* десно|мини|280x280п|Музеј на отвореном „Старо село” у Сирогојну, споменик културе од изузетног значаја. Етно-село је посебно уређен туристички или музејски комплекс који чува, приказује и оживљава традиционалну архитектуру, начин живота, материјалну и нематеријалну културну баштину и обичаје сеоског становништва одређеног географског подручја.
У зависности од начина настанка и основне намене, етно-села могу бити формирана као аутентични музеји на отвореном (конзервиране или пренете историјске грађевине) или као савремени тематски туристичко-угоститељски комплекси изграђени у традиционалном стилу народног градитељства.
Карактеристике и типологија Етно-села се најчешће деле у две основне категорије:
Аутентични музеји на отвореном (етнографски комплекси): Настају преношењем оригиналних, старих сеоских стамбених и привредних објеката из различитих делова једне регије на јединствену локацију, где се реконструишу са оригиналним намештајем, покућством и алатима (као што је Музеј „Старо село” у Сирогојну). Савремени етно-туристички комплекси: Наменски изграђена села и насеља која користе традиционалне материјале (дрво, камен, ћерпич) и архитектонске форме како би посетиоцима понудила спој етно-амбијента и савременог комфора (хотелски смештај, ресторани са националном кухињом, рекреативни садржаји).
Архитектонски садржаји У оквиру етно-села у Србији и региону најчешће се налазе типични елементи традиционалног српског сеоског домаћинства:
Кућа (главна стамбена зграда): Дводелна или вишеделна брвнара, моравка или талпара са огњиштем као средиштем породичног живота. Помоћни и привредни објекти: Вајат (стамбени простор младенаца), магаза (складиште жита и вредности), млекар (за прераду млека), амбар или кош, качара (за судове са ракијом и туршијом), пекара и пушница. Занатске радионице: Ковачке, грнчарске, ткачке и столарске радионице у којима се приказују стари, готово изумрли занати.
Значај за развој руралног туризма Етно-села представљају један од главних стубова руралног туризма. Поред очувања материјалне баштине, она доприносе:
Очувању нематеријалног културног наслеђа (припрема традиционалних јела, народна радиност, фолклорне смотре, старинске игре и обичаји). Економском развоју локалних сеоских заједница кроз пласман домаћих пољопривредних производа, рукотворина и сувенира. Едукацији млађих генерација о начину живота, грађевинарству и екологији прединдустријског доба.
Позната етно-села
Србија
„Старо село” Сирогојно (Златибор) — једини аутентични музеј на отвореном у Србији, са преко 50 пренетих брвнара из 19. и са почетка 20. века. Дрвенград (Мећавник) (Мокра Гора) — етно-комплекс и филмско село које је подигао Емир Кустурица, познато као место одржавања фестивала Кустендорф. Етно-село Тршић код Лознице — спомен-комплекс посвећен Вуку Стефановићу Караџићу. Етно-село Моравски конаци (Велика Плана) — комплекс са језером и аутентичним вајатима из поморавског краја. Етно-село Коштунићи (подножје планине Сувобор). Етно-село Срндаље код Рибарске Бање.
Босна и Херцеговина и регион
Етно село Станишићи код Бијељине — један од најпосећенијих комплекса у региону са пренетим аутентичним дрвеним кућама, воденицама и језерима. Етно-село Бабића брдо (Романија). Етно-село Љубачке долине код Бање Луке. Етно-село Кумровец (Хрватска) — очувано аутентично загорско село.
Види још
Сеоски туризам Музеј на отвореном Народно неимарство Брвнара Вајат
Референце
Литература