Битка на Беласици одиграла се 29. јула 1014. године између Византијског и Бугарског царства. Део је византијско-бугарских ратова, а завршена је одлучном победом Византије. Битку описују византијски хроничари Јован Скилица и Кекавмен.
Бугари су, на челу са Самуилом, подигли су устанак 976. године против Византијске власти. Тада је на власти био Василије II који је владао од 976. до 1025. године. Победа Византије натерала је Самуила да побегне. Када му је Василије заробио његову војску (15.000 војника) свима је повадио очи, а сваком стотом извадио је само по једно око да би могли да их воде. Када их је Самуило видео, умро је на месту. Тада су Василија прозвали Бугароубица.
Позадина Византијско-бугарски сукоби датирају из 7. века, када су Бугари, под каном Аспарухом, успоставили државу дуж реке Дунав, у једној од провинција Византијског царства. Као резултат тога, бугарска држава приморана је да води низ ратова са Византијом како би обезбедила своје постојањеMutafchiev, Book about the Bulgarians, .
Године 968. Бугарска је нападнута са севера од стране кијевског кнеза СвјатославаGyuzelev, Short History of Bulgaria, . До тог времена, Бугарско царство, које је некада угрожавало постојање Византије под владавином цара Симеона, изгубило је највећи део своје некадашње моћиBozhilov, Tsar Simeon the Great, . Током овог сукоба, Грци, који су такође били у рату са Бугарима, освајају бугарску престоницу Преслав 971. године. Овај рат резултирао је тиме да је бугарски цар Борис II присиљен у Цариграду да се одрекне царске титуле коју је понео његов деда Симеон, а велики делови Источне Бугарске падају под византијску властPirivatrich, The State of Samuel, . Том приликом основан је и Катепанат Рас на просторима Србије. Византинци су веровали да је то значило крај независне Бугарске, али су западне бугарске земље и даље остале ван њихове контроле. Отпор на овим просторима предводили су Комитопули, браћа Давид, Мојсије, Арон и Самуило, синови комеса Николе Vol. II, Pirivatrich, The State of Samuel, .
Када је византијски цар Василије II 976. године дошао на престо, главни циљ био му је сламање бугарског отпора. Супротставили су му се Бугари на западним деловима некадашњег Царства, предвођени Самуилом. Прва кампања Василија II била је неуспешна. Цар се једва спасао погибије када су Бугари 986. године уништили византијску војску у бици код Трајанових вратаAngelov / Cholpanov, Bulgarian Military History in the Middle Ages (10th–15th centuries), . Током наредних петнаест година, док је Василије био преокупиран побунама у сопственој држави и претњом Фатимида са истока, Самуило је повратио већину бугарских територија и пренео борбе на непријатељску територију. Међутим, његова инвазија на јужну Грчку, током које је допро до Коринта, довела је до великог пораза у бици на Спрехију 996. године. Следећа фаза рата отпочела је 1000. године, када је Василије, након што је осигурао своје позиције на истоку, покренуо низ напада на Бугаре. Он је успео да поврати Мезију, а 1003. године његове снаге заузеле су Видин. Следеће године, Василије је нанео тежак пораз Самуилу у бици код Скопља. До 1005. године Василије је повратио контролу над Тесалијом и деловима јужне Македоније. Током наредних неколико година Бугари прелазе у офанзиву, али не успевају да постигну значајнији успех нити да истерају Грке са територија које су освојили. Контранапад из 1009. године није успео; Бугари су поражени код КретеGyuzelev, Short History of Bulgaria, Nikolov, Centralism and regionalism in early Medieval Bulgaria (end of the 7th – beginning of the 11th centuries) . Јован Скилица бележи да је "Василије настављао са нападима сваке године и тако ослабио Бугарску" Vol. II, Pirivatrich, The State of Samuel, . Рат је кулминирао 1014. године када је Самуило одлучио да заустави византијску војску пре него што она продре у срце бугарске државе.
Пред битку 250п|мини|лево|Бугарска у периоду устанка Комитопула (976–1918) Самуило је знао да ће византијска војска морати да прође кроз низ планинских прелаза, те је због тога предузео мере да их закрчи. Бугари су изградили јарке дуж границе и утврдили многе долине и пролазе са зидинама и кулама, посебно пролаз Клеидион (Кључ) на реци Струми, кроз који је Василије морао проћи. Самуило је снажно утврдио и северне падине планине Беласице, јужно и источно од свог двора у СтрумициIoannes Scylitzes, Historia, II, . Широка долина реке Струмице била је погодно место за напад и користиле су је византијске снаге у ту сврху и током претходних година. Бугари су оставили јаке снаге како би обезбедили пролаз. Поред тога, бугарски владар изабрао је Струмицу за одбрамбену базу јер се тај простор налазио на путу до Солуна који је водио преко ОхридаZlatarski, History of Bulgaria in the Middle Ages, Vol. I, Part 2, .
Самуилова одлука да се суочи са Василијем и главнином његове војске у Клеидиону није била подстакнута само сталним поразима и инвазијама које су девастирале његову државу, већ и забринутошћу због губитка ауторитета међу племством, које је било веома ослабљено услед византијских кампања. На пример, 1005. године гувернер важне јадранске луке Драч предао је град ВасилијуОстрогорски, Историја Византије, . Да би се суочио са Грцима, Самуило је окупио велику војску (по неким тврдњама, чак 45.000 људи)Nikolov, Centralism and Regionalism in Early Medieval Bulgaria , p. 131. G. Византијски хроничар Георгије Монах помиње чак 350.000 људи, што је свакако претерано. Било их је око десет пута мање.. Василије се такође добро припремио окупљајући велику војску на чије чело је поставио најискусније команданте. Ту је био и гувернер Филипопоља (Пловдива), Нићифор Ксифија, који је 1001. године заузео бугарске престонице Плиску и Преслав.
Битка 250п|мини|Манасијева хроника: Византинци побеђују Бугаре на Беласици (горе). Самуилова смрт (доле). Византијска војска кретала се из Цариграда ка Комотини, Драми и Серу и стигла до кланца Рупел на реци Струми. Одатле је војска ушла у долину Струмице и стигла у околину села Кључ где се река савијала и приближавала Беласици и Ограждену. Тамо је војску зауставио велики дрвени зид кога су бранили бугарски војници. Византинци су одмах направили палисаду, али су били тешко одбијени са великим жртвамаIoannes Scylitzes, Historia, II, Zonaras, ibid., IV, .
Као одговор на то, Самуило је послао велику војску, под командом једног од својих најспособнијих војсковођа, Несторицом, да нападне Грке јужно и скрене пажњу Василија од опсаде КључаNikolov, Centralism and Regionalism in Early Medieval Bulgaria, . Бугари под Несторицом стигли су пред зидине Солуна, али су византијске трупе, под командом Теофилакта Вотанијата, стратега Солуна и његовим сином Михаилом, успеле да се пробију изван градских зидина у крвавој бици. Теофилакт је заробио многе војнике и велику количину војне опреме и кренуо ка северу да помогне свом цару. Vol. II, Zlatarski, History of Bulgaria in the Middle Ages, Vol. I, Part 2, .
Први покушај Василија II да пробије блокаду пролаза завршен је неуспешно. Његова војска заустављена је у пролазу долином од стране 15 до 20.000 бугараIoannes Scylitzes, Historia, . Упркос тешкоћама, Василије није одустао од напада. Наредио је свом генералу, Нићифору Ксифији, да маневрише са трупама око високе планине Беласице и окружи их, док је сам настављао да напада зид и тако им одвлачи пажњуCedrin, ibid., . Ксифија је послао своје трупе стрмом стазом која их је одвела у позадину непријатељаCedrin, ibid., . Ксифија је 29. јула напао стражаре, разбио их и присилио на предају. Бугари су напустили одбрану пролаза како би се суочили са Ксифијиним снагама. То је омогућило Василијев пробој фронта и уништење дрвеног зидаZlatarski, History of Bulgaria in the Middle Ages, Vol. I, Part 2, .
У бици је убијено на хиљаде бугарских војника. Остатак је очајнички покушао побећи на запад. Самуило и његов син Гаврило Радомир одмах су кренули на исток из свог штаба у тврђави Струмици, како би помогли својој војсци, али су у очајничким борбама у близини села Мокријево (данашња Македонија), били преплављени непријатељским снагама које су брзо напредовалеAngelov / Cholpanov, Bulgarian Military History in the Middle Ages (10th–15th centuries), . Многи Бугари убијени су у Мокријеву, а многи су и заробљениГрчки извори за историју Бугарске, Vol. VI, . Сам Самуило једва је побегао, и то само захваљујући храбрости свога сина Гаврила Радомира који је посадио оца на свог коња и послао га у ПрилепIoannes Scylitzes, Historia, . Из Прилепа, Самуило се вратио у Преспу, док је Гаврило Радомир кренуо према Струмици како би наставио борбуZonaras, ibid., .
Након битке Након победе код Беласице, Василије II је кренуо према Струмици, која је била кључна за држање целе Вардарске долине. На путу до тврђаве, Византинци су заузели тврђаву Мацукион, источно од СтрумицеIoannes Scylitzes, Historia, . Византијски цар је такође послао војску под Вотанијатом да опколи Струмицу и уништи све бедеме на југу и очисти пролаз до Солуна. Са остатком трупа, Василије је опколио град. Бугари су дозволили Вотанијату да уништи тврђаве, али су он и његова војска у заседи у уској долини разбијени. У бици која је уследила Вотанијат је потпуно поражен, а и сам је изгубио живот. Убио га је лично Гаврило Радомир, син бугарског цара, својим копљемZlatarski, History of Bulgaria in the Middle Ages, Vol. I, Part 2, Angelov / Cholpanov, Bulgarian Military History in the Middle Ages (10th–15th centuries), . Као резултат овог пораза, Василије напушта опсаду Струмице и повлачи се. По речима кубикуларија Сергија, по повратку су Грци заузели Мелник приморавајући његове бранитеље да се предајуIoannes Scylitzes, Historia, р. 460. Био је то још један тежак ударац за Бугаре јер је град чувао главни пут ка Софији са југа.
Заробљеници 300п|мини|лево|Битка на Беласици.
Јован Скилица бележи да је Василије II потпуно уништио бугарску војску и заробио 15.000 војника, док их је према Кекавмену било 14.000. Међутим, савремени историчари, попут Васила Златарског, тврде да су ове бројке претеране. Бугарски превод Манасијеве хронике из 14. века броји 8000 заробљеника. Василије је поделио заробљенике у групе од по 100 људи. У свакој је потпуно ослепео 99 војника, док је оставио по једног заробљеника са једним оком, како би друге могао водити кућамаIoannes Scylitzes, Historia, р. 458. Овај чин био је освета за смрт Вотанијата, Василијевог омиљеног генерала и саветникаGyuzelev, Short History of Bulgaria, . Због овог чина Василије II добио је свој надимак "Бугароубица" (грчки: λουλγαροκτονος). Самуило је умро од срчаног удара, 6. октобра 1014. године, наводно када је видео своју ослепљену војскуRunciman, A History of the First Bulgarian Empire, .
Последице 250п|мини|Југоисточна Европа око 1000. године, када је Бугарска такође била у рукама Византинаца. Погибија Вотанијата и још четири године колико је рат трајао показале су да византијски успех на Беласици није био потпунHolmes, Catherine, Basil II (A.D. 976–1025) . Неки савремени историчари сумњају у речи Кекавмена и Скилице да су Византинци однели толико убедљиву победуStephenson, P., The Legend of Basil the Bulgar-Slayer. . . Други наглашавају да је смрт цара Самуила два месеца након битке била далеко кобнија по Бугарску од пораза у бици на БеласициZlatarski, History of Bulgaria in the Middle Ages, Vol. I, Part 2, . Његови наследници, Гаврило Радомир и Јован Владислав, нису били у стању да се ефикасно одупру нападима Василија, те је Самуилово царство дефинитивно поражено 1018. године. Те године је Јован Владислав погинуо у бици код ДрачаRunciman, A History of the First Bulgarian Empire, , а Бугарска постала провинција Византијског царства, што ће остати све до подизања устанка под вођством браће Асена 1185. године.