right|150pxOksim je hemijsko jedinjenje iminske klase, sa opštom formulom -{R1R2C=N O H, gde je -{R}-1}- organski bočni lanac, a -{R}-2 može da bude vodonik, u aldoksimu, ili neka druga organska grupa, u ketoksimu. O-supstituisani oksimi formiraju bliko srodnu familiju jedinjenja. Amidoksimi su oksimi amida sa opštom strukturom -{RC(=NOH)(NRR')}-.
Oksimi se obično formiraju reakcijom hidroksilamina i aldehida ili ketona. Termin oksim datira iz 19-tog veka, kao kombinacija reči oksigen i imin.-{Page 1164 of: Victor Meyer und Alois Janny (1882a) "Ueber stickstoffhaltige Acetonderivate" (On nitrogenous derivatives of acetone), Berichte der Deutschen chemischen Gesellschaft, 15: 1164–1167)}-
Struktura i osobine Oksimi se javljaju kao dva geometrijska stereoizomera: syn izomer i anti izomer. Aldoksimi, izuzev aromatičnih aldoksima koji postoje samo kao anti izomeri, i ketoksimi se mogu skoro potpuno razdvojiti.
Oksimi imaju tri karakteristična opsega u infracrvenom spektru, na talasnim dužinama 3600 (-{O-H}-), 1665 (-{C=N}-) i 945 (-{N-O}-).
U vodenom rastvoru, alifatični oksimi su 102- do 103-puta otporniji na hidrolizu od analognih hidrazona.
Reference
Категорија:Функционалне групе *