Психопатологија нагона представља измену снаге и начина реализовања нагона. Нагони су све оно што нас изнутра подстиче на одређену активност, што нас усмерава и што нам омогућава да истрајемо у тој активности.Брајша П., Озимец С. Медицинска психологија и ментална хигијена. Медицинска књига, Београд-Загреб, 1990. Нагони се могу представити као сложени ненаучени обрасци понашања, засновани на наслеђеним механизмима, својствени биолошкој природи бића. Њих можемо поделити у две основне категорије виталне и социјалне (које многи аутори радије називају мотивима).
Витални нагони, који укључују нагон за самоодржавањем (останак и исхрана), нагон за одржањем врсте (сексуални нагон) и родитељски нагон. Социјални нагони, који се односе на скуп активности (стицање знања, положаја, социјалног статуса, угледа, звања и сл.) усмерених на обезбеђивање сопствене егзистенције и афирмације у друштву.Милутин М. Ненадовић. Пропедевитика психијатрије. Универзитет у Приштини, медицински факултет. Београд 2004.
Физиолошка основа нагона
Анатомско-физиолошка основа нагонског живота, у првом реду има у виду улогу хипоталамуса, лимбичког система и коре великог мозга. Хипоталамус је од великог значаја за осећај глади, жеђи страха, задовољства беса, контролише сан и одржање сталности температуре организма. Такође, метаболизам воде, масти и угљених хидрата регулише хипоталамус. Поред тога цели акт парења организује хипоталамус и делови предњег мозга у његовом суседству, а у овим центрима ЦНС-а налазе се и центри награђивања (поткрепљења). Поједине структуре хипоталамуса везују се за одређене нагонске манифестације. Тако се преоптичко једро сматра центром за регулацију жеђи и телесне температуре. У експериментима хлађење ове зоне условљава смањење жеђи, без обзира на то колико је мало течности било у организму. Супротно, загревањем долази до појачања потребе за уношењем течности. Супраоптичко једро вероватно утиче на формирање жеђи, активира организам да тражи воду и сам акт пијења воде. Стимулација бочних делова хипоталамуса провоцира жеђ, док дражење средњих хипоталамичких структура инхибиторно делује на њу. Када је осећај глади у питању, вентромедијално једро хипоталамуса супримира, а латерални нуклеус појачава глад и понашање тражења и уноса хране. На нивоу неуротрансмитера изгледа да је улога допамина посебно значајна у контроли потребе за уношењем хране док је норадреналин нарочито битан када се ради о осећају жеђи. Говорећи о сексуалном нагону, важно је осврнути се на неуронска кола у задњим деловима хипоталамуса која контролишу стварање полних хормона. Уколико дође до разарања овог дела, експериментална животиња не испољава више сексуални интерес, престаје да тражи партнера и не показује понашање типа удварања и парења. Хипоталамус заједно са хипофизом регулише секрецију полних хормона, које иначе луче тестиси код мушкараца, а оваријуми код жена (малу количину тестостерона лучи и кора надбубрега). Либидо код припадника оба пола под највећим је упливом тестостерона, мада је код жена концентрација овог хормона, у крви нижа око 20 пута у односу на мушкарце, што је и разумљиво јер се код њих ова супстанца синтетише само у кортексу супрареналних жлезда. Естроген и прогестерон одређују плодност жена и вероватно родитељски нагон. Неуропептиди хипофизе (лутеинизирајући и фоликулстимулишући хормон) значајни су код мушкарца и код жена за развој гениталних органа, полно сазревање у целини и уз садејство рилизинг фактора хипоталамуса, контролу нивоа полних хормона (тестостерона, естрогена и прогестерона) у организму. Па ипак и други делови мозга (лимбички систем и више структуре мождане коре) су битни за нагонско понашање. Лимбички систем ке одговоран за емоционални тон који прати цваку нагонску манифестацију, а више кортикалне структуре интегришу различита испољавања нагона у контексту јединствености кортикалне ситуације. Социјални мотиви, својствени пре свега људској врсти, не би се могли замислити без постојања филогенетски најмлађих нивоа неокортекса.Горан З. Голубовић. Основи опште психопатологије. Униграф Ниш, 2008
Психопатологија нагона
Патолошке модификације нагона се исказују у виду измене снаге исказа (квантитативни поремећаји нагона) или садржаја, правца или начина реализације (квалитативни поремећаји нагона).Миомир Љ. Лештаревић, Форензичка психопатологија, Београд 2005Весел Ј. Медицинска психологија са психијатријом. Виша медицинска школа, Београд, 1983.Десимировић В. Медицинска психологија са основама психопатологије. Наука, Београд, 1997;Вујић В. Медицинска психологија и општа психопатологија. Медицинска књига, Београд-Загреб, 1952.Марић Ј. Клиничка психијатрија. Меграф, Београд,2001.Голубович Г. З. Психопатологија - општи део. Здравствени центар, Бор, 2004Радојчић Б. М. Психопатологија. Медицинска књига. Београд-Загреб, 1987.Кецмановић Д. Симптоми и синдроми психичких поремећаја. Психијатрија. Кецмановић Д. Ед. 33-51. Медицинска књига, Београд-Загреб 1988Стојиљковић С. Психијатрија са медицинском психологијом. Медицинска књига, Београд-Загреб, 1984
Квантитативни поремећаји нагона
Квантитативни поремећај нагона за живљењем
Слабљење нагона за живљењем ја најјасније исказано у самоубиству (суицид) или покушаја самоубиства. Под одређеним околностима , веома ослабљен, нагон за живљењем не спречава особу, да се безрезервно определи за активно уништење сопственог живота. Суицид можемо поделити на:
Психопатолошки подстицај суицида имагинаран (ужасан, неподношљив) "реалитет" (халуцинације, илузије) доживљен од стране болесника у оквиру друштвених болести, често не дозвољава алтернативни избор. Под притиском неподношљивих патолошких емоција (страх, безнађе, осећање кривице и субјективно виђење одговорности и за најтеже катастрофе човечанства), нагон за живљењем "губи" битку (хипертимија, депресивно поларизована). Посебан облик краткотрајне, али некад афективне редукције нагона за живљењем се запажа у случајевима индукованог самоубиства. Сугестијом (поремећај воље) наведе на самоубиство као заједнички чин, индукован аособа обично реализује "договор", док особа индуктор, неретко одустане од извршења одлуке. Различите варијанте хемијске (психоактивне супстанце) зависности (патолошка емоција снажнија од нивоа жудње усмерена ка нивоу страсти) се често означавају, са разлогом, као "хронично самоубиство".
Нормални психолошки подстицај суицида
Морамо одмах рећи да "нормални" подстицај је од стране појединих аутора доведен у питање. Карактеристике "нормалног" психолошког подстицаја ка самоубиству би биле, да је то акт, одабран у стању прибране свести и пуног душевног здравља, у условима када реалистички сагледано околности пружају рационалну подршку том чину. Најчешће је реч о:
Терминалном стању малигних или других, неизлечивих телесних обољења. Увиђање евидентно трагичног тока догађаја у случају алтернативног заробљавања. Свођењу дефицитног животног биланса (билансно самоубиство). Суицид из убеђења: камиказе, самоубиство да би се избегло заробљеништво и мучење - партизани, сепуку код Јапанаца и сл. Или ако је случај са "чистим метафизичким - филозофским самоубиством", какво објашњава чувени словеначки филозоф и психоаналитичар Славој Жижек. кратки документарни филм - Zizek - True Philosophical Metaphysical Suicide (приступљено 18.11.2013. год.
Повишен нагон за живљењем, ако тако нешто постоји није психопатолошки феномен, мада неки аутори издвајају овај феномен као психопатолошки у оквиру хипертимије манично поларизоване (синдром маније).
Квантитативни поремећај нагона за исхраном
Булимија
Булимија или болесна прождрљивост представља појачан нагон за исхраном. Булиничари до те мере халапљиво једу да се могу и угушити комадом хране (болус смрт). Булумија се запажа код сенилне деменције, менталне субнормалности, епилептичке кризе, олигофреније или као један од симптома неурозе. Од булимије треба разликовати полифагију и полидипсију (претерани унос хране и воде), која се јавља код интернистичких болесника (инсипидни дијабет - оштећење задњег режња хипофизе, шећерна болест и сл.). Издвајамо и алиментарну гојазност, може поред других имати и психичку етиологију у својој основи. Вучја глад и коњска жеђ су епизодичне манифестације болесне прождрљивости и пијења воде, а срећу се у склопу темпоралне (психомоторне) епилепсије. Bulimia nervosa је углавном болест адолесценткиња и младих жена која се карактерише епизодама преједања (када постоји губитак контроле над уношењем хране), после чега следи компензаторно понашање са циљем да се спречи добијање на тежини (изазвано повраћање, злоупотреба лаксатива и диуретика.bulimija-tehnike-samopomoći bulimija (приступљено 22.11.2013. го.)Bulimija-bolest-zavisnosti булимија (приступљено 22.11.2013. го.)
Анорексија
Анорексија, губитак апетита или инапетиција понекад може бити толико интензивна да је могућ и смртни исход, услед неуношења хране. Анорексија се може видети у депресивним стањима, схизофренији, а посебан облик anorexia mentalis s. nervosa, праћена је падом телесне тежине услед дијете, условљеном јаких страхом од дебљања, без реалног покрића, аменорејом (губитак или недобијање менструације) и измењеном представом о свом телу налази се понекад код адолесцентних девојака. Не треба заборавити да инапетиција може имати и органских узрока, односно да је симптом унутрашњих и других болести, због чега је увек потребна пажљива клиничко-дијагностичка обрада да би се објаснило порекло. У случајевима суманутих идеја тровања, нагон за исхраном може бити секундарно потиснут наглашавањем нагона за живљењем (доживљај егзистенцијалне угрожености) и доминирајућом емоцијом страха.анорексија и булимија анорексија (приступљено 22.11.2013. го.)
Квантитативни поремећаји нагона за одржавање врсте:
Хипоактивност сексуалне жеље
Хипоактивност сексуалне жеље се може дефинисати као слабост либида, губитак осећања сексуалног узбуђења и интересовања за сексуалну активност.
Сексуална аверзија
Сексуална аверзија се односи на редукцију сексуалног нагона у специфичним интерперсоналним односима. Надовезује се на нагомилавање негативних емоција у тој дијади и фобијском страху од сексуалних активности. Запажа се чешће код жена. Овде издвајамо импотенцију код мушкараца и фригидност и аноргазмију код жена. Ови поремећаји могу бити последица соматских, пре свега у хормоналној сфери и функционалних психогених узрока.Seksualna-averzija (приступљено 22.11.2013. го.) [http://www.healthline.com/galecontent/sexual-aversion-disorder sexual-aversion-disorder] (приступљено 22.11.2013. го.)
Појачан сексуални нагон
Појачан сексуални нагон се исказује као нимфоманија код жена или сатиријаза код мушкараца. У оба случаја сексуални нагон остаје незадовољен и поред понављаних коитуса у току дана, а пратеће агресивно понашање може доћи у сукоб са постојећим друштвеним и правним нормама. Ове се особе најчешће регрутују из круга оболелих од маније - психопатологија воље, или ментално ретардираних - психопатологија интелигенције.
Сатиријаза
Појачан сексуални нагон код мушкараца.satirijaza (приступљено 22.11.2013. го.)
Нимфоманија
Појачани сексуални нагон код жена.
Квантитативни поремећаји родитељског нагона
Родитељски нагон може у значајној мери бити ослабљен код тежих душевних болесника (схизофреније, јаке депресије) и интелектуално оштећених особа (примарна интелектуална инфериорност).
Квантитативни поремећаји социјалних нагона
Слабљење социјалних нагона је део симптоматологије озбиљних душевних обољења или различитих варијанти хемијске зависности. Манифестује се као неуобичајено изоловање из окружења, занемаривање стандардних образаца друштвеног понашања и постојећих породичних обавеза.
Квалитативни поремећаји нагона
Квалитативни поремећаји нагона делимо на: перверзије (неадекватност начина). Квалитативни поремећаји нагона могу бити: