Сава Дамјанов (Нови Сад, 29. септембар 1956) српски је књижевник, историчар књижевности и професор емеритус на Универзитету у Новом Саду. Писао је прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Његов уметнички, научни и педагошки рад обележава превредновање и реинтерпретација српског књижевног наслеђа.
Живот и дело
Сава Дамјанов је писац, књижевни историчар, есејиста и универзитетски професор. Као прозаисту, књижевна критика га сматра једним од водећих представника српског постмодернизма. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичној књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици. Приређивао је за штампу текстове српских писаца 18, 19. и 20. века. Током деведесетих година уређивао је часопис за светску књижевност Писмо, и Свети Дунав, магазин посвећен средњоевропској култури. Био је уредник „Библиотеке српске фантастике", едиције „Новосадски манускрипт", као и антологијске библиотеке „Десет векова српске књижевности“ код Издавачког центра Матице српске. Један је од оснивача међународног књижевног фестивала „Прозефест“ (у Новом Саду) и награде „Милован Видаковић“ која се додељује за животно дело. Један је од оснивача и први председник Друштва новосадских књижевника (ДНК). Предавао је на Филозофском факултету у Новом Саду, где је и дипломирао (1980. године, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик), магистрирао (1986) и докторирао (1996) под менторством академика Милорада Павића.
Његови текстови превођени су на енглески, француски, немачки, руски, пољски, чешки, мађарски, словачки, русински, украјински, бугарски, словеначки и македонски језик. Заступљен је у антологијама савремене српске прозе.
У зимском семестру 2001/2002. предавао је на катедри за славистику Универзитета у Тибингену (Немачка). Држао је предавања и на Универзитетима у Регенсбургу, Фрајбургу, Берлину, Халеу, Триру, Гетингену, Бону, Торину, Венецији, Кракову, Вроцлаву, Варшави, Гдањску, Лођу, Ополу, Сосновјецу, Великом Трнову, Љубљани, Скопљу, Будимпешти, Кијеву и Лавову. Сарађивао је на докторским студијама Универзитета у Београду, Нишу, Никшићу, Загребу, Љубљани, Кракову, Берлину, Венецији, Лисабону и Мелбурну. Учесник је многих међународних књижевних и научних симпозијума у земљи и иностранству.
На седници Сената Универзитета у Новом Саду, одржаној 31. марта 2022. године, изабран је у звање професора емеритуса.
Награде и признања Бранкова награда Матице српске Награда „Захарије Орфелин” Награда СИЗ-а културе Војводине за оригинални домет у књижевној историографији Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за Причке, 1995. Награда „Лаза Костић”, за књигу Ново читање традиције, 2003. Награда „Госпођин вир”, за поетску збирку Историја као апокриф, 2009. Награда „Сретен Марић”, за петокњижје Дамјанов: српска књижевност искоса, 2013. Награда „Тодор Манојловић”, за модеран уметнички сензибилитет, за 2017. Награда „Арт-Анима”, за популаризацију фантастике, 2018. Награда „Теодор Павловић”, за књигу Also sprach Damjanov, 2019. Награда „Стеван Пешић”, за књигу Историја као апокриф, 2021. Новембарска повеља Новог Сада, 2022. Медаља културе за очување културног наслеђа, 2023. Наградa „Станислав Лем”, 2024.
Дела Истраживање савршенства (роман), Београд 1983; Граждански еротикон (антологија), Ниш 1987. Корени модерне српске фантастике (студија), Нови Сад 1988. Колачи, обмане, нонсенси (приче), Београд 1989. Шта то беше млада српска проза? (есеји и критике), Београд 1990. Причке (проза), Београд 1994. Нова (постмодерна) српска фантастика (антологија), Београд 1994. Кодер: историја једне рецепције (студија), Београд 1997. Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве (приче), Нови Сад 1997. Глосолалија (изабране и нове приче), Нови Сад 2001. Ново читање традиције (књижевноисторијски огледи), Нови Сад 2002. Нови Сад – земљи рај (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић ), Панчево 2003. Нови Сад – земљи рај I-II (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић), Панчево 2004. Антологија сербској постмодерној фантастики (на украјинском), Лавов, 2004. Постмодерна српска фантастика (антологија), Нови Сад 2004. Граждански еротикон (антологија – друго, допуњено и илустровано издање), Нови Сад 2005. Ремек-делца (приче), Београд 2005. Ерос и по(р)нос (есеји, прикази, мистификације), Београд 2006. Историја као апокриф (роман), Нови Сад 2008. Апокрифна историја српске (пост)модерне (есеји), Београд 2008. Порно-литургија архиепископа Саве (приче), Нови Сад-Зрењанин 2010. Дамјанов: Српска књижевност искоса (изабрани књижевноисторијски и књижевнокритички радови), књиге 1–6, „Службени гласник“, Београд 2011–2018: Књига 1: Вртови нестварног (огледи о српској фантастици); Књига 2: Велики код: Ђорђе Марковић Кодер (студија и есеји); Књига 3: Српски еротикон (еротографија у српској књижевности); Књига 4: Нова читања традиције 1-3 (књижевноисторијски огледи); Књига 5: Шта то беше српска постмодерна? (есеји и критике); Књига 6: Епилог (есеји). Итика Јерополитика@Вук (роман), Нови Сад–Зрењанин 2014. Also sprach Damjanov (изабрани интервјуи са коментарима), Зрењанин 2019. Дамјанов: Искони бѢ слово (изабрана проза), књиге 1–4, „Агора“, Нови Сад 2018–2021. Књига 1: Истраживање савршенства; Књига 2: Колачи, обмане, нонсенси; Књига 3: Ремек-делца; Књига 4: Историја као апокриф.
Референце
Спољашње везе Академски профил на презентацији Филозофског факултета у Новом Саду „Миленијалци” моју прозу доживљавају као изазов - интервју („Политика”, 27. август 2019)
Категорија:Рођени 1956. Категорија:Књижевници из Новог Сада Категорија:Српски књижевници Категорија:Доктори књижевности Категорија:Професори Универзитета у Новом Саду Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Категорија:Професори емеритуси Категорија:Професори емеритуси Универзитета у Новом Саду Категорија:Добитници Награде Тодор Манојловић Категорија:Добитници Награде Лаза Костић