарског института из Краљева након анализе прикупљениог материјала са обала Саве и Дунава у околини Београда у 150 збирних узорака установили су присуство вируса Западног Нила код десет кућних комараца, чиме је званично доказано да су кућни комараци (Culex pipiens), основни преносници вируса Западног Нила на простору Србије.U komi većina pacijenata zaraženih virusom Zapadnog Nila, Blic on line od 6.9.2012 Посећено:7. септембар 2012.

Клиничке карактеристике болести у Србији десно|мини|250п|<center>Могући резервоари, преносиоци и путеви преношења вируса Западног Нила у Србији. Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом комараца. Главни вектор, односно преносилац у Србији, је домаћи комарац (Culex pipiens), врста комарца који се одомаћио и на простору Србије.

Главни резервоар заразе у Србији (види слику десно) су различите врсте птица и друге домаће и дивље животиња, у којима се вирус одржава. Човек је случајни, односно тзв. „слепи домаћин“, јер се инфекција вирусом Западног Нила са њега даље не преноси.

Највећи број пацијената у Србији (80-90%) инфицираних вирусом Западног Нила нема/није имало никакве симптоме и знаке болести.

Код малог процента (10-20%), заражених особа симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, умором, болом у грлу, леђима, мишићима, зглобовима, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом.

Код 0,2% оболелих пацијената млађих од 65 година, и код 2% пацијената преко 65 година живота, дошло је до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који је захтевао болничко лечење. Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, треме, конвулзије, слабост мишића и парализа.

Након прележане инфекције код одређеног броја пацијената дошло је до развоја дуготрајних секвеле, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија.

Леталитет међу оболелима у Србији је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота и у просеку се кретао се од 10,78% до 13,4%, или у уобичајеном распону од 4-14% за ову врсту болести.

Дистрибуција оболелих од грознице Западног Нила у Србији у 2013. години <center> {| class="wikitable" |- !26. јул!!9. август!! 20. август!!30. август. !!6. септембар !! 9. септембар !! 13. септембар !!17. септембар !! 24. септембар |- |<center>7 ||<center>32||<center>71||<center>120 ||<center>148||<center>177 ||<center> 201 ||<center> 210 || 238

Ток и карактеристике епидемије у 2012. десно|мини|250п|Подручја Србије у којима је регистрована појава грознице Западног Нила (на дан 7.9.2012) На могућу инфекцију ВЗН у Србији лекари су посумњали јула месеца 2012. Почетком септембра 2012 болест је званично регистрована и пријављена Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, код 35 особа, са три смртна случаја. До септембра 2012. са клиничком сликом, суспектном на заразу овом болешћу у Институт за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије примљено је на лечење 36 пацијената, а инфекција ВЗН је до тога дана доказана код седам болесника.Вирусом Западног Нила заражено седам пацијената, Правда од 12.09.2012. Овим вирусом у Србији су најчешће заражене особе старије од 50 година и хронични болесници, који спадају у категорију са повећаним ризиком од тежег облика болести. Оболеле особе су узраста од 17 до 81 годину, а умрле особе имале су хронично срчано обољење. Нико од оболелих није боравио у земљама где је болест већ забележена, већ се према подацима српских епидемиолога болест примарно развила у Србији.Вирус Западног Нила у Србији на www.rts.rs, Приступљено 4. 9. 2012. До септембра 2012. од грознице Западног Нила у Србији је умрло шест особа, а болест је доказана код 44 болесника. Периодом инкубације код ових болесника кретао се од 3 до 14 дана. Умрле особе су имале неко од хроничних обољења и биле су старе између 68 и 81 годину. Оболеле и умрле особе су са подручја Сремског, Севернобанатског, Јужнобанатског, Подунавског округа и града Београда. Двоје умрлих је са територије Јужнобанатског округа, а четворо са територије Града Београда.Batut: Umrlo šest osoba od groznice Zapadnog Nila. на www.danas.rs, Приступљено 27. 9. 2012. У другој половини септембра уочена је појава смањења активности комараца, а како се с јесени очекује захлађење, када се активности комараца смањује, треба очекивати у четвртом тромесечју 2012. смањење разбољевања изазваног овим вирусом у Србији. Како је целог лета 2012. повећан број оболелих пацијента са сликом енцефалитиса, могуће је да је број заражених од ове грознице већи, али се оболели са лакшом клиничком сликом нису јавили лекару.

Ток и карактеристике епидемије у 2013. Од почетка до августа месеца 2013. године, у ширем окружењу 14 градова у Србији (Београд, Пожаревац, Суботица, Сланкамен, Смедерево, Рума, Шабац, Ваљево, Темерин, Панчево, Доњи Милановац, Ниш, Зрењанин и Бечеј) утврђено је присуство комараца који преносе грозницу западног Нила.

Током 6 месеци интензивног истраживања на терену стручнеих екипа Завода за биоциде и медицинску екологију, анализом узорака и детерминацијом родова утврдиле су највеће присуство комараца из рода Culex, и мања заступљеност осталих родова Aedes и Anopheles. Како у узорцима није откривен ниједан тиграсти комарац, епидемиолози су закључили да су и у 2013. години у Србији обични кућни комараци (Culex pipiens) преносиоци вируса, изазивача грознице Западног Нила.

Стање на дан 30. август 2013

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ до 30. августа 2013,IZЈZ Srbiје, Infоrmаciја о акtuеlnој еpidеmiоlоšкој situаciјi grоznicе Zаpаdnоg Nilа nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје u 2013. gоdini, Подаци од 30.08.2013. Приступљено 5.9.2013. званично је потврђено, да се у Србији 120 особа, могу довести у везу са инфекцијом вирусом грознице Западног Нила. „Од укупног броја оболелих, 88 је имало упалу мозга и мождане опне, док је од 116 хоспитализованих само 59 отпуштено из болнице.“Virus zapadnog Nila se širi, još 30 obolelih, Blic online od 5.9.2013. Приступљено 5.9.2013. До овог датума регистровано је 14 смртних исхода који се могу довести у везу са инфекцијом вирусом грознице Западног Нила. Умрли су: из Града Београда, по две умрле особе на територији СО Рума и по једна умрла особа на територији СО Темерин, СО Вршац, СО Власотинце, СО Панчево и СО Смедерево. „Умрле особе биле су старије од 50 година и биле су хронични болесници, односно, припадале су категорији становништва са повећаним ризиком од тежег облика болести. десно|мини|250п|Подручја Србије у којима је регистрована појава грознице Западног Нила (на дан 6.9.2013.) десно|мини|250п|Подручја Србије у којима је регистрована појава леталитета изазвана грозницом Западног Нила (на дан 9.9.2013.)

Стање на дан 9. септембра 2013

На основу анализе података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић, Батут“ и лабораторијских критеријума (према препорукама Европског центра за контролу болести), до 9. септембра 2013,IZЈZ Srbiје, Infоrmаciја о акtuеlnој еpidеmiоlоšкој situаciјi grоznicе Zаpаdnоg Nilа nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје u 2013. gоdini, Подаци од 04.09.2013. Приступљено 12.9.2013. званично је у Србији пријављено 177 случајева разбољевања од грознице Западног Нила.

Највећи број оболелих особа (114) је са територије Града Београда — СО Стари Град (2), СО Младеновац (9), СО Палилула (12), СО Земун (14), СО Барајево (4), СО Нови Београд (7), СО Чукарица (15), СО Обреновац (8), СО Вождовац (12), СО Звездара (13), СО Савски венац (2), СО Раковица (3), СО Гроцка (7), СО Сопот (2), СО Врачар (1) и СО Сурчин (2) и СО Лазаревац (1).

Преостале 63 оболеле особе су са територије: Јужнобанатског округа (22) - СО Панчево (14), СО Ковин (3), СО Вршац (2),СО Алибунар (1), СО Ковачица (1) и СО Опово (1), Подунавског округа (12) - СО Смедерево (8), СО Велика Плана (2) и СО Смедеревска Паланка (2), Сремског округа (6) - СО Рума (3), СО Сремска Митровица (2) и СО Стара Пазова (1), Колубарског округа (10) - СО Ваљево (8), СО Мионица (1) и СО Уб (1), Средњобанатског округа (4) – СО Зрењанин (4), Јужнобачког округа (1) — СО Темерин (1), Мачванског округа (1) — СО Богатић (1), Браничевског округа (1) — СО Пожаревац (1) и СО Петровац на Млави (1), Јабланичког округа (1) — СО Власотинце (1). Моравичког округа (1) - СО Чачак (1), Севернобачког округа (2) - СО Суботица (2)

Од укупног броја оболелих особа, 136 има или је имало клиничку слику менингитиса, енцефалитиса или менингоенцефалитиса.

Од 171 болнички лечене особе 84 је отпуштено из болнице. Од 177 оболелих особа, 148 је у узрасту преко 50 година. Од 177 болнички лечених особа 115 болује од неког хроничног обољења.

До овог датума регистровано је 20 смртних исхода која се могу довести у везу са инфекцијом вирусом грознице Западног Нила; 11 из Града Београда, две умрле особе на територији СО Рума и по једна умрла особа на територији СО Темерин, СО Вршац, СО Власотинце, СО Панчево, СО Смедерево, СО Велика Плана и СО Зрењанин. Умрле особе биле су старије од 50 година и хронични су болесници, односно, припадале су категорији становништва са повећаним ризиком од тежег облика болести.

До 9. септембра 2013. леталитет од грознице Западног Нила у Србији, износио је 10,73%, што је у оквиру уобичајеног распона 4-14% код оболелих од неуроинвазивног облика грознице Западног Нила.“."

Стање на дан 17. септембар 2013

На основу анализе података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић, Батут“ и лабораторијских критеријума (према препорукама Европског центра за контролу болести) до 17. септембра 2013,IZЈZ Srbiје, Infоrmаciја о акtuеlnој еpidеmiоlоšкој situаciјi grоznicе Zаpаdnоg Nilа nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје u 2013. gоdini, Подаци од 17.09.2013. Приступљено 21.9.2013. званично је у Србији пријављено 210 случај разбољевања од грознице Западног Нила.

Највећи бој оболелих је са територије Града Београда (124) - СО Стари Град (2), СО Младеновац (10), СО Палилула (13), СО Земун (15), СО Барајево (6), СО Нови Београд (7), СО Чукарица (16), СО Обреновац (8), СО Вождовац (12), СО Звездара (13), СО Савски венац (2), СО Раковица (5), СО Гроцка (8), СО Сопот (3), СО Врачар (1), СО Сурчин (2) и СО Лазаревац (1).

Преосталих 86 оболелих је са територије: Јужнобанатског округа (36) - СО Панчево (20), СО Ковин (5), СО Вршац (3), СО Алибунар (3), СО Ковачица (2), СО Опово (2) и СО Старчево (1), Подунавског округа (12) - СО Смедерево (8), СО Велика Плана (2) и СО Смедеревска Паланка (2), Сремског округа (8) - СО Рума (3), СО Сремска Митровица (4) и СО Стара Пазова (1), Колубарског округа (10) - СО Ваљево (8), СО Мионица (1) и СО Уб (1), Средњобанатског округа (4) - СО Зрењанин (4), Јужнобачког округа (1) - СО Темерин (1), СО Бачка Паланка (1), СО Петроварадин (1) и СО Жабаљ (1);